Rec ima gost autor alselone (ventriloquist)

Zamislite da šetate kroz muzej voštanih figura “Madame Tussauds”. U prepunom ste holu, zamrznutih ljudskih figura. Nagnuti nad jednom od njih posmatrajući neprirodnu teksturu njene kože i „prepariranu” grimasu, figura vas pogleda suvim ukočenim pogledom i polako trepne, jezivo zar ne?

 A zamislite sad da vam priđu Wall-e, R2-D2, C-3PO. Ovo je prijatnije, jel da?
A zašto je to tako? Pokušavajući

Kada “prirodnjacima” pomenete ime Jean Baptiste Joseph Fourier – a, najveći broj njih pomisli na Furijeove redove i Furijeovu transformaciju - evo, kladim se da su Vučko i Novković odmah na to pomislili. I on jeste zaista slavan zbog tih otkrića koja danas svaki student tehnike ili prirodnih nauka mora da savlada.  Medju ljudima koji se prirodnim naukama ne bave, ime ovog čoveka i njegovih redova možda ne znači ništa, ali će vam skoro svako reći da

Umjesto da kose i plaste ljudi će kopati svude, de treba i de ne treba a te će sile biti svude oko njih, samo što neće umijeti da zbori i da im kazuje: «Daj, uzmite me, zar ne vidite da sam tuj, svude oko vas.» Tek poslje mnogo ljeta, ljudi će se sjetiti ove sile prave, pa će vidjeti kakvu su ludost činjeli sa tijem svojim rupetinama. Biće te sile i u samim ljudima, ali će proći podosta vremena da je oni doznaju i upotrebe... Kad se to bude zgodilo, ljudi će se kajati što to prije nijesu doznali, jerbo je to doznanje sasvijem prosto. (Mitar Tarabić, Kremane, 1829-1899).

Danas  je na programu još jedna iteracija tribine "Nauka me je učinila boljim hrišćaninom". Mašala. 

Primetio bih, pre svega, da je u poslednje vreme nivo Mileve u medijima značajno opao. Tu bih žalosnu činjenicu podlodžukački pripisao delovanju reakcionarnih elemenata Srpske pravoslavne crkve čiji sveštenici sa nepoverenjem gledaju na ženska bavljenja van delokruga obdanišnih, energetskih i priplodnih aktivnosti. Pošto ukupna promena količine srpstva u vremenu mora rasti(dS/dt > 0), to parcijalni udeo nauke (dSn/dt) ne sme zaostajati, pa je jasno da je posledica ovog neprijatnog stanja morala biti, ni manje ni više već upravo, Aleksandra Ninković Tašić.

Upravo sam naučio da to tako tvorovi rade.

A tvorovi su u igri zbog tajne radionice Lockheed Martin Corp.'s koja se zove Skunk Works (nešto kao Tvorova Radionica) i koja je nedavno i neočekivano izašla pred javnost sa vešću o tajnom projektu i uspehu gde su na pragu komercijalne nuklearne fuzije gde:

    • Bi već za pet godina mogli da naprave prototip reaktora

    • Za 10 godina je moguća produkciona verzija

    • Reaktori bi, za istu snagu, bili dramatično manji (deset puta) u fizičkom smislu od onih koji se vrte oko konkurentnih tehnologija kao što je međunarodni ITER.

    • Mogli bi da se prave u vrlo malim veličinama, oni navode primer veličine kamiona, a sa dovoljno energije da snabdevaju grad od 80,000 stanovnika.

Mnogo prostora za maštanje. Evo malog uvoda u moguću svetlu budućnost:

Iskreno da vam kazem, nesto mi misli lutaju svukuda. Nesto sam omeksala, k'o sredina vruceg, belog 'leba. Da l' od nocnog rada, da l' od nespavanja, da l' od toga sto sam popustila u teretani, ko ce ga znati...

Eto sinoc, na primer, dodje

Kada eliminišeš nemoguće, sve što preostane, ma kako  neverovatno bilo, mora biti istina – (Šerlok Holms – The sign of four)

Detektor za neutrine SuperKamiokande u Japanu

Ove godine je Nobelova nagrada iz fizike dodeljena Takaaki Kajiti i Arturu B. McDonaldu “za otkriće neutrino oscilacija, koje je pokazalo da neutrini imaju masu”.

 Ma kakve devedesete - osamdesete su zakon!

Tričetiriput godišnje firma organizuje važne sastanke za dva-tri tuceta svojih ljudi iz celog sveta. Ali, pošto su današnje firme svesne i brižne i vode računa o sveukupnoj dobrobiti svojih ljudi, ti se sastanci obično organizuju na mestima gde se posle rada može i opustiti i uživati. Tako firma lako ustanovi ko posle celodnevnog rada može i celonoćno da banči ali i da se, posle lumperajke do 5, u 8 uredno pojavi izbrijan, svež i načasupažljiv...

Shvativši ozbiljno posao izbora i kupovine svog prvog doma, bacio sam se u izučavanje manje poznatih aspekata kvalitetnog stanovanja. Zagrebavši ispod površine kojom se većina nas prosečnih kupaca nekretnina najčešće zadovoljava, naišao sam na čitav niz problema i potencijalnih opasnosti po zdravlje koji se često kriju iza, ili ispod, lepog eksterijera i enterijera. Promenljivi gradjevinski standardi, nestručno remodelovanje i generalna nezainteresovanost