Znala sam da se Engels rodio bogat a da je Marks bio siromašan, ali nisam znala razmere te bede dok nisam pročitala knjigu Fransisa Vina «Marksov Das Kapital».

Od sedmoro Marksove dece, detinjstvo je preživelo troje. Žena mu je stalno bila trudna ili bolesna. Život mu je bio neuredan, noću je radio, danju spavao, u istoj onoj kuhinji u kojoj se kuvao ručak i radio domaći. Spavali su na smenu a prežiljvavali uglavnom od prijateljskog dobročinstva Fridriha

Rekao sam sebi da se neću javljati više u ovom podzemlju misli i osećanja, no da se zapljunem još jedared, pa da se teram k vragu.

Mato T bio je poznat kao najbrži vozač autobusa u dubrovačkom Atlasu. Od Dubrovnika do aerodroma bio je najmanje 5 minuta brži od svih kolega, do Herceg Novog, prve stanice u Crnoj Gori 15 minuta a na drugu stranu, do Počitelja dobrih pola sata. Osim što je bio brz, Mato je bio i slikovit lik i sa njim si uvek mogao da očekuješ neku dogodovštinu ili bar da čuješ dobru priču iz njegovog rodnog kraja negde u dubrovačkom zaleđu.

Letnje vreme, pa evo malo letnjih tema za razmišljanje i maštanje. 

Slika sa Interneta

Recimo da vam se posreći, pa dobijete na lutriji ili u nasledstvo od bogatog ujaka iz inostranstva ili na neki treći način, milion evra, dolara ili neki čak višestruko veći iznos u „čvrstoj valuti". Možda ne milion nego par stotina, ali možda i nekoliko miliona.

Šta biste uradili sa tim novcem?

Gledajući preko poroznih granica komšijsku radost glede epiloga balkanskih ratova, uvidjam da je izgleda tačna ona Tolstojeva da sve sreće liče jedne na drugu. Ti ljudi, naši susedi, su zaista srećni, ushićeni, a ekstatična radost  je pojedinačna i tribalna. Plemensko ritualno radovanje za kamere i fotografske aparate je tu zbog nas, poraženih, kao prstohvat soli na ponovo otvorene rane nacionalnog poraza. Većini od tih srećnih ljudi preko je jasno da su njihove zvanične istine dobile sada i sudske potvrde na osnovu nedostatka dokaza,  poubijanih svedoka, dobrog izbora ratnih saveznika, ali božemoj, ko će o tome sada ili za sto godina da razmišlja. Njihov je rat i zvanično pravedan i čist.

Svako od nas ima nešto što ga pokreće ili inhibira. Neko je posebno osetljiv na nepravdu prema deci, neko se pokrene zbog prava žena, prava nacionalnih ili seksualnih manjina, neko je spreman da izađe na ulicu ili na glasanje zbog nepoštovanja nacionalne istorije, neko zbog mogućeg učešća u ratu, neko zbog neučešća, neko je osetljiv na pravo da nosi oružje, drugom to pravo posebno smeta, nekome posebno smetaju razlojavanja drušva po ekonomskom statusu, dugima to raslojavanje posebno godi i tako dalje, i tako dalje. Kao što te „vrele zone" u rasuđivanju mogu da pokrenu osobu da izadje na izbore, da izabere odeđenu opciju ili da izađe na ulicu, nedostatak tih opcija može inhibirati tu osobu koja zatim odlučuje da je najbolje ostati kod kuće.
Zamislite svet u kom su vesti tako koncipirane da u vama bude emocije koje bas pokreću ili uspavljuju. Zamislite svet u kom se pojedinačno osobama serviraju vesti takve da na izbore izađu samo oni koji „trebaju". Takav svet je ante portas.

Po drevnom mitu kralj Mida od boga Dionisa po sopstvenom izboru kao nagradu dobio je specijalan dar: da sve što dotakne pretvori u zlato. Njegovo ushićenje trajalo je, kaže dalje legenda, do momenta kad je shvatio da se zlato koje nastaje kad bi dotakao hranu - ne jede. Onda je boga molio da čudesnu moć uzme natrag.
Izabrani kralj republike Srbije, Aleksandar Vučić od usuda i građana Srbije dobio je gotovo istovetan dar. Samo što njegov dodir ne proizvodi zlato, već, da prosti poštovano čitateljstvo - feces. I to od svega, sem od ljudi oko njega. I ne zato što su oni na njegov dodir i moć koju ima otporni - o ne! Već zato što mu, kao takvi, dolaze. Gotovi, sažvakani, svareni, izbačeni. 

(Ovaj blog je nastao kao izraz čiste frustracije . Okačila sam ga ovde jer želim da ga što više ljudi vidi. Komentarisanje, naročito ako je glupo, nije neophodno.)

Ministre Mladene Šarčeviću,

Digitalna vas javnost ovih dana optužuje zbog nekih turbo folk stihova koji su se zatekli u školskim udžbenicima. Poželela sam da vas branim. Kud bi nam kraj bio kada bi ti stihovi bili najveći naš problem. Sve te Cece, Mace, Jece beznačajna su posledica svega onoga što