Kriza je uzela maha i ljudi počinju da haluciniraju. Ovu su žalosnu nagradu već (mrtve 'ladne) primile glumice koje verujem jesu bile značajne za ovdašnje pozorište poslednjih decenija ali barem nisu bile značajne za ovdašnju političku scenu poslednje dve decenije. Bio bi zaista pravi horor kada bi i Mirjana Karanović mrtva 'ladna zasela u tu meanu samozavaravanja i proračunatog zaborava. Imajmo u vidu sve one situacije u kojima je Mirjana Karanović pokazala kako se poznata i uspešna umetnica nikada i ni po koju cenu ne otuđuje ni svojim radom niti svojim javnim nastupanjem i ponašanjem

Generacija koja je imala muda da tog buntovnog juna 1968. godine demonstrira protiv režima Josipa Broza Tita zaslužuje poštovanje i dostojno sećanje. Pre 47 godina mladi su protestovali na ulicama Beograda glasno uzvikujući parole "Hoćemo sutra bez onih koji su upropastili juče!", "Nećemo rešavanja, hoćemo rešenje!", "Borimo se za boljeg čoveka, a ne za bolji život!", "Dosta pendreka po ljudskom umu!", "Praznu glavu vetar nosi!"....

Danas u Srbiji najglasniji u protestima su - penzioneri, dok mladi ljudi beže iz Srbije, uvidevši da je pasoš otpusna lista iz ludnice od

Dragi prijatelji, dame i gospodo,

Uvaženi Gospodine Predsedniče Republike,

Slobodne građanke i građani Novog Sada,

Čovek je prestao da se plaši. Tako počinje svaka revolucija, kaže poljski pesnik.

Najpre je u ime svih nas godinama hrabar bio Saša Janković. Sa njim Rodoljub Šabić. Pa Lokalni front. Pa Udruženje potrošača u Nišu. Pa Ne davimo Beograd. Pa Podrži RTV… I tako redom. Svi ovi hrabri ljudi danas podržavaju Sašu Jankovića. Hrabrost je kao i strah, širi se poput virusa ─ zato je Aleksandar Vučić toliko nervozan poslednjih nedelja. Nervozan je i uplašen zato što vidi da ga se više ne plašimo!

Ne verujemo ti ─ i ne plašimo te se Aléksándre Vučiću!

Ništa ti ne verujemo i uopšte te se ne plašimo!

Ne verujemo ti zato što ne želiš da u državi koju bi da vodiš žive slobodni građani – a ne podanici i poslušnici!

Prije teksta koji slijedi, obavezno pročitati: 

Emir Kusturica Kusta:

Bio je sve samo ne običan čovjek 

 Gost-autor: Nowhereman

Rekoše jednom  prilikom u Simpsonovima: Zbog ovoga će rulja izaći na loš glas.

Bujke, izađi slobodno, nema nikoga

Tu smo samo mi pilići.

Šta hoće pilići? 

Slušajući parole i skandiranje insistiraju na onesvešćivanju, sprečavanju izborne krađe, hapšenju lopova i izvesnom samoubistvu.

Gledajući kako se ponašaju spremni su i na sve vrste subverzija dobrim vaspitanjem, ljubaznošću i veseljem.

Bila sam dve nedelje u Americi. Bavila sam se temom bankrota. Sve što mislim o tome, gledaćete u seriji koja će u decembru biti emitovana. Sada sam htela da napišem nekoliko opštih utisaka o stanju američkog ekonomskog duha.

Plima novca.

Beograd -- Navršava se 13 godina od kada je bivši predsednik Slobodan Milošević izgubio izbore za predsednika SR Jugoslavije od kandidata DOS-a Vojislava Koštunice.

Politika | utorak 24.09.2013 | 00:25

Smena Đilasa na dnevnom redu?
Izvor: B92

Na današnji dan pre 34 godine umro je Tito koji je baš 34 godine bio na čelu Jugoslavije. I evo već 34 godine kako nije više smetnja nacionalnim zagovornicima romantične vizije „srećne budućnosti svojih naroda“. Dakle, imali pune 34 godine da izvuku svoje narode- svoja stada, iz „mraka i diktature u kojoj ih je držao Broz“ pa se postavlja prosto pitanje -šta su  uradili da narodu bude bolje i zašto su uradili to što su  uradili da sve unesreće i upropaste. Tito je bio u određenim istorijskim okolnostima, iskoristio ih na najbolji način da zavađena plemena pomiri, da od jedne siromašne feudalne zemlje napravi industrijski srednje razvijenu, da zemlja koja je bila poznata u svetu samo po balkanskim divljaštvima postane ugledna država koju su svi u svetu uvažavali i poštovali. Od prošlosti se ne živi pa ni od Tita,pa može svako do mile volja da ga hvali ili kudi ali suštinsko pitanje zašto smo tu gde jesmo i šta nas čeka.Oni na kojima počiva budućnost niti pamte niti su opterećeni Titom. Najmlađi koji se sećaju kada je otišao sada su četrdesetogodišnjaci, većina bez posla, bez dana radnog staža, izdržavani od roditelja ili odavno u inostranstvu.

Jugoslavija je imala razvijenu industriju, proizvodila je sve od igle do lokomotive, izvozila na strana tržišta a i domaće je obuhvatalo 22 miliona stanovnika.

a onda

Već je 26 godina  otkako su sa  Titom i formalno rasčistili i odrekli se svega što bi podsećalo na njega pa i zajedničke države. Umesto jedne normalne države imamo šest sedam što država što kvazidržava od kojih ni jedna ni sve zajedno ne mogu da se uporede sa SFRJ, jer sve je išlo nazad samo su dugovi rasli. Tako sada 22 miliona građana koji žive na prostoru nekadašnje SFRJ umesto 20 milijardi dolara ili 14,48 milijardi evra duga koliko je bilo 1990.godine, danas su dostigli fantastičnu cifru duga od 90 milijardi evra ili 124,2 milijarde dolara. (Slovenija 28,8 milijardi evra, Hrvatska 28,7 milijardi, Srbija 20,507 milijardi evra, Bosna i Hercegovina 5,5 milijardi, Makedonija 2,7 milijarde, a Crna Gora 1,7 milijardi evra.)

nekako se prepucavamo već danima na ovu temu, međutim, nigde nisam video neko ozbiljnije tumačenje zašto je Srbija došla na udar, upravo sada, 20 godina kasnije, i to posle jednog perioda decenijske vladavine levih snaga u zemlji, gde se tim snagama, Demokratskoj stranci konkretno, sigurno ne može opovrgnuti da jesu radili na defašizaciji javnog mnjenja u zemlji, i to ozbiljno, i to tako da danas, 2015. godine, i deca uzrasta od 7 godina smatraju da je rat glupost. reč "genocid" je toliko puta besmisleno upotrebljena prethodnih nedelja, tako da oni koji u novijoj istoriji u ovoj zemlji zaista jesu pretrpeli genocid - o kojem broju ljudi koji nose takvo iskustvo je reč? 2 miliona ljudi, pretežno Srba?! - nekako kao da osećaju uvređenost ovim namernim i svesnim obesmišljavanjem stvarnog Genocida te da se toliko buke pravi oko jednog ratnog zločina, svakako strašnog i neodgovornog, bahatog po duhu kakav je bio i duh raspadajućeg se sistema, komunizma, ili njegove izveštačene izvedbe koju smo živeli u prethodnim decenijama. došlo je i do jednog, sigurno postmodernog i novog bezobrazluka - da pojedinci sa sumnjivom totalitarnom biografijom prigovaraju realnim potomcima realnih žrtava Holokausta da su - genocidni?! koliko neko treba da bude perfidan da bi radio tako nešto? ostaje dojam da je neko izdao direktivu da se opali po Srbiji iz svih raspoloživih oružja. pitanje je zašto se to dešava uprava danas i upravo sada?