rezultati se jos zbrajaju, proveravaju, potiskuju i mozda su vec poceli i da se zaboravljaju.

sto je dobro, ne treba se opterecivati, ipak ce novih izbornih kampanja biti koliko za par  dana (znamo mi naseg predsednika).

zanimljiva je igrica pronaci svoje izborno mesto u izvestaju gradske izborne komisije pa gledati svoje mikro okruzenje. tu su  najblize komisije, one sa kojima se dele kafe, price, romanse i ogovaranja (ok, kazu da je bilo i nekih koji nisu bas komsiluk ali...) pa je red videti kako se i koliko dele i politicki stavovi.

ono

Zanimljiva stvar, ako je suditi po kanadskom strongholdu Vojske Kraljevine Jugoslavije u Emigraciji - četnici su evoluirali na Zapadu, dok su partizani u otadžbini ostali na istoj grani, što bi rekao Zoran Kostić Cane svojevremeno izlazeći sa tonske probe u baštu SKC-a:

"Šta je bilo, majmuni, još uvek ste na istoj grani?"

Retko gledam TV. Poznato je i dokazano da izaziva opadanje kose, reumu, upalu jajnika, svrab i osip, endemski kretenizam, čir na dvanaestopalačnom, čukljeve i svašta još. Dobro, pogledam neki dobar film, serije mnogo ređe jer traže disciplinu i organizaciju (osim onih nepovezanih kao Ubistva iz Midsomera gde bez frke možeš da gledaš 6. i 11.). Mada, priznajem da se raspored u mojoj kući svojevremeno pravio prema vremenu Downton Abbey.

Osim filmova

Pitaju me ovih dana moji sagovornici kako ce se sve ovo zavrsiti... Ukrajina, energetska kriza, Corona, Brexit, Trump, Putin, Iran, Severna Koreja, Kina, Global Warming, Vučić (dobro, ne pitaju za Vučića, osim jedne naše žene iz Actona)... Brinemo se, ne znamo sta da radimo, kažu, neizvesnost je najveca od kada pamtimo, sta to ostavljamo u nasledstvo nasoj deci. Zivimo i radimo u nekom prividu normaliteta, a ne znamo hoce li sutra da pukne i ode sve dodjavola ili ne...

A ja ćutim, mudro razmisljam, i na koncu im ne kazem ono sto bi svi morali vec da znaju...

Od kad se

jedina poenta protesta je mobilizacija. razbijanje apatije. ljudi su se osetili izgubljenima, napuštenima. protesti, koji su u jednom trenutku narasli na skoro 100 gradova, su sasvim lepo pokazali da neslaganje sa ovakvim stanjem u društvu postoji.
ono što se desilo usput je da su se pokazale i sve mane organizovanog političkog života u srbiji, koji je direktno i doveo do ovih na vlasti. opšta nesposobnost, sujeta i neprekidno pametovanje drugima, dok je broj sposobnih za samopreispitivanje ograničen na jednocifrene brojeve.
glavna tema je postala ko će na kamion.
zaboravlja

Kad u radnji uzmeš čokoladu ili kafu - pa čak i brašno, dečje pelene ili lek - a ne platiš ti si lopov jer si uzeo nešto što nije tvoje. (Ovo nam je, valjda, svima jasno).

Kad u kafani ručaš i odeš ne plativši račun - pa čak i ako si gladan i nisi jeo tri dana - opet si lopov jer nisi platio nešto što si koristio.  (I ovo nam je, valjda, svima jasno).

Ali kad koristiš ulicu, banderu, slivnik, hitnu

Mato T bio je poznat kao najbrži vozač autobusa u dubrovačkom Atlasu. Od Dubrovnika do aerodroma bio je najmanje 5 minuta brži od svih kolega, do Herceg Novog, prve stanice u Crnoj Gori 15 minuta a na drugu stranu, do Počitelja dobrih pola sata. Osim što je bio brz, Mato je bio i slikovit lik i sa njim si uvek mogao da očekuješ neku dogodovštinu ili bar da čuješ dobru priču iz njegovog rodnog kraja negde u dubrovačkom zaleđu.