Teorija Zemlje

Nameravao sam da napisem tekst o teselaciji (popločavanju) hiperboličkih ravni, i da vas zaintrigiram vezom izmedju takvih, Ešerovskih, geometrijskih struktura i oblika kopna na našoj planeti. Tektonske ploče na Zemlji su nastane površinskim hladjenjem i pucanjem kopna po ''šavovima'', ali ovo nije bio sasvim slučajan proces. (Proces je slican fizici pucanja blata na isusenom zemljistu). Šavovi su u velikoj meri nastali kao posledica sferne geometrije planete, i u formiranju kontinenata postoji odredjena mera uredjenosti. Nekada je sva kopnena masa bila zajedno (Pangea), a onda se raspala na delove, u više etapa, dok nije nastala geografija na kakvoj danas postojimo.
Pre oko 200 miliona godina, kopnena masa, Gondwana, je izgledala ovako.

U matematičkom žargonu, koristeći Šlaflijevu kovenciju, ovo bi se zvala {3,6} teselacija (bez zasecanja ili obrubljivanja) Rimanove 2-sfere.
To sam sve hteo da napišem, i mnogo više. Ali sam se predomislio, i o toj matematici ću pisati drugom prilikom.
Najvažniji zaključak je, zapravo, da smo nekada imali samo jedan prostor za život (mada, mi, ljudi, tada nismo postojali), a onda smo se razišli, prateći geometriju prirode, na različite strane. To nam je donelo raznovrsnost, ali i nesporazume, kao one kod gradjenja Vavilonske kule. Da li je to dobro ili loše, niko nije pametan da kaže.
Medjutim, nekoliko skorašnjih postova na blogu me uveravaju da se nikad nismo ni razdvajali - muke su postale globalne.
Zato, umesto matematike, evo jedne priče.

Живео једном један човек који је желео да се издвоји од жамора својих комшија и отишао да живи сам у колиби коју је направио далеко у шуми. У почетку је био задовољан, али га је оштра зима натерала да посече дрвеће око колибе како би се огрејао. Следећег лета му је било претопло и неудобно, јер није више имао сенке дрвећа да заштите колибу, и он се горко жалио на сурову и немилосрдну природу.

Направио је малу башту и кокошињац, али зечеве је привукла храна у башти и они су је већином појели. Човек је отишао у шуму и у замку ухватио лисицу, коју је потом припитомио и научио да лови зечеве. Али, лисица је, уз зечеве, нападала и човекове кокошке и пилиће. Човек је убио лисицу и проклињао лукавост и превртљивост шумских звери.

Човек је увек бацао своје отпадке на под колибе и убрзо се у колиби накупило много гамади. Он је онда направио генијални систем ужади и кука и котурова, тако да је све што има у колиби могло да буде окачено о таваницу колибе, не додирујући под. Али, убрзо је оптерећена таваница попустила и колиба се урушила. Човек је гунђао због лошег квалитета колибе и изградио себи нову.

Једнога дана се хвалио једном свом рођаку из старог села миром и лепотом природе и обиљем животиња којима је окружен у шуми. Рођак је био задивљен и испричао ово својим комшијама, који су почели да долазе у тај део шуме на излете и у лов. Човеку је ово сметало и проклињао је насртљивост људских бића. Почео је да поставља знаке упозорења, замке, и пуцао је на оне који су се сувише приближили његовом обитавалишту. За освету, групе дечака би се ноћу прикрале колиби да га плаше и да понешто украду. Човек је почео да спава сваке ноћи на столици поред прозора, са напуњеном пушком уз себе. Једне ноћи се окренуо у сну и испалио себи метак у стопало. Сељане је растужио овај несрећан догађај и од тада су избегавали овај део шуме. Човек је постао усамљен и проклињао је бездушност својих бивших комшија. И све ове проблеме је човек видео као да потичу однекуд ван њега, па су га због тога, и због његове техничке вештине, сељани прозвали Американац.

Za par dana će opet Bloomsday, Džojsov, ruminacija i noćna mora (Mighty Nora, ali ne Barnacle) čoveka i njegove istorije iz koje pokušava bezuspešno da se probudi. Nekada se moglo pobeći u drugu zemlju (za Džojsa samo preko uskog morskog kanala), mada, kaže Frojd, od svojih neuroza čovek ne može pobeči nikud. Još ranije, kada se u centru Zamlje nalazilo more (Mediteran), Aristofan se izrugivao ljudima koji oko njega žive kao Žabe oko bare.
Danas znamo, ili mislimo da znamo, da je sve ovo zabluda. There is no there there, kaže V. Vulf za Armoriku. Za jednog there je drugom here. Samo mi, svi zajedno, na predvidljivoj teselaciji sferne površi. Srećam vam Bloomsday, vama koji slavite.
See ya there.