U poslednje vreme sam preterano zauzet van bloga, pa mi je bloger alselone odlično došao da opravda moje izostanke.

Dakle, ladies and gentlemen, reč ima gost autor alselone. 

Big History Project su startovali Bil Gejts (Bill Gates) i Dejvid Kristijan (David Christian) da bi istoriju postanja, od Velikog praska do danas, približili na „hokingovski“ način svima. Po Dejvidovim rečima to je pokušaj da se na jedinstven način objasni istorija kosmosa, planete, Života i čovečanstva i ovaj projekat na interdisciplinaran način pokriva vreme od Postanka svemira do danas.

1)

-Kako je bilo u školi danas?

-Odlično

-Šta ste radili?

-Svašta

-Koje ste predmete imali?

-Imali smo onaj gde učimo strane reči

-Nemački?

-Ne, onaj drugi

-Drugi? Koji drugi?

-Pa onaj drugi sa stranim rečima

-Ne znam koji

-Onaj gde učimo one strane reči....skupove, što imam zelenu svesku

-Matematiku?

-E to

Kako piše portal bhdani.ba, pozivajući se na izvore bliske diplomatiji, Jeremić je ostavku podneo nakon konsultacija sa predsednikom Srbije Borisom Tadićem, kao što je u pojedinim beogradskim medijima ranije najavljeno.

E sad, moguće je da je vest tačna jer za nju ima racionalnih razloga ali i da nije tačna jer se u DS-u vode izborne borbe za potpredsednika stranke, pa da je samo bačena udica..

Zašto bi se u ovu vest moglo poverovati iz racionalnih razloga ?

Jemala san dragoga, lipega mladića
Pa mi se udavija perjen od radića*

Biž ća mi vanka iz kuće
Jer ću te mažininon**
Ne šporkaj mi kužine
Jer ću te bruštulinon***… etc, etc, etc…

Kako i zašto i otkud ali ovo je bila najomiljenija pesma mog drugara Vlade. Kad je bog delio sluh, Vlada  je bio u očevim jajima a otac na službenom putu po ličkim vukojebinama oklen im  je porijeklo, te ga nije zapalo. Imao je sluha koliko točak od tramvaja.

Колико год неко (а то сам првенствено и ја) не био фасциниран формом, све правдајући се суштином, не сме се занемарити и значај формалних ствари.

Таква једна, скоро па пука формалност, десила се и јуче. Мислим на оддржавање Друге међувладине конференције Републике Србије са Европском унијом. Том конференцијом и отварањем

Omaž mrtvom prijatelju

Praskozorje, samo što nije svanulo.‚

Od silnog drndanja i nadglasavanja, međusobnog i sa galamom gostiju iscpljeni ćute i radio, i Grundig kasetofon, i oba televizora. Za trpezom svi već baldisali a stolovi još krcati. Od ptice mleka, tako je za Perin rođendan i srpsku (i cigansku, i cigansku! - rekao bi on) moralo da bude. Jagnje, i prase, i jare. I roštilja, i karađorđevih, i pohovanog, i pilećeg i ćurećeg. I kao na svakoj ciganskoj sofri uz meso i kolači, i torte. I sve što poštena kuća pred goste mora da iznese. I tako već rudi i miriše na ledeno zimsko jutro. Još poneko mrljavi po tanjiru, a za gutljaje se više ne zna da li će napolje ili unutra. 

„Eh, da mi je sad jedan burek sa sirom..."
Svi se okreću prema nesvetu koji zakrvavljenih očiju i sa podjebavačkom grImasom koja simulira šeretski osmeh gleda u domaćina.

Pera se samo sa smeškom, bez trunke oklevanja i sekunda razmišljanja, oblači i kaže: „Saće, brate."

Opšte je poznato da je jedan od prioriteta vladajuće većine tzv dualno obrazovanje. Iza novog naziva u suštini se krije učenička praksa u sšecijalizovanim stručnim školama gde svoje profile obrazuju konkretni poslodavci. Na taj način se učenicima koji ne žele ili nemaju mogućnosti da se upuštaju u avanturu višeg obrazovanja pruža prilika da ne gube vreme na simulacije školovanja koje ničemu ne služe već se spremaju za zanate kojima će se baviti kasnije celog života. U suštini, ta ideja starija je i od učeničke prakse koje se oni koji se sećaju SFRJ svakako sećaju jer

100.000 prodatih karata, 450 predstava, od čega šest premijera, priznanja i gostovanja nisu dovoljni za dalji rad Ateljea 212. Zahtev 25 od ukupno 33 zaposlena glumca da se smeni upravnik Kokan Mladenović doveo je do blokade ovog beogradskog pozorišta. A nerazumevanje izmeðu umetnika i upravnika podelilo je i kulturnu scenu. 

Oktobra 1999. Istraživači u Novom Meksiku su pronašli možda i najstarijeg stvora na svetu.

Jedno od najneobičnijih mesta za život je objektiv TV kamere koja se nalazi na Mesecu. Na takvom mestu jedno vreme je živela kolonija streptokoka krajem šezdesetih godina prošlog veka. Streptokoke su u objektiv došle slučajno, prilikom sklapanja kamere. Kamera je zatim ugrađna u Nasinu sondu Surveyor 3 koja se 20. aprila 1967. meko spustila u Mare Cognitum (More Poznanstva) na Mesecu. Dve i po godine kasnije, 19. novembra 1969, svega 300 metara dalje sletela je posada Apola 12. Charles Conrad, komandir misije, odskakutao je do Surveyora, skinuo nekoliko njenih delova i vratio ih na Zemlju. Naučnike je interesovalo kako dugotrajno izlaganje Mesečevim surovim uslovima utiče na opremu i materijal, te su sve donesene predmete podvrgli detaljnom ispitivanju. Tako su naišli na streptokoke u objektivu kamere. Dve i po godine ove bakterije su provele potpuno izolovane, bez molekula vode i na ekstremnim temperaturama - i ostale žive.

Konard kod Servejora na Mesecu. U pozadini je Apolo 12.

Doduše dok su se nalazile na Mesecu te bakterije nisu bile žive u uobičajenom smislu te reči. Kada im ponestane usova za život one se umrtve. Isključe sve životne funkcije i čekaju bolja vremena. Biolozi kažu za njih da su samo potencijalno živa stvorenja. Ako im date malo hrane i kap vode one ožive i nastave svoj život kao da se ništa loše nije ni desilo.

Rotacija Zemlje oko Sunca. Putanja kojom se Zemlja kreće oko Sunca naziva se ekliptika, i obično se crta baš onako kako mali Mikica zamišlja elipse: izdužena zatvorena kriva linija čija je jedna dimenzija znatno veća od druge. Tačka u kojoj je Zemlja najbliža Suncu naziva se perihel i, u našoj epohi, Zemlja je doseže otprilike 4. januara. Tačka u kojoj je Zemlja najdalje od Sunca naziva se afel i, u našoj epohi, Zemlja je doseže otprilike 4. jula. No, stvarnost je unekoliko drugačija. Sledeća slika prikazuje Zemljinu orbitu oko Sunca i samo Sunce u razmeri 1:1.

Vidimo, Zemljina orbita oko Sunca je zapravo skoro odličan krug. Na gornjoj slici je pravi krug i ucrtan, što se vidi po blago debljoj levoj strani zatvorene linije. Poluprečnik Zemljine orbite je otprilike stotinu puta već od prečnika Sunca, a Zemlja je u afelu od Sunca udaljena 3% više nego u perihelu. To su fine razlike koje oučavamo i koje ipak značajno utiču na klimu na Zemlji.