10th April 2012 - this morning we had our hopes of a competitive fixture dashed when the team from Lebanon's American University of Beirut cancelled after having been unable to recover from their devastating 106-0 loss to Serbia's indomitable champions Dorcol RLFC.

Since Dorcol recently demolished us 106-6, we figured this one was ours 6-0 for sure ;)

Dorcol sent six of their players to hospital and completely demolished and demoralised them, just as they've done to every other club team not from France or the UK since around 2009.

 

 Ako do sada niste bili na Adi da gledate američki fudbal, ne propustite finale srpske Superlige izmedju Vukova i Veprova iz Kragujevca. Vec godinama su ovo dva najbolja domaća tima i oni su se smjenjivali kao prvaci.

Posljednjih godina su Vukovi bili bolji, i u prvom meču ove godine su ubjedljivo dobili Veprove, ali su se oni u medjuvremenu pojačali i biće ovo opasno dobar meč!!!

Sport spaja ljude. Tako je bilo u doba antičkih Olimpijskih igara, tako je i danas. Tako je bilo i u doba krvavog Velikog rata, kada je bilo tako malo stvari kojima bi se čovek mogao radovati. Centar za sportsko nasleđe Jugoistočne Evrope, uz pomoć i podršku ambasade Velike Britanije u Srbiji, započinje projekat koji ima za cilj da prikupi podatke i istraži sportske kontakte između Srba i Britanaca u periodu Prvog svetskog rata, kako na Solunskom frontu, gde su bili najčešći i najintenzivniji, tako i u Srbiji do 1915. i Velikoj Britaniji, gde su se sklonile brojne srpske izbeglice. Istraživanje zajedničkog sportskog nasleđa dve nacije nije samo svojevrsni omaž srpsko-britanskom savezništvu u periodu Prvog svetskog rata već predstavlja i mogućnost da se dođe do fundamentalnih saznanja o samim počecima srpskog i jugoslovenskog sporta i uticajima koji su na razvoj istog imale razvijene sportske nacije poput Velike Britanije.

  

DAN PRVI

Gost-autor Čeda Vučković

Sreda veče, poziv sa mobilnog telefona. Identifikacija na displeju mi ukazuje da se „kuva“ neko ptičarenje, znam jer me zove Manasko: “Ne bi bilo loše da dan iskoristimo za posetu Rusandi”.

Hmm, obećao sam ženi da se ovog puta neću dugo zadržati i da me čekaju na ručku, ali brate jednom se živi, zato vozi Miško.

Pet minuta posto se ceremonija zavrsila, Novak je vec bio spreman za susret sa novinarima. Mnogi od njih su se jos vracali sa svojih pozicija na Arthur Ashe stadionu, pa smo imali nekoliko sekundi za razgovor. Konferencije za stampu obicno pocinju mnogo kasnije, ali posle ovakvog meca i zavrsetka turnira, Novak je uz osmeh rekao da je hteo sve

Prve reci koje je Novak Djokovic izgovorio u tunelu ispod Arthur Ashe stadiona posle pobede nad Jankom Tipsarevicem bile su upravo o njegovom vecerasnjem protivniku i bliskom prijatelju. Smatra da je Janko mogao lako da dobije prva dva seta i da je mec lako mogao da ode drugim tokom. Njihove konferencije za stampu su se malo poklopile, pa smo morali brzim koracima da predjemo iz sobe broj #2 u sobu #1 da popricamo sa Noletom. Nole je vec na engleskom odgovorio na pitanja o Janku, ali je tema krenula tim pravcem i sa domacim novinarima.

Nas Britance prati glas da o vremenu volimo da pričamo detaljno i u svakoj situaciji. Medjutim, siguran sam da bilo koji razgovor koji se odvija u Srbiji ovih dana sa pravom ima vremenske prilike kao jednu od centralnih tema. Svedoci smo dramatičnih slika iz zavejanih gradova i opština, i borbe gradjana i komunalnih službi da se stanje normalizuje.

Uprkos lošim vremenskim uslovima i vanrednoj situaciji, odlučili smo da ne menjamo neke ranije fiksirane poslovne planove. U nedelji u kojoj je Nj.K.V. kraljica Elizabeta II obeležila svoj Dijamantski jubilej (60 godina od dolaska na tron) simbolično smo pokrenuli i proslavu našeg važnog 'lokalnog' jubileja - 175 godina od uspostavljanja diplomatskih odnosa izmedju Velike Britanije i Srbije.

Videh na jednom lovačkom forumu temu, pa parafraziram “šta sve nosite na teren, mimo onog baš obaveznog” (a što bi kod ptičara bili dvogled, ključ – tj. priručnik za identifikaciju ptica i beležnica, sve češće i foto oprema), pa su odgovori išli od labella do šešira, obično oko litra vode, te od pljoske ("nije to za tebe da piješ, vec da ponudiš") do, meni najzanimljivijeg, doručka za 2-3 osobe ("sendviče nose sebični ljudi - ne mogu nikog da ponude, nego se nosi kulen, crni luk, itd, sve sto može da se naseče i podeli, količina za dvoje-troje")...

Moje prvo iskustvo sa blogom od kako sam došao u Ambasadu Velike Britanije u Beogradu će biti veoma uzbudljivo jer kombinuje moja profesionalna interesovanja u oblasti ekonomskog razvoja sa ličnim interesovanjem za sport. Pre nekog vremena sam u Danasovom konferencijskom centru učestvovao u raspravi o „Privatizaciji i investicijama u sportsku infrastrukturu". Mislim da neke ideje, pomenute na ovoj konferenciji, zavređuju da ih podelim sa vama.

Verovatno bi trebalo da se podrazumeva, ali on o čemu sam posle najviše razmišljao jeste koliko je komplikovano projektovati i izgraditi sportski objekat! Tom prilikom smo videli nekoliko fascinantnih prezentacija, među kojima su bile i dve građevinske firme, Mott MacDonald i Arup. Ove dve kompanije su učestvovale u izgradnji nekih od najimpresivnijih stadiona na svetu. Stručnost koju su pokazali tokom prezentacije naterala me je da shvatim koliki je izazov projektovati stadion poput Gradskog stadiona u Mančesteru ili Olimpijskog parka u Londonu. Shvatio sam i da će srpski sportski klubovi, ali i gradonačelnici i investitori imati puno tema za razmišljanje pre nego što uđu u proces modernizacije objekata i obnavljanja zajednice.

 

 

 Sve sam rekao u naslovu, znam da je ovo vise za Twitter nego za blog, ali bice vise teksta poslije utakmice :))