izvinjavam se Cenjenom Publikumu ® Basara 

što štancam uzastopce mrežne unose, ali nije svaki dan Božić, a ima puno ljudi koji ga slave danas, ima i blogera koji slave, a ima boga mi i bliskih članova moje familije koji ga slave, a s obzirom da je reč o proslavi rođusa jednog od najozbiljnijih reformatora Univerzalnog Čovečanstva ® Berđajev odvajkada, te da je reč praktično o mojoj plavonebosvodnoj kancelariji, ne mogu se oglušiti na molbu gošpara (i dragog sajber-drugara) G. Crossa da objavim ovu Božićnu čestitku.

Прича је преузета из књиге "Народне приче руских Цигана". Превод са руског је мој.

Sveti Georgije palestinski i Cigani

Ovu legendu Cigani po raznome pripovedaju. Evo jedne od pripovesti.

Približno pre oko 2000 godina je to bilo. Narod na zemlji je tada živeo u nesuglasju. Nikako ljudi zemlju da podele. I eto, sazove Gospod Bog sve svete, i odluče oni da ustroje sabor pa da reše - kome šta dati. Posla Bog Svetog Georgija da on sazove sve ljude što žive na zemlji. Obiđe Sveti Georgije sve države: kod Engleza bio, kod Francuza bio... Pozva sve nacije na sabor. Jaše Sveti Georgije obratno. Iznenada, on vidi: sedi u brvnari Ciganin.

Знам да је препорука модерације да се ипак не отвара нови пост барем док се не закључа стари.

И знам да је многе на Блогу Б92 хиперинфлација постова под овим горњим никнејмом већ доводила до очајања толико дубоког да су помишљали и на цијанид који је ето опет, као што то правила постпостмодернизма налажу, после Нирнберга 1945. враћен на политичку сцену као модни стил и у овој нашој текућој 2017, али до овог сада поста долази искључиво због моје расејаности у којој сам заборавио на обележавање једног од, по мени, најзначајнијих датума српске културе овог нашег времена.

Наиме, ради се о томе да се ових дана обележава 20 година постојања Одбора за стандардизацију српског језика који је, барем што се мене тиче, једна од најзначјнијих институција које је српско друштво ипак успело да изнедри у времену пропадања свих других институција и у времену пропадања вредности на којима су генерације одгајане.

20. oktobar 1944.

Prostor pijeteta

SKUPŠTINI GRADA BEOGRADA

Neposredno posle Margaretinog prvog rođendana, krajem marta 1999, pozovu Meri u Američku ambasadu. Otišla je vidno zabrinuta jer je svakim danom bivalo sve izvesnije da će nas bombardovati. Kad se vratila kao da joj  je laknulo.

Evo šta mi je ispričala. Rekli su joj: “Sutra polazi konvoj sa američkim građanima i službenicima ambasade za Budimpeštu. Vaš ostanak u Srbiji nije bezbedan. Mi smo obavezni da zaštitimo sve naše građane, i zato Vi, vaš sin Zekeri i vaša ćerka Margareta, budite sutra ujutru ovde.Idete sa nama u Mađarsku“.

Meri je rekla:“ Ne.Moj muž ostaje ovde i ja ostajem ovde, a vi bombardujte“.

Ukoliko je za hapšenje organizatora pobune Crvenih beretki bilo potrebno 10 godina - tada ima sasvim dovoljno osnova za verovanje da bi proces nalogodavcima mogao otpočeti čak i pre 2050.

umuknite

 Na proslavi godišnjice boja na Kosovu prisutnima se obratio i prestolonaslednik Aleksandar Karađorđević, koji još uvek nije savladao srpski kako treba. Publika, ili grupica ekstremista, zavisno od interpretacije, je osim spominjanja haškog zatvorenika Ratka Mladića iznela neke opaske u smislu kako je vreme da Aca nauči malo srpskog. Govorniku se to nije dopalo pa se prvo drao zapovedno "Prekini!", pa ih oponašao kako govore "BUUU" i na kraju se pozivao na poštovanje, zaboravivši da se poštovanje stiče.

Blazenstvo se nalazi u ukusu, a ne u stvarima.

Covek je iskreno srecan kada se izbori za ono sto voli, a ne kada dobije ono sto drugi smatraju da treba voleti.

Hristos se rodi!

 Preko agenta dogovorim visinu honorara, datume kad radim, … Dobijem separatni scenario. Ma sve izgledalo kao pucka. Bio kraj februara, ja snimam od četvrtog aprila. Radnja je u Kanadi. Ja predam pasoš u filijalu Kanadskog konzulata u Majamiju. Kažu mi da će biti viza biti gotova za sedam do deset dana. Sve se uklapa. 

Međutim prođoše 20 dana – ništa. Mesec dana – ništa. Upadam u žestoku frku, ljudi me zovu da bukiraju karte i da potpisujem ugovor… Okrećem telefone, šaljem faksove, mejlove, … Ništa od vize i pasoša. Zamoljen sam da predložim zamenu i ja ih spajam sa kanadskim strongmanom Hugom. Besan do bola svakog dana šaljem po mail i faks u kanadski konzulat u Bafalu i “%$&#%$ milu majku. Pasoš dobijam tek maja sa vizom koja je istekla 8 dana!? Jebeni Kanađani! Zarekao sam se da neću nikad više da odem u tu Kanadu. Ispušio za 40 000 dolarjev.