Kad se govori o Oskaru, obično se govori o nagradama za film, režiju ili glumu. Vrlo malo pažnje je usmereno na jednu kategoriju koja je jedna od najzabavnijih a to je za kratki animirani film. Ova nagrada je počela da se dodeljuje već od petog Oskara (1931-1932). Zanimljivo je da je Volt Dizni je u ovoj kategoriji dobio 12 Oskara (od ukupno 22), kao i da je od prvih 12 Oskara, on dobio 10.

Ove godine u nominaciji za najbolji kratki animirani film su:

O, kakvo divno vece.

O, kakvi divni ljudi.

Saznadoh neke tajne koje su me mucile kao pitanja (kako bi Bekim Fehmiju izgovorio prelepo ovo "pitanja" sa produzenim "iii") vec godinama.  Vece je bilo mirno, a vino ... kao vino. Uradilo je svoje. 

Ostade ta jedna noc, zabelezena negde u nekom intergalaktickom systemu (ovo "y" je namerno) i neka pesma ...

Život,

opori miris magle

iz šoljice čaja,

osećaj toplote

u stopalima

oslonjenih na rebra radijatora.

Rečenica kojom je najavljivan film
It might get loud
glasi:

Bez obzira na događaje tokom istorije širom planete, bilo da su od prirode ili ljudskom voljom i rukom učinjeni a koji nisu uvek bili blagonakloni prema arhitektonskim ili urbanim tvorevinama nastalim proteklih vekova neki su ipak opstajali. Sledbenici predaka su ih koristili prvobitno kao lukrativno nasleđe a onda su se dosetili da takvi kakvi su mogu biti i verodostojno svedočanstvo o uspešnoj prošlosti pa tako obezbeđuju uporište za prestiž u odnosu na druge koji nisu posedovali takovu vrstu zaostavštine. U proteklih nekoliko decenija proglašavali su pretekla zdanja iz prošlosti ali i po neki kvart iz urbane matrice kulturnim dobrom, zapaženim nasleđem stečenim od predaka i stavljali ih pod nadzor zajednice. Od skora savremenici čuvaju i imenuju kulturnim dobrom i arhitektoniku sa koje su tek skinute skele a boja se još nije osušila uz manjkavu procenu za koju je, pre svega, neophodan vremenski otklon a to svedoči da je i ovde, u nasleđe od predaka ušla marketinška potreba jer za vlasnika nekretnine je veoma važno da ona bude i imenovana kulturnim dobrom i zaštićena kao znak da je kontinuitet uspešnih istoriskih događaja održan i prestiž unapređen.

prošpartao sam  Palestinom uzduž i popreko ovih dana i video duboku podeljenost, mislim unutar njih samih. dve dominantne snage deluju u Palestini - interesantan spoj komunizma i kapitalizma, s jedne strane; i islamizam s druge strane. dok je prva struja uglavnom mirna i radina i zalaže se za ekonomski progres Palestine i rešavanje pitanja državnosti kroz političke procese, druga traži kavgu u svakoj prilici. danas sam prisustvovao u Istočnom Jerusalimu peglanju između izraelske murije i jedno stotinjak agresivnih giliptera, koji su od pokliča Palestina, Palestina, završili s šikaniranjem nekog mladog jevrejskog religioznog para s bebicom u kolicima i urlikanjem Al Aksa, Al Aksa, martiri, martiri, našta se stvorila izraelska policija, virtualno niotkuda, i krenula da pegla verske huligane.

 

  

Sutra u Briselu počinje 27. festival fantastičnog filma. Idealna kombinacija horor filmova, piva i čokolade. Pa ko preživi. Festival otvara animirani film "Caroline" kome su glasove pozajmili Dakota Fanning, Teri Hatcher, Jennifer Saunders... Reditelj je Henry Selick.

Istočna železnička stanica Кeleti, čija je velelepna fasada i danas arhitektonski simbol i ponos Budimpešte, za nas koji smo navikli da na njoj dočekujemo i ispraćamo rodbinu i prijatelje iz Srbije, ili da se sa njenih perona uputimo ka jugu, nije više ona stara. U očekivanju novih i do danas nedočekanih pruga, vozova između Budimpešte i Beograda odavno nema. Zamenili su ih minibusevi,

DRAG ME TO HELL

Strava+Uzas+Komedija= Odličan provod!