Problem sa zvaničnim rezultatima novosadskog GIK je što je u proračunima umesto broja izašlih birača računat broj važećih glasova. To je direktno suprotno Zakonu o lokalnim izborima (čl. 40), i direktno je uticalo na rezultate izbora: odziv je na taj način veštački smanjen, pa iz tog razloga i cenzus, i posledično su svim listama povećani procenti osvojenih glasova. Lista SRS je tako sa 4,94% glasova, koliko je u stvranosti osvojila, po ovim rezultatima dobila 5,13% glasova, odnosno prešla je cenzus, učestvuje u osvajanju mandata, te čini SPS nezaobilaznim faktorom za formiranje skupštinske većine.

EDIT: Pod pritiskom javnosti, pa i ovog bloga, a na osnovu formalnog prigovora LSV, GIK Novi Sad je na sednici 9. maja priznao grešku i oduzeo mandate SRS na osnovu novog preračunavanja cenzusa - u koji su uključeni svi glasali birači, a ne svi važeći listići.

Podsetiću da je novosadski GIK sastavljen od ljudi čiji mesečni prihodi u izborno vreme, zbog navodne stručnosti, prelaze 100.000 din samo po osnovu učešća u ovom telu - mnoge druge aktivnosti im se dodatno plaćaju. A iz njihovog saopštenja nisam shvatio da iko, uključivši i predsednika GIK, namerava da bar podnese ostavku zbog ovako grube greške i počinjenog uznemirenja birača i stranaka - i to ne samo iz redova SRS, koji u ovome nije bio ni kriv ni dužan osim što se našao na klackalici cenzusa.

Duško Radović, pesnik, pisac, novinar, aforističar i TV urednik, je rođen 29.novembra 1922. godine u Nišu. Bio je glavni urednik "Pionirskih novina", urednik Programa za decu Radio-Beograda, urednik Programa za decu Televizije Beograd, urednik lista "Poletarac", novinar "Borbe" i od 1975. godine bio je urednik Studija B.

Umro je 16. avgusta 1984. godine u Beogradu.

Najširoj publici je poznat po aforizmima kojima je budio Beograđane na talasima Radija "Studio B", koji su kasnije objavljeni u tri knjige "Beograde dobro jutro."

Često previdim te jubileje na blogu. Do sada mi je uspelo samo jednom, da ne omašim, evo sad još jedared. A mislim i da je važno - posle četrnaest godina, i situacijom kakva je sada, to sve deluje dosta obesmišljeno. Ne želim da ovde kukam za protraćenim godinama, izdajom i arčenjem poslednjih ostataka nade građana Srbije. Ali bez toga je teško moguće napisati tekst na ovu temu. Bio sam aktivni učesnik događaja, ne nešto naročito bitan, stvar bi se isto završila i bez mene, ali eto, dao sam svoj skromni doprinos, pa bih ja iz čisto ličnog ugla malo...

Na ovom blogu ću danas pokušati da vam prenesem svoja saznanja o izlaznosti u Novom Sadu na današnji izborni dan, a sa večeri i o rezultatima lokalnih izbora u Novom Sadu. Takođe, pokušaću da ove rezultate uporedim sa izborima iz 2008., koji su održani pod relativno sličnim uslovima, kako bi čitaoci mogli da steknu sliku o tendencijama koje su prisutnme na biralištu. Pošto su podaci dobijeni istim metodama, a koje su se kroz godine pokazale kao pouzdane i rezultatski uporedive, zainteresovani čitalac će već pronaći mogućnost da zaobiđe zakonsku zabranu iznošenja

Da li se išta drugo moglo očekivati?

Porediti Zorana Đinđića sa bilo kim iz otužnog mnoštva tipusa koji nam se u ovoj razvalini od zemlje samopredstavljajaju kao političari - nema ama baš nikakvog smisla.

Pre svega: Zoran Đinđić umeo je da se nasmeje!

     Jurošnja vest o smrti Umberta Eka zatekla me je, kako se to obično kaže, potpuno nespremnu. Poslednjih godina, pa i meseci, bio je toliko aktivan, objavljivao knjige i pisao za svoje redovne novinske rubrike, kao da je žurio da što više započetih poslova (a bilo ih je na pretek!) obavi. Nadala sam se da će još dugo biti među nama, da će biti još seminara na kojima ćemo mu mi, njegovi prevodioci, predočavati na kakvim smo slatkim mukama dok prevodimo njegove tekstove...

Mora biti da širom današnjeg sveta postoje ljudi koji, odbijajući da prihvate da u vasioni nema pravde, prizivaju pomoć svojih bogova protiv Amerike, one Amerke koja sebe stavlja izvan domašaja međunarodnog prava.  Ako se bogovi ne odazovu danas ili sutra, govore u sebi ti molioci, možda će se ipak prenuti i nešto učiniti kroz dve ili tri generacije. I tako se njihova molba prakrično pretvara u kletvu: neka sećanje na zlo koje nam je učinjeno nikad ne izbledi, neka kazna stigne zlotvora kroz naraštaje koji će tek doći.