Letnja razbibriga... U čemu se razlikuju ove dve slike?

 

 

 

 

 

 

 Sve sem fotona stari, samo je znanje uvek seksi

Tokom šeste nedelje života, Ognjen je zakačio prehladu, koja je prošla, ali je stridor ostao. Bio je to prvi korak ka jednogodišnjem paklu, masovno popločan neznanjem i ignorisanjem, a tek retko nadom, stručnošću i toplom rečju. Iz pakla smo izašli kao oštećeni psihijatrijski slučajevi. Ali smo izašli.

Brzo ću proći sitne korake koji su nas uveli u realnost sistema zdravstvene zaštite Republike Srbije: doktor opšte prakse konstatuje stridor, upućuje nas kod pulmologa na pregled; pulmolog na Univerzitetskoj dečjoj Klinici u Tiršovoj čuje početak upale pluća i prepisuje penicilin; doktor opšte prakse se čudi, ali ipak počinje terapiju; dežurni lekar u domu zdravlja se čudi kako ja (em vešto, em uopšte) presvlačim dete; dobijamo uput za ORL pregled; ne znajući odlazimo na Banjicu odakle nas vraćaju jer je dete suviše malo; popravljamo se i odlazimo na Institut za majku i dete gde lekar konstatuje laringomalaciju, poremećaj oblika poklopca grkljana koji deformiše struju vazduha i čini da svaki udisaj zahteva napor; doktorka nas uverava da Ognjena treba vakcinisati i u roku od 4 nedelje mu daje dve doze petovalentne vakcine (DI TE PER - protiv difterije, tetanusa i velikog kašlja, POLIO - protiv dečje paralize i HIB - protiv hemofilusa influence B).

Uz uobičajenu želju za dobro zdravlje, sreću i uspeh u novoj 2014., svima Vama (tj. nama) želim da ona bude inovativna, što nam je itekako potrebno u ovoj ekonomskoj situaciji.

Postoji široki konsenzus u akademskoj sredini, privredi, ekonomskoj politici i zajednici uopšte, zasnovan na brojnim istraživanjima, da ključ ekonomskog rasta leži u poboljšanju produktivnosti. Takođe postoji široka saglasnost da povećanje produktivnosti dolazi kroz inovacije. Što više pronalazača imamo, više otkrića i novih ideja, to smo svi smo kao društvo, pa i kao pojedinci bogatiji. Ovo odmah dovodi do pitanja: kako možemo da povećamo broj pronalazača i inovatora? Pitanje je sve važnije u svetu, pa i kod nas, obzirom na sadašnju ekonomsku krizu i sadašnje pritiske na finansije u javnom sektoru, kao i rastuće troškove visokoškolskog odnosno univerzitetskog obrazovanja.

Kao što se verovatno sećate, pre nešto više od dva meseca, 26. oktobra prošle godine, napisao sam blog u kome sam pozvao sve one koji su zainteresovani da mi se pridruže u akciji ponude članstva u Fondu Petnica, pod određenim uslovima koje sam naveo u blogu. Tada sam i obećao (uz jednu korekciju datuma) da ću 6. januara proveriti stanje na sajtu IS Petnica i Fonda Petnica i objaviti blog sa ishodom - da li su uslovi ispunjeni i počinjemo akciju - ili ne. Ovo je taj blog. 

 

Imam radost i zadovoljstvo da ovaj prostor ustupim blogeru alselone. Uživajte preko svih granica.

 

Ljudski mozak je super kompjuter fantastičnih mogućnosti. Iako je veoma teško proceniti i sve procene su veoma sumnjive, trenutno preovladava mišljenje da ljudski mozak ima moć obrade podataka u rangu 1000 današnjih procesora zahvaljujuci ogromnoj paralelizaciji proračuna i zahvaljujući velikoj moći generalizacije. Takođe, procenjuje se da je memorijska moć mozga u rangu 1000 današnjih hard diskova zahvaljujući

Politički analitičari, kolumnisti, uvodničari, komentatori, glavni urednici i ini poslenici pisane reči, koji iole drže  do sebe, više se ne oglašavaju. Javni servis evropske Srbije, kao i svi TV kanali na nacionalnim i lokalnim frekvencijama repriziraju reprize. Pomoćnici zamenika glavnih urednika i ono malo dežurnih novinara, čekajući Nesi ili da Ljajić uhapsi Mladića, prekopavaju Srbiju tražeći zlatne poluge Kraljevine Jugoslavije i đeneralov grob. Čak je i na blogovima, sve manje velikih tema. Očito da je, bez obzira na svetsku eknomsku krizu, leto i ove godine stiglo. Ne znam od  kada i zašto se misli da je leto vreme za lake teme. Međutim, sigurno znam da ima i onih koji i u vrele letnje dane, bez obzira da li su na plaži, u svom dvorištu ili na balkonu višespratnice, vole da razmišljaju i čitaju o krucijalnim temama. Njima je namenjen ovaj tekst.

 

Naučni časopis Computer Science and Information Systems (ComSIS) je uvršten na SCI listu (Journal Citation Reports by Thomson Reuters) za 2010. godinu sa dvogodišnjim impakt faktorom od 0.324. Ovo više i nije baš tako nova vest, ali je svakako veoma važna za našu nauku, a nisam siguran da je medijski adekvatno propraćena (ako je uopšte neko o tome i pisao). 

Šta je impakt faktor?

Svake godine izračunavaju se faktori uticaja (engl. impact factor) za sve časopise koji se referišu u citiranim bazama (Science Citation Index Expanded i Social Science Citation Index) i za sve časopise koji su bili citirani u njima. Na osnovu dobijenih rezultata biraju se novi časopisi ili isključuju već postojeći. Faktor uticaja časopisa je danas veoma raširen kriterijum za izbor časopisa u bibliotekama, kao i za izbor u kom časopisu objaviti rad. Detaljnije o tome kako se računa impakt faktor pogledajte ovde.

Gost na blogu je Milovan Matijević, vodeći analitičar ICT tržišta u Srbiji. On prati tržišna i tehnološka kretanja u poslednjih 7 godina. Sledi Milovanov tekst:

Istraživačko-razvojni kapaciteti u ICT oblasti. Može li Srbija više od „zvezde u usponu"?

O programu FP7-ICT

„Okvirni program 7" za istraživanje i tehnološki razvoj pod skraćenim nazivom FP7 najveći je istraživački i razvojni program Evropske unije. Ovaj program traje 7 godina, od 2007. do 2013, a njegov ukupni budžet iznosi preko 50 milijardi evra. FP7 je strukturno podeljen na više programskih blokova od kojih su najznačajnija sledeća četiri: saradnja (Cooperation), ljudi (People), ideje (Ideas) i kapaciteti (Capacities). Programski blok Saradnja obuhvata deset oblasti od kojih je najveća Informaciono-komunikacione tehnologije (ICT) za koju je izdvojeno ukupno oko 17 milijardi evra.

 

Prirodu treba posmatrati jer voli da se prikriva - Heraklit

Savremena nauka, kaže se, ne bi postojala u ovom obliku ako ne bi bilo tehničkih pomagala koja čoveku omogućavaju da prodre u svet nedostupan njegovim prirodnim čulima. Mi smo danas u stanju da posmatramo objekte udaljene mnogo milijardi svetlosnih godina od Zemlje, da direktno vidimo pojedinačne atome kako se kreću po površini nekog kristala, da čujemo pucanje