... institucije od najmanjih do najvećih, istraživačke, obrazovne, komercijalne i ostale, unutar šestogodišnjeg programa koji počinje 2013.:

HORIZON 2020

Poslednji put kad sam proveravao Srbija je bila ranopravan učesnik u ovoj "igri" koja se još uvek zove FP7 I Horizon 2010 će da je zameni. Nadam se da je još uvek tako. Čak i ako nije samo malo dodatnog rada je potrebno da se nađe put za učestvovanje.

Male firme imaju poseban značaj i neretko su povlašćene.

"Jedne kišne večeri u Seulu šest vladinih službenika okupilo se u kancelariji radi pripreme za noćnu patrolu. Misija je jednostavna: pronaći decu koja uče posle 22.00 h. I prekinuti ih. U Južnoj Koreji dotle je došlo. Da bi smanjili zavisnost zemlje od popodnevnih i večernjih akademija koje daju privatne časove (a koje se nazivaju hagvoni), zvaničnici su uveli policijski čas - i čak plaćaju građanima ogromne količine novca ukoliko im prijave prekršioce."

Ovako počinje članak Amande Ripli u TIME magazinu o južnokorejskom obrazovnom sistemu. Ostali članci koji se na tu temu mogu naći na internetu prepuni su sličnih horor detalja. Do sad sam, kad mi dete zakuka na školu, kao babaroga-argument navodila činjenicu da sam ja i subotom išla u školu. Od sad ću da ga plašim isključivo južnokorejskim obrazovnim sistemom.

Ako razmišljate o svojoj budućoj karijeri i o tome šta bi sve moglo da vam pomogne da za 5 ili 10 godina ostvarite neke ciljeve koje ste zacrtali, razmislite i o Čivning (Chevening) stipendiji koju finansira Ministarstvo spoljnih poslova Velike Britanije (Foreign & Commonwealth Office).

AleXandar Lambros

Pedesetsedam zemalja Islamske konferencije, istih onih koje su novac i diplomatske napore ulagale u pravcu globalne zabrane slobode govora pokušavajući čitavu deceniju da u UN proguraju rezoluciju o zabrani blasfemije na globalnom nivou, sve zajedno imaju oko 500 univerziteta. Jedan univerzitet na oko tri miliona muslimana. Sjedinjene Države imaju 5.758 univerziteta a Indija 8.047.

Šangajski univerzitet Jiao Tong je 2004. godine napravio rang listu 500 najboljih univerziteta u svetu. Na njoj se nije našao nijedan univerzitet iz većinski muslimanskih zemalja. Prema podacima Programa za razvoj Ujedinjenih Nacija procenat pismenosti u hrišćanskom svetu iznosi oko 90%, a u petnaest većinski hrišćanskih zemalja iznosi 100%. Prosečan procenat pismenosti u većinski muslimanskoj zemlji je 40% a ne postoji nijedna gde je pismenost blizu 100%. Oko 98% pismenih u većinski hrišćanskim zemljama ima završeno osnovno obrazovanje dok je taj procenat u muslimanskim zemljama manji od 50%. Oko 40% pismenih u većinski hrišćanskim zemljama pohađalo je univerzitet dok se taj procenat u muslimanskom svetu kreće oko dva.

Znate onaj vic: Kako je nastala Škotska? Tako što su Piroćanci proterali trošadžije.

Kroz viceve, a i mimo njih, siroma Piroćance bije glas da su cicije. Potpuno pogrešno. Kao neko ko je odrastao pored tatka mi Piroćanca, tvrdim vam pod punom moralnom i materijalnom odgovornošću - Piroćanci nisu cicije. Oni samo imaju jednu veoma arhaičnu, ali u ovo naše potrošačko doba krajnje pohvalnu životnu filozofiju koja bi se mogla sažeti u dve reči:

NEMA POTREBE.

To je rečenica uz koju sam odrasla.

A to je, očigledno, i ideja vodilja ovogodišnjim maturantima iz Pirota, koji su odlučili matursko veče proslaviti u majicama i farmerkama (LINK). Razni motivi se citiraju kao objašnjenje, te hoće da poštede roditelje troška, te hoće da prikupe novac u dobrotvorne svrhe... A ja vam kažem: to je sve magla iza koje se krije duboka životna filozofija Piroćanaca, a koja glasi: NEMA POTREBE.

Nakon finske bajke vreme je za srpsku basnu. Elementi su preuzeti iz Strategije o obrazovanju u RS do 2020. godine, iz onog dela koji opisuje trenutno stanje stvari, kada je o kvalitetu osnovnoškolskog obrazovanja reč.

***

- Планови и програми су обимни и нефлексибилни, једнако се спроводе у школама с великим бројем ученика у разреду и у комбинованим одељењима.

- Концепт изборне наставе није разрађен нити добро постављен, по актуелним наставним програмима не постоји никаква могућност избора ни за ученике ни за саму школу.

Ima jedna zemlja u kojoj učenici polaze u školu kasnije (napomena: sa 7 godina), imaju manji broj časova, uživaju u tromesečnom letnjem raspustu, provode manje vremena u školi dnevno, skoro uopšte nemaju domaće, a tek retko imaju kontrole zadatke.

Ima jedna zemlja u kojoj su nastavnici cenjeni profesionalci, brzo dobijaju stalan posao, retko se evaluiraju, primaju prosečnu platu, imaju jak sindikat.

Ima jedna zemlja u kojoj su škole skromno finansirane, razvijaju sopstveni nastavni plan i program, istražuju i usvajaju nove tehnologije, nemaju razliku u postignućima učenika i nijedno dete ne ostavljaju na cedilu.

Ta zemlja nalazi se u vrhu top liste svih zemalja sveta po skoro svim merilima.

Dobrodošli u Finsku.

Taman kad pomislim da me u ovoj državi i od ove države ništa više ne može iznenaditi, iza ćoška me sačeka i po glavi opali neka nova nebuloza.

Kada sam na društvenim mrežama naišla na vest da je turistička inspekcija napisala prekršajnu prijavu profesoru istorije u OŠ "Despot Stefan Lazarević" zbog toga što se drznuo đacima čas održati na Kalemegdanu, kao i da ga je Prekršajni sud potom oglasio krivim zato što je "pružao usluge turističkog vodiča, odnosno informacije o kulturnoistorijskim karakteristikama lokaliteta grupi dece učesnika manifestacije 'Mala matura – veliko srce', a ne ispunjava propisane uslove iz Zakona o turizmu", prvo sam pomislila da je vest preuzeta s Njuz.net-a.

Nije.

Preuzeta je iz „Politike“, koja je objavila i sliku ovog "okorelog kriminalca".

  Značenje reči tolerancija je isto u svim jezicima i svim narodima.

Znamo li šta je tolerancija? Znaju li naša deca? Učimo li ih na vreme i tačno šta znači prihvatanje  osoba koje nisu iste vere, ne misle na isti način, imaju drugačiji politički stav ili se po bilo kom osnovu razlikuju? Učimo li generacije stasale posle nas nenasilnoj komunikaciji, uzdržanosti, prepoznavanju i izbegavanju konflikta i osuđivanju nasilnih oblika ponašanja ili

Vest da je petoro dece izbodeno ispred škole u centru Beograda, samo je potvrdila da su školska deca u Srbiji žrtve i akteri fizičkog i psihološkog nasilja, koje se kreće od verbalnog zlostavljanja, preko tuča, ranjavanja, do socijalne izolacije. Škole se naprosto guše u grubostima, a psiholozi upozoravaju da ni psihološko maltretiranje ne treba olako tretirati, jer njegova utopljenost u svakodnevnu komunikaciju zapravo govori o formiranoj i strukturisanoj kulturi nasilja. Za veliki broj dece zlostavljanje u školi nadovezuje se na zlostavljanje u kući i to je horor koji se svakodnevno dešava. To nije ništa neobično kada se zna da 72 odsto roditelja u Srbiji veruje da je „batina iz raja izašla" i fizički kažnjava svoju decu.