Poruke serije '' Selo gori a baba se češlja ''

'' i tako...

          Ko je  uporan i istrajan, ko se trudi i bori se, ko strepi i nada se, red je da bude nagrađen.Slatki plodovi , makar, privremene pobede pripadaju onme ko je najbolji. Ni suviše lep, ni previše naočit. Ali dobar, iskren i pošten.''

          Ovo je samo jedna od poruka koju nam naratorski izgovara Radoš Bajić , čovek , glumac , seljak , umetnik...

           Tu seriju u početku nisam hteo da gledam.Mislio sam da je neka zajebancija na temu šumadijskog seljaka - taman kako su se zezali Veljko B. Užičanin & co. Onda,  posle prve epizode , odem ja nekim poslom na objekat svoje firme koja se nalazi baš na obali reke Morave. Zove me ortak , na mobilan, i pita gde sam. Ja kažem da sam na Morave jer sam već čuo da se u toj seriji to tako izgovara.On počne da se smeje kao lud i kaže mi da se samo ne vatam za bagremče.

-Nemam pojma bratiću o čemu se radi.

-Pa je l' si gledao , bre, seriju ?

Gledao sam posle reprizu i taj čuveni skeč kada Radašin , posle meljanog pasulja trči na obalu Morave i hvata se za bagremče...Ono puca i ČOVEK U MORAVE

Selo gori a baba se češlja

Glavni junak je seljak Radašin (Radoš Bajić), koji priča priču o svojoj porodici, vremenu i selu u kome živi, i seljacima sa kojima provodi dane. Vreme provodi sa Dragojlom (Mirko Babić), Žotom (Dragan Nikolić) i Milom (Milorad Mandić Manda).

Radašinovu porodicu, o čijoj sudbini Radašin voli da priča i razmišlja, čine žena Radojka (Ljiljana Stjepanović), sin Radoslav (Nedeljko Bajić), sa snajom iz Švedske Ingrid (Ana Sakić) i unukom Tomasom, odnosno Tomom (Miloš Stanojević), i ćerka Milona (Mariana Aranđelović) sa zetom Radenkom (Fuad Tabučić) i unucima Milicom (Ksenija Repić) i Milutinom (Bratislav Čeperković).

Mesto radnje je smešteno u jedno malo selo, između tri Morave (Velike, Južne i Zapadne).

Radoš Bajić o svojoj seriji kaže: „Film i TV serija Selo gori a baba se češlja je saga o savremenom srpskom selu, poetska priča o rastakanju sela, o kućnim ognjištima u kojima se ponovo pale vatre“. U središtu zbivanja su „mali a veliki ljudi – seljaci“, junaci serije, „oni ljudi koji prvo plate porez i struju državi“.

Poput Milutina, u romanu Danka Popovića Knjiga o Milutinu, Radašin je predstavljen kao seljak čovek, domaćin, Šumadinac, koji pripoveda o vremenu u kom živi i nedaćama koje mu je ono donelo.

          Neću da pričam o tome kako sam tu sagu o srpskom seljaku, kasnije,  često gledao  kao da sam namazao oči kineskom mašću, neću da pričam o tome da poznajem milijun nežnih i bezobraznih podataka sa snimanja jer se isto odigravalo kod mog poznanika Miše grbičanca u dvorištu, neću da pričam o tome koliko sam puta sedeo sa Dragojlom ( nemo' se ljutiš ) i kako je jednom sin Dragan ( Nenad Okanović ) kad je konobar pitao ( ne videvši njega ) šta ćete da popijete rekao:

''Meni tata kaz'o da samo smem da pijem sok, ne smem ništa drugo''   , na šta je ovaj prvo pogledao u čudu, a onda kad je video ko je to počeo da se smeje i da tera u P.M....;)

           Hoću da podvučem neke stvari i poruke koje je ova serija donela. Dakle, bez obzira šta priča Radoš, mislim da ova serija nije bila namenjena ljudima koji žive na selu i od sela, već onima koji su poreklom odatle ali su to zaboravili. Možemo mi da budemo i pet generacija u gradu, šesta je došla iz nekog Petlovca. To je serija o starom, arhaičnom načinu života koji je zdrav i koji u sebi nosi ono iskonsko, ali ga je sve manje. To su naši koreni i Radašin mu dođe kao naš Kunta Kinte.

           Ni jedna domaća serija , a i šire, nema, na primer, tolko obrazovni značaj što se tiče prevencije raka dojke. Takav pristup toj ozbiljnoj  temi jeste prenošenje poruke dostojno najvećih majstora  zanata. U formi šaljive sapunice, autor je . možda, prvi put našem čoveku sa sela koji je često i neobrazovan, ukazao na taj sve prisutniji problem. Napravite emisiju u kojoj ćete obrazovati seljanke da se kontrolišu -  ništa nećete postići. Ali, ako su to junaci koje oni razumeju, e onda je to drugi padež. Zajebalo vek!

           Pitanje religioznosti našeg čoveka...Radašin je religiozan onoliko koliko je svaki prosečan seljak u Srbiji.Ni manje ni više.Nema tu ''obrazovskog'' fanatizna, ali nema ni pljuvanja po svojoj veri i naciji.To je ona domaćinska ( ali ne kako je neki naši političari tumače )  Vera da ako dobro radiš - dobrom se nadaj. Poštuj sebe, svoje bližnje, svoju porodicu i komšije. Dok smo takvi bili od nas je i bilo nešto. Bili smo priznati i poštovani.

           Emigracija...Veoma česta pojava koja je bila zastupljena nekad kao i danas. Kroz lik svog sina ( i u životu ) Radoslava , Radoš je pokazao svu tragiku odlaska, nostalgije i povratka. Mnogo dece sa sela nije imalo sreću malog Tome da mu se otac i majka na kraju ''sviju '' oko njega i njegovog srećnog detinjstva. Moja dva brata iz sela su odrasli sa babom i dedom i stotinu puta su prokleli pare koje su im roditelji slali iz Austrije...Nisu bili tu kad su im najviše trebali.

          Neplaćanje struje... živa istina. Jedan iz mog sela je krenuo nožem na one što su hteli da mu seku ( struju ), jedva su se spasli preko plota.

          Droga u selu...link

          Odnos našeg sela prema ''novijoj istoriji''...  Kum, koji treba po starom srpskom običaju da venča mladence i koji se viđa samo jednom godišnje - o slavi ili nekoj manje lepoj prilici, a koji je inače Bajić najstariji, kaže u nezaboravnoj sceni sinu i kumiću:

- Ako deco, samo nemojte da šapućete.Dosta smo mi šaputali... 

          Švaleracija... Najstariji srpski običaj i kompliment. Mi u gradu se stalno pitamo gde je ima više?

Pa u selu , naravno. I to čiste, nepatvorene, često platonskije nego što možemo i da pretpostavimo. Svi sve znaju. Nema šta tu da se krije. Mnogo više brakova je spasla nego što je rastavila. Mnogo je više katarze u tim pokušajima produženja mladosti nego stvarne prevare. Tako i Radašin, više provodi vremena u preispitivanju svojih dela , nego što stvarno nešto radi.

          Brat Milašin...Svako poznaje nekog takvog. Maestralni Manda je dočarao kako izgleda čovek kome je glavna žena. Vrlo česta pojava 

          Zlatana, meni najurnebesniji lik u seriji. Stub porodice i neko ko stoji na zemlji kad muškarci počnu da ''preziru''. Nesvesna svoje duhovitosti, ona priča svoju priču:

- Ukusno, nego šta da je ukusno, prste da poližeš do dupeta.

            Ovo je ipak samo blog. Moram da stanem...

'' I na kraju, šta da kažem? Ništa skrivili nismo , ništa tuđe nismo uzeli.Ni bogati, ni siromašni.Imamo samo jedan život i hteli bi da mu se radujemo. Neka nam niko ne zameri. Da nam oprosti - nema šta.

...i tako,  to što još nisam reko ostade mi u grlu. A šta mislim znamo samo Bog i ja.

i tako...''