ไทยสองพันเก้า  .u....

***

สอง separea เพิ่มเติม, ช็อกโกแลตยังคง นั่ง กับแต่งตัววางรอบ ตูด. ที่มันได้มีสีชมพูกางเกง. ไม่ฉัน ยืน แช่แข็ง ดู. มากับพนักงานเสิร์ฟเครื่องดื่ม. ดื่ม พวกเขา. วิดีโอที่ฉันช็อคโกแลตสูงขึ้น.

Nekada se stvari odvijaju neočekivanim brzinom.

Jedna od posledica (nadam se trenutnog) iznenadnog odlaska blogokolege mungosa je

 Ako se ne svadjate, niko na svetu neće moći da se svadja sa vama. /Kompenzirajte uvrede ljubaznošću. /Biti ljubazan znači biti nepobediv. /Ko zna da ne zna - najveći je. /Oni koji znaju ne govore, oni koji govore ne znaju. /Sekira prvo udara na najviše drvo. /Onaj ko stoji na vrhovima prstiju, ne stoji sigurno. /Onaj ko žuri ne stiže daleko, onaj ko pokušava da sija gasi svoju sopstvenu svetlost. /Ograničiti sebe je izobilje. /Najmekše stvari na svetu pobedjuju one najtvrdje. /Nema ničeg na svetu nežnijeg i slabijeg od vode, ali uprkos tome, za napad na stvari koje

Tunis, kao i sve arapske zemlje, raj je za ljubitelje cenjkanja i  majušnih radnji punih svega i svačega.  Raj je i za poklonike proizvoda od kože i keramike, nakita..  Postoje i u Tunisu radnje sa fiksinim cenama, što u praksi znači sa najvećim mogućim cenama koje su naravno podložne pregovorima u zavisnosti od toga koliko čega kupite. Radnje se nalaze po hotelima i te su naravno najskuplje, na šetalištima oko hotela i u sukovima unutar medina. U jednoj radnji

Slikajući samu sebe kakva će tek biti, Olja je demonstrirala ne samo svoju vizuelnu fantaziju i svoju estetičnu prekogniciju, no i vlastitu moć da se razvoj ćelija, rast njenog sopstvenog tkiva, njeno privatno, fizičko lice u tolikoj meri podredi unutrašnjem diktatu i ambicijama njene prevelike duhovnosti.

Poput nekolicine inostranih reditelja pre njega, Roberto Beninji snažno se probio u američki mejnstrim 1997. sa svojim filmom „Život je lep" [La vita è bella]. Tragikomedija, čija je radnja smeštena u koncentracioni logor, prevazišla je talas skepticizma i postala kontroverzni ljubimac kritike i najisplativiji inostrani film svih vremena. Film je Beninjiju doneo oskara za najbolju mušku ulogu i značajno mesto u svakom video žurnalu o Dodeli Oskara, zahvaljujući zabavnom i otkačenom govoru povodom prijema nagrade. Ali iako je „Život je lep" predstavio Beninija većem delu američke publike, on je već bio poznato lice međunarodnoj publici i onoj koja prati nezavisni film, zahvaljujući nizu hit komedija i nekoliko priznatih saradnji sa Džimom Džarmušem [„Pod udarom zakona", „Noć na zemlji" i „Kafa i cigarete"]. 2002. godine, posle filma „Život je lep" Beninji je iskoristio svoj uticaj da realizuje raskošnu, nadrealističku adaptaciju Pinokija [„Pinocchio"] u kojoj je sebi dodelio glavnu ulogu [Iako je bio veliki hit u Italiji, film je doživeo notoran neuspeh u SAD-u.] Nastavio je 2005. sa filmom „Tigar i sneg" ["La tigre e la neve"] kapricioznom romansom smeštenom u rat u Iraku. Beninji trenutno putuje kroz SAD sa komadom „Celokupni Dante" [„TuttoDante"], one man show-om o Dante Aligijeriju i Božanstvenoj komediji. A.V. Klub nedavno je razgovarao sa uzbudljivim Beninjijem o značaju Dantea u savremenom dobu, o ljubavi u ratnim vremenima i o Džimu Džarmušu.

Onaj koji je zaista dobar, nikada nije nesrećan. /Onaj koji želi da bude neprekidno srećan, mora često da se menja. /Kad nešto ne znaš, saznanje da ne znaš već je znanje. /I najpostojanija belina postaje crna u dodiru sa crnom bojom. /Mora li mudrac mnogo znati? Ne, množina nije važna. /Isprazno je učiti, a ne razmišljati. Opasno je razmišljati, a ne učiti. /Neka otac bude otac, sin - sin, vladar - vladar, a činovnik - činovnik. /Bolje je biti jadan nego neposlušan prema vlasti. /Plemenit čovek misli na dužnost, nečastan čovek o koristi. /Narod treba terati

Ljudi koji se bave umetnošću ne mogu drugačije,

to je jače od njih...

I znaju da je to zrno talenta samo mogućnost,

znaju da moraju mnogo da uče,

da rade, da ulažu u sebe. I u ono čime se bave.

Da bi njihovo stvaralaštvo bilo prepoznato

kao autentično i originalno

trebalo bi da odslikava duh vremena u kome je nastalo,

da u nama, koji uživamo u njihovoj umetnosti,

probude onaj neuhvatljivi osećaj prepoznavanja

slike sveta koja već postoji negde unutra...

nekad u glavi, a ponekad i u srcu...

Ide mi se na more. Pa verovatno odatle inspiracija i za ovaj blog.

Odmah da kažem: nije svaki bog tvorac, kao što ni svaki tvorac nije bog. Drugo, ovo nije potpuna priča o tvorcima i bogovima, već samo nekoliko mrvica o njima. A sad da krenemo.

U vrlo staro vreme bilo je puno bogova i boginja - više hiljada, ako ne i više. Izgleda da taj broj zavisi od stepena razvoja ljudskog društva. Svako želi da nametne drugima svoje božanstvo, ali za uspeh u tom poslu potrebna je izvesna sila, nekad intelektualna, često fizička, a ova druga dobija na snazi tek sa razvojem države.