Pre tačno godinu dana na tržištu Srbije se pojavilo jestivo ulje "Iskon" po ceni od 77 dinara. Do tog 1. septembra 2009. godine litar ulja smo plaćali 120 dinara. U roku od samo par dana sve uljare u tišini su spustile svoje cene na oko 80 dinara za litar. Uhvaćene u pljački naroda i zloupotrebi monopolskog položaja nisu mogli ništa ni da kažu. Ni oni ni vlast. Iz tog razloga ulje Iskon je bilo jedino koje se moglo naći u mojoj kući. Sve to do pre par meseci od kako ga nema u marketima u mom gradu.

Današnja vest kaže da će od sledeće nedelje cena jestivog ulja biti 145

Farrah Fawcett (2. februar, 1947 – 25. jun, 2009)

Ustupam blog mojoj dragoj gosći  - mlekac i želim joj srećan rodjendan! Neka ovaj njen blog bude samo uvertira za buduće blogove jer  znam da ona ima mnogo toga da podeli sa nama.

Nije istorijski, ali je moj 

Kad god nekome u ovoj zemlji kažem da mi je danas rođendan uvek me dočeka zapanjeno lice i čuveno pitanje - Stvarno? Pa baš

Voda je ...!

Ovaj blog nema nameru da edukuje o tome šta znači voda, već samo da podseti na temu. Svi znamo šta znači pitka, čista voda. Ili (ako je prethodno rečeno nedovoljno), svi znamo kako je kad nam na koji sat nestane voda! Nema svrhe objašnjavati šta je i kolika je uloga čiste, pitke vode u životu svakog (pa i čovečijeg) organizma.

Čuveni beogradski ugostiteljski objekat, na uglu Dečanske i Makedonske ulice, radi posle osam godina od zatvaranja i pretvaranja prostora u kladionicu

IZREKA da ničija nije gorela do zore, u sredu je demantovana! Legendarna kafana „Zora", osam godina od fajronta, ponovo je osvanula na istom mestu. Na uglu Dečanske i Makedonske u Beogradu. Te godine, u međuvremenu, „pojeli su kockari". Naime, do pre neki mesec, tu je bila kladionica.

Ovu

Jedno vreme, nekako, se provlačilo da je atentat na Zorana Đinđića izvršen u 12.45, međutim u poslednje vreme, opet nekako, se iskristalisalo u medijima 12.25 (ovo vreme je pročitao Čović u zvaničnom saopštenju Vlade), što baš i nije tačno. Mnogo je priribližnije tačno da je pucano negde oko 12.42-43 (pa može da se zaokruži na 12.45).

DA IMAM ČAROBNU MOĆ...

Sticajem lepih okolnosti, ovog netrpeljivog septembarskog dana pročitao sam pismeni sastav

Скоро све у животу Јунис Вејмон долазило је, ако и јесте уопште, преспоро, стизало је кад више није имало чари или смисла и увек измењено у односу на почетно прижељкивану форму.

Док је, као десетогодишња девојчица, у родном месташцу на граници између двеју Каролина, сатима вежбала клавир, маштала је о концерту у Карнеги Холу и замишљала је себе како свира Шопена, Листа, Баха -- ох, "тај Бах", њене речи, "њега сам волела!" -- али њен концерт, двадесет година доцније, током првог од неколико налета њене променљиве славе, био је све али не и концерт класичне музике.

Са својох 17 година, после кратког боравка на Музичкој школи Џулијард у Њујорку, пријавила се на Институт за музику Куртис у Филаделфији с намером да студира клавир, али је била одбијена, да би јој после више од пола века тај исти Инситут доделио почасну диплому, док је Нина -- тад је већ одавно била Нина -- била на самрти.

Na današnji dan, 3. novembra 1957. u svemir je poleteo prvi živi sisar, keruša Lajka. Bio je to velik korak na putu osvajanja svemira i tragičan kraj života jednog divnog psa. Danas bi takav događaj naišao na osudu čitave svetske javnosti, ali u ono vreme zahuktale trke u osvajanju svemira, prošao je gotovo nezapaženo.