Проглашавам на Блогу Б92 отвореним такмичарски конкурс за најбољи трач, оговарање, олајавање, гласину или урбану легенду из било које области и везану за било коју личност.
Своје радове можете достављати у коментарима, а конкурс је отворен 7 дана после чега радове више не примамо.
Гласање за најбољи трач, гласину и урбану легенду обављаће се такође кроз коментаре у којима је свакоме допуштено да каже своје мишљење и да гласа за свог фаворита јер је конкурс заснован на демократичности и популизму.

Uz saglasnost autorke, tekst je preuzet sa bloga svetlo tamno.

Šta će mi ovo kamenje

Kada je u pitanju nastava iz predmeta  Likovna kultura postoje mnogobrojne objektivne teškoće ali i predrasude. Pokušaću da izdvojim  neke  sa kojima se svake školske godine nosim.

Učenici:

-   Sad još i likovno moram da učim!

-   Šta će mi ovo kamenje? ( arheološki lokaliteti - Grčka, Rim )

-   Zar moram da idem, vidim, posetim (izložbu, muzej...) pustite me molim vas...

Постоје тако неки „окидачи" који из прошлости истерају на светло дана неке слике, деценијама закопане негде ту, можда у другом плану, што наравно никако не значи да су те слике ишчезле из мог досадашњег живота, него чине његов саставни и неодвојиви део.

Приближава се крај школске године, и као и обично, креће хорор.

Мање-више, ситуација је иста у читавој Србији. Систематски притисак на наставнике и директоре – што од родитеља што од деце – да се „дају“ оцене. Најчешће прелазне, али сваке године

Žarka Obradovića, sada već bivšeg ministra prosvete, ponajviše ću pamtiti prema jednoj od njegovih poslednjih izjava, koja je otprilike glasila: "Naše školstvo je na nivou EU standarda." Podsetio me na mog omiljenog ministra svih vremena, Tomicu Milosavljevića, koji je stalno tvrdio isto za naše zdravstvo. A kad ga čovek pita odakle mu ta ideja, on kaže: zakoni i propisi su evropski, statistički podaci prate evropski prosek… i sve tako nekako razne papire nabraja. Kad mu skrenete pažnju da je to tako na papiru, ali da to veze sa onim što se u praksi dešava nema, on kaže: "Pre mene nije postojalo ni na papiru!" (Baš tako, s uzvičnikom kaže.)

E, tako i ovaj, sada već bivši ministar prosvete. Za sobom ostavlja prosvetu koja je na papirima na nivou EU standarda, a u praksi se apsolutno svi elementi tog sistema za glavu hvataju i kose čupaju, i deca i roditelji i nastavnici.

Šalje maca22: vest za blogojavnost

"Mi, studentkinje i studenti Filološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu, današnjim protestom hoćemo da pokrenemo talas otpora uništavanju visokoobrazovnog sistema koje država sprovodi pod maskom bolonjskih reformi.

Zakon, koji se pod izgovorom reforme obrazovanja sprovodi sada već šestu godinu, samo pruža izgovor državi da iz godine u godinu ulaže sve manje budžetskog novca u naše školovanje. Dok se ministri hvale izgradnjom „ekonomije znanja" sav teret troškova prebacuju na nas i naše porodice.

Oko polovine studenata u nekom trenutku napušta fakultete: zato što ne možemo da plaćamo i školovanje i troškove života, ili zato što smo svesni da će retko ko od nas pronaći posao u struci - a samo diploma Filološkog košta preko pola miliona dinara!

piše: Tomaž Mastnak

Pobedu nad fašizmom je zasenio poraz socijalizma i komunizma. I na slobodu, koja je povezana sa pobedom nad fasizmom, zato pada senka poraza socijalizma. Govorim o kraju Drugog svetskog rata i o današnjem vremenu, koje se opet mrači. Pošto nas ima takvih koji bi u te dane kada se ređaju dan Osvobodilne fronte, Prvi maj i Dan pobede nad fašizmom, i dalje želeli da praznuju, najbolje bi bilo da razmislimo o porazu.
Glavne zasluge za pobedu nad fašizmom u prethodnom - nisam siguran da je mogue reći „poslednjem"- svetskom ratu su imali socjalizam i

Подигла се прашина у вези с признавањем правописно непрописних, а тачних одговора на овогодишњим матурским тестовима. Ко је у праву - „либерално" Министарство или „ригидни" професори? По мени, (н)и једни (н)и други.

razgovaram sa jednim našim profesorom srpskog jezika i književnosti o tome kako država smara svojim sistemom mlade ljude, kako ih puni masom nepotrebnih, i u budućem životu i u budućoj profesiji, beznačajnih informacija. i ne samo što ih puni masom nepotrebnih informacija nego još čini te mlade ljude da se osete poraženima, nesigurnima, bez samopouzdanja, praktično da budu slomljene jedinke pred, često, najobičnijim kompleksašima i neuspešnim osobama, nesigurne jedinke što će potom biti blagodarne državi ako uspeju do dohvate neku mrvicu kada, i ako, padne s astala.
dakle, ne stvara se aktivan, samomisleći, snažan, samopouzdan personal, već ništavan, jadan, samoporažen, samozaplašen. 

"pa sam se začudio koliko klinci slabo poznaju nacionalnu istoriju, geos, umetnost, bogoslovlje - to u grčkoj, turskoj, kipru, izraelu...; nema šanse da bi prošli državne ispite, a kamo li da bi reprezentovali svoju zemlju strancima; no to je delimično i sistem kriv, i dalje se potenciraju neke anahrone i vanvremene smaračine od marksističke ekonomije, masivne, nepotrebne, nejasne definicije, te društveno uređenje, tek da vidiš koji je to smor;"