U Sarajevu sam bio tri puta u zivotu. Prvi put kao klinac od desetak godina sa roditeljima, drugi put kad je moje odeljenje prvog (ili drugog) razreda gimnazije islo tamo na ekskurziju, a treci put u ranim studentskim danima (vreme Ante Markovica), kada sam otisao dole na kraci vikend da se malo nadisem cistog vazduha...

Hocu da kazem, iako ne poznajem Sarajevo uopste, svi mi bivsi ex-Jugosloveni smo, u stvari, vrlo vezani za to staro Sarajevo, i to na sirokoj lepezi nivoa, nacina i orijentacije. Kao sto je New York u isto vreme i tacan i pogresan arhetip za Ameriku, tako je i Sarajevo bilo (i ostalo) isto to za SFRJ. Svi mi koji vise nismo ni od kuda, koji se secamo samo prostora koga vise nema, u vremenu koje je proteklo, i koji uopste vise ne razumeju sta je sada bitno/moderno/pozeljno/stvarno u virtuelnom trouglu BG-ZG-SA-LJ smo na kraju ostali vezani jednom tanusnom niti za neki deo Sarajeva iz negde tamo sredine osamdesetih godina.

Прва реченица новинског чланка гласи овако: ”Према званичним подацима Министарства финансија, порез на годишњи приход из 2012. платиће сви они који су у прошлој години остварили зараду већу од 2,06 милиона динара.”

Како назвати новински чланак у коме нас новина у првој реченици погрешно информише? Порез на годишњи приход неће платити сви они који су у прошлој години остварили зараду већу од 2,06 милиона динара. 

 

Kao što je poznato, u Beogradu se od sedmog do devetog aprila održava Share konferencija, nova forma festivala koji će istovremeno okupiti međunarodne zvezde internet i društvenog aktivizma, umetnike iz sfere novih medija i priznate muzičare.

Pored brojnih gostiju iz sveta, za mene predstavlja značajan podatak da će na ovogodišnjoj konferenciji  jedan od njih biti Sami Ben Garbija, Tunišanin koji trenutno živi u Holandiji, a koji

holanđanka arantxa rus

pobedila kim klajsters u drugom kolu

rolan garosa:))

super dete:))

Vrhunski uspesi srpskih sportista nameću pitanje zašto nije isto tako i u drugim životnim ostvarenjima i ambicijama? Kako to da već decenijama sportskim pobedama maskiramo društvene i ekonomske poraze? I kada ćemo se izboriti za finale normalnosti, prosperiteta i ljudskosti, po ugledu na sutrašnje finale rukometa, vaterpola i tenisa?

Dan uoči atentata, 4. aprila 1968, Martin Luter King održao je čuveni govor u Memfisu, u saveznoj državi Tenesi, u znak podrške štrajku sanitarnih radnika. Štrajkači su nosili transparente sa natpisom: JA SAM ČOVEK!

ajmo natenane da vidimo sta to pokazuje Stejt Departmentov detektor lazi:
-----------------------
Američki Stejt department objavio je listu 10 "netačnih tvrdnji" Rusije kojima je Moskva pokušala da opravda operaciju u Ukrajini posle aneksije Krima prošlog meseca.
Pa kaže:
"Rusija nastavlja da spinuje lažnu i opasnu retoriku da bi opravdala svoje nezakonite akcije u Ukrajini. Ruska propagandna mašina nastavlja da promoviše govor mržnje i podstiče nasilje stvarajući lažnu pretnju u Ukrajini, a koja ne postoji", navodi Stejt department u saopštenju sa naslovom

Čekali smo i dočekali taj dugo najavljivan SPISAK MERA za oporavak privrede Srbije.

S pravom stručnjaci i sindikalci upozoravaju da su predložene mere samo predah radi vraćanja pristiglih rata kredita i kamata, a ujedno i šansa za uzimanje novih zajmova. Dakle, i dalje na delu imamo onu staru srpsku: seci uši, krpi dupe!

Jedni kažu da je najteže biti rudar. Drugi pričaju da je najgore seljacima. A treći misle da je fabrički radnik najnezahvalniji životni izbor.

Međutim, sudeći po svemu, ovde je najgore, najteže i najnezahvalnije biti - roditelj.

Pred sam porođaj, zbog nemara ili zbog koruptivnosti lekara, možete da izgubite bebu.

Čim postanete roditelj, postoji opasnost da vam ukradu dete iz porodilišta, a vama kažu da je umrlo na porođaju.

Ako prođete te početne ispite, čeka vas niz sledećih u vidu pijanih vozača, loših profesora ili nezgodnih komšija.

TAVOLA ROTONDA "ITALIA-SERBIA: COOPERAZIONE BILATERALE NELLA CORNICE EUROPEA"

Venerdì 20 luglio 2012, ore 11.00, Sala Goldoni di Palazzo Gallenga.

Intervengono: S.E. Ana Hrustranovic, Ambasciatore della Repubblica di Serbia in Italia, S.E. Armando Varricchio, Ambasciatore d'Italia a Belgrado e l'On. Riccardo Migliori, Vice Presidente Assemblea Parlamentare dell'OSCE e Presidente Delegazione Parlamentare Italiana.

Odnosi Srbije i Evropske Unije su kroz istoriju poprimali različit kvalitet i karakter.

Do sada je ovaj ovde prizivao sve okolo sebi pa svašta nešto naobećavao i sve ispalo iscrpljeno i provaljeno ... u godini koja sledi da se to menja, da građani tog obećavaoca i njegovu grotesku nadlete i počnu najzad sami sebi da obećavaju ... pa neka je sa srećom u Novoj godini ...