Planet Bike je na FB-u pokrenuo foto-konkurs na kojem se glasa za najbolju fotografiju sa temom biciklizma. Daju dvadeset nagrada, a prva je bicikl, neki namnunjeni model.

Nisam uopšte nameravala da učestvujem (volim moj "krš" koji je izdržao 24.000 km i ništa mu nije i ne bih ga menjala), ali me je jedna FB prijateljica podstakla da se uključim.

Razmišljajući o njenom predlogu, sinulo mi je kako bi bilo sjajno da osvojim bicikl i onda ga poklonim nekom sirotištu, što bi bio fenomenalan početak humanitarne

Samo neka kritika po blogovima svega okolo, nisam ni ja drugačiji, znam da je to odušak i pomoć neophodna ali ima još po nešto, poetski i duševno što može da bude od pomoći a nekako se zaboravilo i samo lebdi negde u blizini ... 

Susret za kojim svi čeznu a neće da kažu glasno čak ni komšiji ... pa eto ja da pomognem sa malom žvrcom ne bi li se odvažili ...

Every sane society allows a certain number of people to deviate.

            Prvo sam prestao da odvozim auto na pranje. Redovi u auto-perionicama, ljudi koji čekaju da bi gubili vreme, žetoni, šmrkovi, vosak u koji su pčele uložile toliko truda, automatizovane četke, vlaga. Kakvo nepotrebno traćenje energije i resursa. To mora da prestane. Pranje automobila je neizmerno tužno.

ГЛУМАЦ НА ПОЗОРНИЦИ

Професор nsarski (у тексту BIBLIJA LJUBITELJA KRATKE PRIČE код horheakimov -а, у коментару под насловом Dva kratka incidenta) подсетио ме је на причу коју сам писао на “задату тему”:

Нсарски пише:

Incident drugi: Ovo je pominjano kao briljantni početak jednog diplomskog rada na Yale school of drama (nju su posećivali, T. Williams, Salinger i ostali lumeni). Ovaj student je napisao početak drame koja nikad nije završena niti izvedena. Ali, kažu profesori škole, da je ideja odlična i nažalost nezavršena. U pitanju je drama, naravno.

Dakle, izvesni aspiring glumac dobije ulogu u nekoj predstavi. Predstava se odigra, pohvale uslede, i taj glumac, srećan zbog tog uspeha odluči da više ne silazi sa bine. Odluči da živi u tom pozorištu, na toj istoj bini, da mu tu donose hranu, da tu spava, da mu život tu bude...Kraj nikad nije napisan, ali su ga profesori sa Yale Univerziteta uvek isticali kao primer briljantne ideje koju niko ne ume istinski da dovrši.

Ту драму ја сам својевремено довршио као причу. Значи идемо, ево је:

Bojan me dovezao do Mumdžulara, sedoh u minibus i pravac Bodrum. Mumdžular se nalazi na brdašcu a put se iz njega spušta u plodnu ravnicu koja je ustvari visoravan. Seo sam desno, do prozora i bilo mi je zanimljivo da posmatram uzorane njive, plantaže povrća, maslinjake...Nisam mogao a da ne zapazim da je zemlja, skoro od njive do njive, različita po svom sastavu. U dijapazonu od nečega što bi se zbog traktorom uzoranog kamenjara sikaste boje, jedva moglo

Evo kako se stvari odvijaju u jednoj tipicnoj srpskoj porodici koja je imala tu "nesrecu" da su joj bracni drugovi navijacki podeljeni. On navija za CZ, a ona je poturica (gori od turcina- sto bi se reklo) posto je nekad navijala za CZ dok nije ugledala Iva Nakica.  Onda je postala ono drugo...

Ovako nas dvoje pricamo pred vazne utakmice nasih ili njihovih....razgovor je vodjen preko skajpa

[10:51:25] Aleksandar Stosic says:sta da kazem mariji za basket, sta ti mislis? (prehladjen sam, a vec sam pisao blog "Gaelic basket" -  pogledati arhivu - u kojem sam opisao iskustvo igranja

Danas vidim na FB, moja prijateljica Tanja Nikolajevic Veselinov objavila:

Kaže tip: Puko mi Internet tako da sam veče proveo sa porodicom, fini neki ljudi...

Jbt! Ogrezli smo, postali ovisnici, Internetlaptopovskotabletskomobilnotelefonski! Mladi od najranijeg detinjstva su jedva dišući i hodajući zombiji! Svuda i na svakom mestu, bilo ko da je pored njih ili da li su u malom ili velikom društvu, nazovi žuraji, savskom splavarenju, Bankarenskim koncertima, busovima, tramvajima, ulicama, učionicama, pozorištima, kad ih tamo batinotoljagom uteraju, na ekskurzijama, u krevetu, klonji... obuzeti su samo jednim, skrin tačovima, aj pedovima, lap topovima i sličnim skalamerijama koje im onemogućavaju, osim virtuelne, bilo kakvu komunikaciju sa svetom u kojem žive!