Увек буди песник, па чак и у прози. - Charles Baudelaire

 

затекнем себе често како трагом поетског заноса, на таласу сензибилитета те рукописом контролисане имагинације , безуспешно вијугам слутњом могућег дорека ми умишљаја.

 Razmišljati o prošlosti je besmisleno. Može samo doneti nesreću. Prihvatiš sve onako kako se dogodilo – da li je uzrok Božja volja, sudbina ili slobodna volja – nebitno je.

 

 U tom trenutku mu se činilo kao odlična ideja da zasnuje porodicu. Kolin je sa 18 godina, ljubeći Kristin, svoju devojku sa kojom je pohađao samo dramsku sekciju – u ostalim je bio daleko lošiji od nje – rešio da postane otac. Imao je osećaj da će umreti pre dvadesete, i želeo je da ima naslednika. Kristin je bila idealna majka u Kolinovim očima. Lepa, atletičarka, pristojna, iz dobre familije. Znači dete bi ostalo u dobrim rukama.

Svoju porodicu nije želeo da upliće u celu priču.

Umentnik je neko ko svedoči u vremenu u kojem živi. Svojom ličnošću, talentom i požrtvovanošću staje ispred svih nas ranjiv, snažan, tvrda i meka srca guta sve što neko drugi ne može ni da zamisli, pa opet koliko god da se trudi i da živi što poštenije može, okružen isključivo svojom porodicom, uvek je vidljiv svima i

Popularna pevačica i kantautorka Aleksandra Kovač, koja već dve godine sarađuje sa „Incest trauma centrom", najstarijom nevladinom specijalnom službom za društveni problem seksualnog nasilja, gostovala je prošlog meseca u Savetu Evrope u Strazburu.

- Komponovala sam prvu pesmu protiv seksualnog nasilja u Srbiji, „Prekinimo ćutanje!", koja je promovisana kao zvanična kompozicija kampanje „1 od 5", „Incest trauma centra" Beograd i Saveta Evrope. Ovu kompoziciju, koju sam napisala i na engleskom jeziku, („Stop the silence!") izvešću uživo u Savetu Evrope, i „Incest trauma centar" će je predložiti za himnu celokupne kampanje na evropskom nivou - kaže Aleksandra Kovač, koja je nastupila u okviru dvodnevne sesije Saveta Evrope, koja promoviše uspešne primere kampanje „1 od 5", i inovativne pristupe sprečavanju i zaustavljanju seksualnog nasilja nad decom u državama-članicama.

gosti autori: biljana pajić i milica iličić margarita

Polako se pakujemo – čeka nas dug put na relaciji Beograd-Štutgart-Beograd! Povod je još jedno međunarodno takmičenje u irskom plesu (feis) na kome ćemo učestvovati. Već smo pisali o tome kako jedno ovakvo takmičenje najčešće izgleda, a imali ste prilike da vidite i naš foto-blog o utiscima sa poslednjeg na kome smo bili – Vienna Feis 2012.

U Los Anđelesu nikada nije vlažno. Kiša je retka, oblaka skoro da nema, nebo je kao staklo u koje gledaš i zbunjen si – ne znaš da li je u pitanju nebo ili mirno more. Ista je boja.

Tako je bilo i nekoliko dana pred boks meč između Meni Pakijaa i Timoti Bredlija. Revanš meč. Prvi je dobio Bredli na poene. Nakon tog meča mnogi ljubitelji boksa mislili su da je svaki od sudija greškom upisivao dobijene runde Bredliju umesto Meniju.

Marta meseca, Meni je došao sa Filipina – odakle je rodom – i počeo sa treninzima u Los Anđelesu. Jednog dana, u salu koja miriše

      Stane Dolanc i general Ljubičić su se zadržali oko tri sata. Po isteku tog vremena, Jovanka je pokušavala da ustane iz fotelje. Nije mogla da se drži na nogama. Utom nastade jak letnji pljusak. Kapi su bile krupne kao jagode koje su se prosipale po stolu. Vremena je bilo malo. Rastopljeni ostaci jagoda i leda izgledali su kao krv

 

 Piter Gejbriel je jedan od
ljudi zbog kojih volim muziku.

Proleće 2004. godine bilo je baš naporno i razočaravajuće. Vojislav Koštunica je postao premijer, na mesto gen. direktora RTS-a bez konkursa je doveden Aleksandar Tijanić, od lustracije nije bilo ništa, 5. oktobar je sve više ličio na pozorišnu predstavu sa velikim brojem statista, dok je „Naša Krmača“ posle osam godina izlaženja ugašena zbog jakih pritisaka i finansijskih sabotaža, pre svega distributera štampe.

A onda se desilo čudo, nalik onoj čuvenoj sentenci da „Bog nikada ne zatvori vrata, a da ne otvori prozor“.