Neustrašivi Ikar, kog  je Komšija od milja prozvao - Varvarin, kompletirajući tako njegovu surovu pojavu i osvajačke nagone, od prvog dana uključivanja u naše brojno pleme, pokazivao je sve osobine čistokrvnog varvarina. Ignorišući stereotipe da varvari moraju da budu visoki i mišićno razbacani.

Kažu ko nije lep do dvadesete, pametan do tridesete, bogat do četrdesete male su šanse da će ikada da bude lep, pametan i/ili bogat. Dodao bih i "Ko nije Jevropejac do desete godine male su mu šanse da to naknadno postane".

Sve i da ne pratim dešavanja putem malih prijemnika TV ekrana a pratim, sve i da ne čitam novine a, Boga mi, čitam, pa čak i da se ne družim ni sa kim a puno se družim, za ukidanje viza bih saznao, ako ni od kuda drugde, sa bilborda. Čak i da ne gledam bilborde, a ne gledam, moj sin Jovica mi je skrenuo pažnju na jedan od njih.


"Tata kakav je to pevac koji nam je sredio krizu?"
"Molim? Kakav pevac."
"Pa eno ti na bilbordu. Kažu da su eldepevci iščupali vizu...."
"Ma sine to su bajke za malu decu."

Ako se po jutru poznaje dan, a jutro počinje kada pevac to naredi, izgleda da samo što nam nije svanulo. Vreme je za buđenje iz više decenijskog sna i odlazak u Jevropu. Tržni centri, muzeji, bioskopi i kazina držte se dobro stižu Srbi, potorošačka velesila.

Ma nemojte! Mislim, mozda moze Uspavana Lepotica (koja dobar deo zivota provede uspavana), Snezana (sto je u zivotu videla samo zlu macehu i 7 patuljka) i njima slicne sto zive samo dok cekaju princeve na belom konju, pa posle nestanu " do kraja zivota". A sta da radimo mi, sto manje spavamo, upoznajemo razne ljude, prvi put se zaljubljujemo u skoli, gde su beli konji u deficitu, o princevima i da ne govorimo, pa posle treba da prodje bar jos 50 godina pre kraja zivota?

Trebalo bi opomenuti one sto pevaju i pisu ovaj naslov. Devojcice bi mogle da dodju na ideju da je sve propalo ako

Sećam se, kao da je  juče bilo, a bilo je to poodavno. Mislim da sam bio pri kraju drugog razreda gimnazije prirodno-matematičkog smera. Dakle, kažem ja mom ocu, sada već odavno pokojnom, Bog da mu dušu prosti, da mislim da je došlo vreme da počnem da se brijem. Što na bradi, što na brkovima u mojoj sedamnaestoj godini imao sam po 16 dlaka u 8 redi, al hebiga hteo sam da se brijem, da budem odrastao, muškarčina, šta li. Smiren i ćutljiv, kakav je uvek bio i kakavog ga se sećam, otac mi ne odgovora ništa.

 Kada je blagi bog delio toplinu, empatiju i mentalnu živahnost, očigledno je da je jako pazio ko će mu sedeti u prvim redovima. Tako su se Tamo našle i neke, meni veoma drage Face :
Vlasta, Bili Piton, Skyspoter, Jelena Gall, maksa, vishnja, darkonduty, Jack Bauer, Margitina Mama, omega (i, zamalo - Srki Pajić) priznaćete da predstavljaju jako dobro društvo.
 

Završavao se najkrvaviji i najbesmisleniji od svih besmislenih ratova koje je svet video. A to je bio tek početak. I svet je bio gladan. Sigurno da je bio gladan - zemlja u Evropi natopljena krvlju, a ova ovde ostavljena sama dok su momci ratovali za kralja i Britaniju. I virus influenze je uzeo svoj deo. Ko je već živeo u 1918-toj možda radije ne bi, ali oni koji su se tek rodili imali su nimalo lak zadatak da u jednom takvom vremenu prežive. Kažu da su i zime tada bile hladnije.

Hondžu Ko (Harold Hongju Koh), predstavnik SAD na Međunarodnom sudu pravde u Hagu, bio je predmet zanimljive telefonske rasprave između predsednika Borisa Tadića i ministra inostranih poslova Vuka Jeremića...

BORIS TADIĆ: Ko je predstavljao Amerikance?
VUK JEREMIĆ: Ko.
BORIS TADIĆ: To te i ja pitam. Ko

VUK JEREMIĆ: On je.
BORIS TADIĆ: Koji on?
VUK JEREMIĆ: Ko.
BORIS TADIĆ: Čekaj, izgleda da se ne razumemo. Ko je juče govorio u Hagu ispred države koja se zove SAD?
VUK JEREMIĆ: Tačno, Ko.
BORIS TADIĆ: Mislim, kako se zove čovek?
VUK JEREMIĆ: Ko.
BORIS TADIĆ:Hoćeš li ili nećeš da mi odgovoriš na prosto pitanje. Ko je juče zastupao Ameriku?
VUK JEREMIĆ: Ko.
BORIS TADIĆ: Hoćeš ili nećeš?

Već više od mesec dana selo Badnjevac, u okolini Kragujevca, nema vode. Već više od mesec dana 351 domaćinstvo ovog sela snalazi se kako zna i ume, jer je voda u seoskom vodovodu, nakon svih upozorenja zdravstvenih inspekcija, zatvorena. Razlog je, zvanično, veliki dug propalih seoskih preduzeća, koja vodu plaćala nisu. Ipak, veći i realniji razlog je to što je ta voda, već godinama, tako zagađena da ne samo da se ne preporučuje za piće ili kuvanje, ni za ljude, ni za stoku, već ni za zalivanje bašti.

1165 ljudi u srcu Srbije nema vodu.

Prestala sam da čitam sve vesti redom. Samo one koje mi naslovom izgledaju važne. Učinilo mi se da će ovde ova vest biti vidljivija, a pomoć veća.

Fundamentalno pitanje. Koliko je sexa dovoljno da bi jedna veza ili brak funkcionisao kako treba? Ima li mere, da li treba da ima mere, postoji li šablon? Ono što se primećuje kod svake duge veze i braka je da uglavnom količina sexa opada eksponencijalno, opet tematika je takva da ne može da se generalizuje zato pišem uopšteno u najvećem broju slučajeva.

Onih par puta dnevno spadne na par puta nedeljno, a onda par puta nedeljno spadne na par puta mesečno. Naravno