Jedna od najboljih stvari u vezi Pariza jeste što je to jedno od samo četiti mesta na kugli zemljaskoj koje je 

Bilo je tu i blogera!
I to sa naslovne!
I to u gaćama!
Zezao sam ih da ću da objavim blog Blogeri u gaćama :)

I vratili smo se kući pred sam početak finala u vaterpolu.

Počeću sramnom ispovešću: nikada u životu ništa nisam trenirala. Ni kondiciono, ni sporCki, ni borilački, ni školsko-timski. A sve sam htela. Šta je to u čoveku što mu neda da bude sportista?

Bilo je tu, naravno, i trenutaka strasti, koji su sramno kratko trajali. Tako mi se npr. u osnovnoj školi baš sviđalo da vidim devojke kako preko ramena nose velike sporCke torbe otežale od misteriozne sporCke opreme...patike i još nešto...Zato

Mislim da je ovaj čovek i te kako zaslužio da se nađe na blogu. 

Asmir Kolašinac nije osvojio medalju, ali medalja nije jedino merilo uspeha. Ne kažem to zbog onoga „važno je učestvovati“, već pre svega zbog načina na koji je naš bacač kugle nastupao. 

Od samog početka 2009: Neko Kosovo. Mnogo ljudi... svakakvih...  dobri su koliko su i važni, znači - ne mnogo...  neki, u jadu značajni... iskusni...  i žalosni,  bivši...  budući.  Pa onda neki što tužakaju, ulizuju se... neki uplašeni koje je strah još dodatno pokvario. Ne, naravno da nisu užani svi. Užasni su skoro svi. Divni su, predivni, srdačni... i jezivi.

Ja pišem tekstove i upoznajem ljude. Ne zna im se broj, ni tim tekstovima ni tim ljudima.

Onda me zovu iz Prestonice; jedni  kažu - previše te hvale, čuvaj se ... drugi kažu

Na početku moram da kažem dve stvari:

1. Ovaj blog sam neoprezno obećao  stefanu tačka hauzeru - pri jednoj raspravi da li nam je potrebna NLB (jadranska ) liga , mada čoveka ne poznajem.. Ali , ja držim reč.

2. Tekst nije protiv stanovnika Beograda.Mnogo rođaka i prijatelja imam tamo.Možda će i moj brat, a kasnije i moji klinci da krenu u Glavni grad stomakom za hlebom da odsanjaju srpski san.

    

Nor did he cure tuberculosis, invent the wheel, pave the Information Superhighway, or single-handedly create the heavens and the earth in six days. To my knowledge (and I could be wrong), Mr. Djokovic was not responsible for the breaking down of Apartheid, the lifting of the Iron Curtain, or the forging of lasting peace in the Middle East.

He may, of course, have assassinated Bin Laden. No one knows quite WHAT happened there...

Naizgled nema puno sličosti između sudbine ove dvojice košarkaša. Igrali su za suprotne strane večitih. Živeli različite živote, stradali na različite načine, razlikovali se po temperamentu. Nisu bili slični ni kao igrači. Kad je jedan nesrećno okončao karijeru, drugi je započeo. Jedan je bio deo vesele i šarene slike osamdesetih, drugi je sijao u mraku devedesetih.

Fudbalska reprezentacija Srbije se plasirala na Svetsko prventstvo 2010. u Južnoafričkoj Republici.

Potpuno zasluženo. Tokom kvalifikacija igrali smo izuzetno napadački (i efikasno) što je jedan nov kvalitet koji vraća lepotu u fudbal i (pravu) publiku na stadion :)

         A do deset?

A kako stojimo sa pridevima?