Ako razmišljate o svojoj budućoj karijeri i o tome šta bi sve moglo da vam pomogne da za 5 ili 10 godina ostvarite neke ciljeve koje ste zacrtali, razmislite i o Čivning (Chevening) stipendiji koju finansira Ministarstvo spoljnih poslova Velike Britanije (Foreign & Commonwealth Office).

Već pune tri decenije Srbija se guši i davi u miloševićevskom brlogu primitivizma, demagogije i bekstva od stvarnosti. Ova kolektivna psihopatologija svakako ima klice u vremenu pre tzv. 8. Sednice Centralnog komiteta Saveza komunista Srbije 1987. godine, kada je jedan partijski aparatčik internim pučem preuzeo vlast u Srbiji. Kao

Izdavačka kuća ARHIPELAG objavila je knjigu DNEVNIK JEDNOG GRAĐANINA autora Djordja Bobića

Posle nekoliko knjiga u kojima je tragao za gradom i ispisivao uzroke koji su arhitekturu kroz istoriju, a ništa manje ni u savremenosti, učinili iznuđenom umetnošću, Bobić je napravio neobičnu hroniku grada u slici i reči. To nije bilo koji grad, nego prepoznatljivi Beograd, niti je to bilo koje vreme, nego upravo naše vreme u kome se Beograd menja mimo svoje urbanističke tradicije, nezavisno od arhitektonskih načela, sasvim proizvoljno u odnosu na stvarne potrebe građana. I ta hronika je, sasvim precizno govoreći, dnevnik, jer autor ne traži nikakvu spasonosnu istorijsku distancu, već neposredne, iz prve ruke, crta i beleži ono što mu se nameće kao slika grada i kao slika njegovog sadašnjeg trenutka.

Današnji građani Beograda u Bobićevim crtežima, ilustracijama i karikaturama prepoznaju svoj grad i kritičku dimenziju autorovog rada. Sutrašnji građani Beograda moći će u Bobićevoj knjizi da vide čas u kome se grad menjao ne uspevajući da se odupre urbanističkom haosu, arhitektonskim proizvoljnostima i kapitalnoj neodgovornosti.

Zanimljiv jučerašnji tekst u Danasu. U prvom pasusu kaže kako obrazac M-4, kojim se dokazivalo da je poslodavac uplatio penzione doprinose zaposlenima, uskoro odlazi u zaborav, jer će podatke o stažu i visini zarade državne institucije razmenjivati između sebe, bez potrebe da građani odlaze na šaltere i sami pribavljaju.

 

Ja odavno tvrdim da se previše energije, vremena i novca troši na pribavljanje raznoraznih uverenja, potvrda i slično koje bi državni organi morali da pribavljaju po službenoj dužnosti, a ne da maltretiraju građane i privredu. Tako da je ova vest pozitivan korak, nadam se da ćemo jednog dana doživeti da ovo bude opšte pravilo.

Кажу да је време у којем живимо миленијум комуникација. Мисле, ваљда, на непрекидно повећавање брзине преношења информација, њиховог броја и учесталости. Данашњи преносници информација чине се толико савршеним да је овога тренутка тешко замислити да могу бити и напреднији.

Футуролози, међутим, спомињу занимљив и застрашујући податак да ће средином овог века у употреби бити само пет одсто техничких уређаја којима комуницирамо у овом, другом десетлећу.

a

 

Mi jesmo ovde i sada ali je svaki trenutak i prošlost i sadašnjost i budućnost. Sve u svemu, bućkuriš. Déjà vu, koji je većina bar jednom imala priliku da doživi, samo u deliću sekunde je prošlost koja se javlja, istovremeno je sadašnjost a onda opet odlazi u prošlost, ponekad i u budućnost. Ako ćemo da budemo brutalno iskreni, samo nam je smrt sigurna i neminovna budućnost. Da li ćemo posle smrti imati nekakvu budućnost, ko zna. Velike religije kažu : Da, kako ne! Najveća i najstarija monoteistička religija (da ne uzimamo u obzir monoteizam mudrog Ehnatona)

Čitave sedmice sa nestrpljenjem sam očekivao konferenciju za štampu zakazanu za petak, 7. septembar 2012. u 12 sati u beogradskom Medija centru.

TEMA:Učešće ministara Milutina Mrkonjića, Olivera Dulića, Dušana Petrovića i Tomice Milosavljevića u korupciji i kriminalu, tvrde predstavnici Međunarodnog instituta za bezbednost.

Na

Još od osnovne škole, kada sam odbio da idem na školsku ekskurziju zbog jednog nekorektnog gesta razrednog starešine,