Ako razmišljate o svojoj budućoj karijeri i o tome šta bi sve moglo da vam pomogne da za 5 ili 10 godina ostvarite neke ciljeve koje ste zacrtali, razmislite i o Čivning (Chevening) stipendiji koju finansira Ministarstvo spoljnih poslova Velike Britanije (Foreign & Commonwealth Office).

Već pune tri decenije Srbija se guši i davi u miloševićevskom brlogu primitivizma, demagogije i bekstva od stvarnosti. Ova kolektivna psihopatologija svakako ima klice u vremenu pre tzv. 8. Sednice Centralnog komiteta Saveza komunista Srbije 1987. godine, kada je jedan partijski aparatčik internim pučem preuzeo vlast u Srbiji. Kao

Izdavačka kuća ARHIPELAG objavila je knjigu DNEVNIK JEDNOG GRAĐANINA autora Djordja Bobića

Posle nekoliko knjiga u kojima je tragao za gradom i ispisivao uzroke koji su arhitekturu kroz istoriju, a ništa manje ni u savremenosti, učinili iznuđenom umetnošću, Bobić je napravio neobičnu hroniku grada u slici i reči. To nije bilo koji grad, nego prepoznatljivi Beograd, niti je to bilo koje vreme, nego upravo naše vreme u kome se Beograd menja mimo svoje urbanističke tradicije, nezavisno od arhitektonskih načela, sasvim proizvoljno u odnosu na stvarne potrebe građana. I ta hronika je, sasvim precizno govoreći, dnevnik, jer autor ne traži nikakvu spasonosnu istorijsku distancu, već neposredne, iz prve ruke, crta i beleži ono što mu se nameće kao slika grada i kao slika njegovog sadašnjeg trenutka.

Današnji građani Beograda u Bobićevim crtežima, ilustracijama i karikaturama prepoznaju svoj grad i kritičku dimenziju autorovog rada. Sutrašnji građani Beograda moći će u Bobićevoj knjizi da vide čas u kome se grad menjao ne uspevajući da se odupre urbanističkom haosu, arhitektonskim proizvoljnostima i kapitalnoj neodgovornosti.

Zanimljiv jučerašnji tekst u Danasu. U prvom pasusu kaže kako obrazac M-4, kojim se dokazivalo da je poslodavac uplatio penzione doprinose zaposlenima, uskoro odlazi u zaborav, jer će podatke o stažu i visini zarade državne institucije razmenjivati između sebe, bez potrebe da građani odlaze na šaltere i sami pribavljaju.

 

Ja odavno tvrdim da se previše energije, vremena i novca troši na pribavljanje raznoraznih uverenja, potvrda i slično koje bi državni organi morali da pribavljaju po službenoj dužnosti, a ne da maltretiraju građane i privredu. Tako da je ova vest pozitivan korak, nadam se da ćemo jednog dana doživeti da ovo bude opšte pravilo.

a

 

Mi jesmo ovde i sada ali je svaki trenutak i prošlost i sadašnjost i budućnost. Sve u svemu, bućkuriš. Déjà vu, koji je većina bar jednom imala priliku da doživi, samo u deliću sekunde je prošlost koja se javlja, istovremeno je sadašnjost a onda opet odlazi u prošlost, ponekad i u budućnost. Ako ćemo da budemo brutalno iskreni, samo nam je smrt sigurna i neminovna budućnost. Da li ćemo posle smrti imati nekakvu budućnost, ko zna. Velike religije kažu : Da, kako ne! Najveća i najstarija monoteistička religija (da ne uzimamo u obzir monoteizam mudrog Ehnatona)

Кажу да је време у којем живимо миленијум комуникација. Мисле, ваљда, на непрекидно повећавање брзине преношења информација, њиховог броја и учесталости. Данашњи преносници информација чине се толико савршеним да је овога тренутка тешко замислити да могу бити и напреднији.

Футуролози, међутим, спомињу занимљив и застрашујући податак да ће средином овог века у употреби бити само пет одсто техничких уређаја којима комуницирамо у овом, другом десетлећу.

Čitave sedmice sa nestrpljenjem sam očekivao konferenciju za štampu zakazanu za petak, 7. septembar 2012. u 12 sati u beogradskom Medija centru.

TEMA:Učešće ministara Milutina Mrkonjića, Olivera Dulića, Dušana Petrovića i Tomice Milosavljevića u korupciji i kriminalu, tvrde predstavnici Međunarodnog instituta za bezbednost.

Na

Srbija je pre tačno godinu dana donela novi Zakon o Javno-privatnom partnerstvu(JPP) koji je omogućio opštinama u Srbiji da razmotre ovaj model kao jedan od vidova za ulaganje u razvoj svih vidova infrastrukture (pre svega saobraćaja i železnice), javno-komunalnih usluga (vodovoda, kanalizacije, reciklaže otpada, itd.) kao i u pružanju dodatnih usluga u javnom sektoru (bolnice, školstvo, itd.).

Velika Britanija je jedna od najuspešnijih zemalja u Evropi po primeni projekata po modelu JPP. Za razliku od drugih zemalja koje obično krenu sa JPP projektima u oblasti infrastructure, Velika Britanija je zbog lošeg stanja u bolnicama i školama bila prinuđena da krene sa primenom JPP projekata u ovim oblastima. I iskustva Velike Britanije u ovoj oblasti su sada ogromna - u period od 2010. do prve polovine 2012. godine realizovano je skoro 90 projekata po JPP modelu, čija vrednosti prelazi cifru od 8,5 milijardi evra. Zbog toga mi je bilo veliko zadovoljstvo što su se predstavnici vodećih kompanija i institucija iz Velike Britanije, koje su lideri u planiranju i realiziciji javno-privatnih partnerstava, okupili sa željom da prenesu svoja iskustva učesnicima JPP samita.