пиш одниш

 састав на тему. . . . запетљану уме да насмеје како појавом тако и приповетком којих је ко гаџа авлијанер бува пун 1 Фера се зове 'од ниш'. ради овде помалти исто што ија.ништа.продаје маглу о асфалтим мешавинама те реологији битумена своме личном Газди . нежења ( пету банку размено ) он и нека ванеса – сисе унебеса деле повећи стан спогледом и . . . . нежалисе.- ' бемлие, доктраје ,велипословно се сусрећемо подрумовима малтешким и вазда ми нешто исприча на оном свом нишком дијалекту те насмеје. . . до суза . . .ко & неки дан . .

знао је, вели ,комшију драгана ,спрат испод ,живео са оцем  ( јер мати му још док је мали био снеким бугаром клиснула запловдива) кои ,кад је навршијо  22 , а радио упошти заћошетом ,оно, разврставо писма,  спанђосе са једном дупло одњега старијом Поштарком , словенком, давно униш  пристиглом, ал држећом притом, па се  и венчаше убрзо. . .

случај је тео,кад оће,а уме да оће, дамусе о оца , добро држећег дасу у  четрдесетим који је бијо Бог неког погона у тамошњој ел.привреди ,фирми ловарној, се прикачи једна намигуша старости ко и драган те да га слуди начисто и успешно приведе матичару . . .

 елем све се некако уходало једино  1 детаљ  је малко заједничку идилу . . . .специфичном чинијо. наиме очева млада је била кћер драганове жене из једног од бракова претходних, па  веома занимљива заврзлама породичних односа  настаде.

испаде драгану лични отац зет.

у исто време драганова жена је ташта његовом оцу,а драгану очева жена дође  . . маћеха.

утом драган доби принову . мушко .сви весели.то дете испаде брат очеве жене а уједно зет драгановог оца, те и драганов  стриц обзиром  да је брат драганове маћехе.

дал 'пратите?

е сад и очева млада жена се породи.

беше и овде мушко које постаде драгану брат обзиром да им је отац заједнички,но истовремено то дете је драгану и унук јер му је мати ћер његове жене па је тако драган  брат својег унука ( а како се учаршији  сматра да је муж нечије жене и отац њене деце) следи да је драган  и 'отац'  женине кћери али . . .и брат њезиног синчића.

 из овог малко слуђеног али, вели Фера ,за поверовати случаја, јер зна особе,  даље јасно следи да је драган уствари бијо. . . сам себи деда.тако су  га и звали. аимо тек  . . . 23.