1978. letovao sam u Dubrovniku. Kao i prethodnih par godina. Imao sam tada devojku. I ona je bila u Dubrovniku. Jako mi je išla na nerve, namerno. Setio sam se da mi je Sonja B. rekla da ide na Hvar, u Vrbosku. Spakovao sam ranac i ukrcao se na Liburniju. Od grada Hvara do Vrboske vozio sam se autobusom. Sonja se više iznenadila nego što se obradovala kada sam došao. Imala je veliki osmeh, tako da je izgledalo da se obradovala. Bila je u kampu sa još nekoliko studenata arhitekture. Kamp je bio na strmini, ispod visokih četinara. Studenti su uveče sedeli pored vatrice, ja među njima.

”Šta si to naslikao?” upita mog sina nastavnica likovnog. ”Vetar” odgovori on. ”Vetar ne može da se vidi” odgovori ona najboljem mladom jedriličaru Srbije i ne znajući koliko ne zna. Imala je ona još sličnih bisera kao, na primer, da trava ne može da bude roze boje, zbog čega ju je moja ćerka prezrela. Srećom, ova akademska slikarka, koja kao da nikada nije videla slike Van Goga, više ne radi u školi moje dece. Deca ne bi smela da budu izložena osobama koje imaju običaj da upotrebljavaju te ”ne može”, te ”nije moguće” i slično. Mogao bi da nastavim u pravcu

I odosmo mi na Gardu, jezero severno od Verone, pod obroncima Alpa, hram jedrenja gde je Stvarateljka (ako tako mozemo da nazovemo splet okolnosti koje su dovele do postojanja svega) izdigla planine na dve hiljade metara nadmorske visine bas negde oko severne polovice jezera, ostavila ravnicu da ide sve do mora i Venecije na jugu, a temperaturu vode podesila na konstantnih 19 celzijusa u letnjim mesecima tako sto je dubinu jezera namestila izmedju 300 i 400 metara. Elem, kada je suncano vreme, do podneva se planine usijaju, topao vazduh pocne velikom brzinom da se dize u nebesa, a hladan vazduh

 

U principu, ovo jeste sportski blog, ali...
Ovo nije blog o očajnom derbiju, slabom Partizanu i još goroj Zvezdi, mafiji, fudbalskom savezu...(jedino po čemu će se pamtiti ovaj derbi je golčina Raće Petrovića za koga "niko nije čuo" dok ga Antara nije pozvao u reprezentaciju, čime su zapušena lajava usta dežurnim selektorima i opštim stručnjacima za sve i svašta, osim za ono što rade, ako uopšte nešto rade).

Zakon savezne države Arizone, SB 1070, predviđa rigoroznu kontrolu, legitimisanje i privođenje svih za koje postoji “osnovana sumnja” da ilegalno borave u SAD. Drugim rečima, od lokalne policije zahteva se da postupa u skladu sa ovlaštenjima koja su do sada imali agenti imigracionih vlasti.

Usvajanje zakona podiglo je popriličnu prašinu i brzo stiglo na naslovne stranice i medju udarne vesti. Kritičari tvrde da je na udaru vlasti u Arizoni isključivo hispanska populacija, te da se radi o klasičnom primeru rasne diskriminacije i profilisanja. Među kritičarima su i oni koji kažu da je zakon neustavan, ali i oni koji veruju da predviđeni angažman lokalnih policajaca u borbi protiv ilegalne imigracije smeta osnovnoj ulozi policije.

Po zakonu, kao po pinjati, udario je i sam predsednik Obama, a pridružili su se i košarkaši Finiksa

Sa posebnim zadovoljstvom ponovo ustupam prostor Florianu - za akciju koja svakako zaslužuje pažnju.

Ako ste jedriličar a približava se 1.maj najverovatnije nećete imati dilemu gde ćete biti u Srbiji za Prvomajski uranak. Tradicionalno, Palić nakon onih uskršnjih, otvara sezonu regata sa većim koeficijentom (za nejedriličare – ako takvih uopšte ima, to bi uslovno rečeno bilo takmičenja na kojim se plasman više boduje zbog težine regate).

I ove godine jedrilo se u klasama od optimista, lasera pa do fina i 470- ke. Prvi dan je  po lepom vetru odvoženo tri trke čima je regata već proglašena uspelom (tri trke je minimum za punovažnost rezultata regate). Drugi dan je prošao bez vetra, a trećeg sa slabim vetrom - tako da je odvožena samo još jedan trka.

 

Sezona koja je počela gostovanjem Partizana u Americi i utakmicama protiv NBA klubova, završava se kao jedna od najuspešnijih u istoriji kluba. Na početku sezone sam napisao blog, želeći da istaknem da momci zaslužuju podršku kakva god sezona da bude jer sam mislio da nije realno da stalno ponavljamo uspehe. Oni su me demantovali. Partizan ove sezone nije dobio jedino NBA klubove, a sve

Bila je subota popodne, pozno prolećni dan, nekoliko nedelja pred prvi Band Aid koncert. Aleksić se spremio za izlazak. Kapu je nosio u ruci, uvek je nosio u ruci, ako bi negde sreo oficira pravio bi se kako mu se odšrafila zvezda pa je kao namešta. Bilo mu je stalo da mu se ne pokvari kovrdžava frizura i prstima je popravljao pri susretu sa svakim ogledalom, prozorom ili izlogom. Rekao sam mu da nisam naročito raspoložen za grad. Pomenuo mi je vešalicu na žaru “Kod Mülera”, i princes krofne, ali sam ja ostao pri svome. Retko sam izlazio u grad, mada sam imao pregršt plavih kartončića

 Ovde ste naučili kako da odaberete priručnik za određivanje vrsta, ovde čemu isprva služi beležnica, ovde kako da hvatate beleške i ovde kako da izaberete dvogled. A da biste ptice upoznali i prepoznali u prirodi, posmatrajte ih što češće. Izađite kad možete rano ujutru na nekoliko sati na teren za koji znate (ili očekujete) da je produktivan u pogledu ptica, najbolje tamo gde se više staništa susreću i prepliću, npr. šuma, livada i reka. Močvarna staništa su dobra prilika za vežbu jer nude veći broj krupnih i uočljivijih vrsta, lakih za identifikaciju. Mimo vode, voće, bilo divlje ili kultivisano, je mamac za mnoge ptice. 

Smatrao je da ne može da živi ako ne rizikuje. Ako ne rizikuje život. Svakodnevno. Otkrivao je ljudske strahove, borio se sa njima i pobeđivao... Stavljao se iznad njih.