састав на тему . . . лоповску
приповет(киц)а биће ова о светогорском манастиру Хиландару у којој ће се врло мало о њему писати. магловитост присећање засенчи бистрину погледа у то време бивше где назирем себе у групи која за рачун историјског архива србије походила Светилиште са задатком снимања стања зарушених средњевековних конака Манастира као подлоге за израду детаљне студије о реконструкцији поменутих , љуља у невеликом чамцу између јерисоса и арсане хиландарске.
с почетка је осамдесетих века претходног, куми дрнда архитекта баш докторирао те нам преко познатих намако ову тезгу ,убедивши ме у две речи да се одлучим путу.таласи егејског мора баш начепили док понеки из групе малко цугнуше, пред пловидбу, па ето нама, љуљаџијама, весеља од убљуваности.
смеје се грк , чамџија.
Унекоје примаче нам се обала арсане .присећамсе приповетке о лављој чељусти (хили леондари).наводно је некад овде,у антици, постојао утврђени град над чијим се улазом налазио грб са мотивом лава разјапљених чељусти па се путницима на бродовима који су улазили, као ми сада, у залив хиландарског пристаништа чинило да упловљавају у некакву веелику лављу чељуст .
па потом дочек . . .монаси . . . мазге за пакете. . . историја под ногама. . . милутинов пирг,блага језа ме обузима, газимо стазом о којој сам читао до у бесвест проучавајући историју Атоса и онда . . . евога хиландар
иза окуке капија манастирска.иста она описана у песми . .ко то лупа тако поозно . . .те проигуман никодим.срцеми бије, оће напоље од задовољства које ме задеси . . .
те . . . док си дланом о длан, протече пар седмица у стручном раду те дружењу са историјом српском. . . .и то је било . . то.
утом, чек чек, . . .сећање на изниман тамошњи догађај се одједном бистри . . .ризница хиландара, српска историја у шакама,множина пергамената, инкабула, старих штампаних књига, ту, тик уз савин пирг .јеромонах теодул, рузничар, свесрдно се труди да нам што више појасни.пред нама записи из 1300 неке године, дрнда и ја се баш здали, сричемо текстове покушавајући да их и разумемо.
Склоном сакупљању рарирета одједноми жеља за поседовањем једног од ових папира.утом ће кумој- да апимо 1, попола ,а штакаш?Телепатија.наравски отрпесмо искушењу, разум превлада.Касније, упитах грешног теодула ,прегрешан, како то да су сва та блага на дохват руке, сваког , без паске посебне. Сећам га се и данас, где смирено, очински, указа да Бог драги гледа и Све види. Баш Све.Ућутасмо нас двојица.посрани.- ма пусти га, свира, касније ће дрнда, не чува овај климави ризничар своје, заболи га за папирићеутом је поанта куме мој грешни, помислих ал оћутах, теодул чува наше, а то је много,много битније. Ту скоро набасах на информацију да су се највеће похаре хиландарске библиотеке дешавале баш када су је обилазили учени љубитељи словенских старина, пристигли под покровитељством битних институција те се намах присетих догађања из овог записа ,па да себи олакшам, назвах тел проф. дрнду, кумами.препричах му сазнање, те онако успут поменух и грешног теодула - јеботеон, прокоментариса