Inside Your Narrow Room

AleXandar Lambros

U pravu su ljudi - slava baš opija! Ne, još nemam problema sa narkoticima i alkoholom i nisam prijavljen ni u jedan rehabilitacioni centar, ali i ako se prijavim biće to ne da se odviknem od Arbo koktela već da se malo dekontaminiram od ove sveopšte šizofrenije sa širokim amplitudama na obe strane u kojoj već decenijama živim. Za sada, posao vrši odlazak negde u inostranstvo barem jednom godišnje, mnogo knjiga i muzike sa TV i dnevnom štampom svedenim na neophodni minimum. Probajte.

Doduše, malo sam i razočaran ... paparaci još ne iskaču iz žbunja kada sam na džogingu, devojke ne šalju grudnjake poštom, niti vrište noću ispod prozora. Bezveze. Ali, mada je preuranjeno da zakazujem termine na Ušću ili Marakani i unajmljujem PRa, na korak sam od fan grupe na fejsu.

Ustanem ti ja tako jedno jutro, po običaju kafica, muzika, mejlovi ... inbox pun friends requests s fejsa a ni jedno ime doesn't ring a bell. Hm ... Dešavalo se i ranije da zbog nekog bloga neko poželi da se virtuelno druži sa mnom i to je baš cool, ali me ovo iznenadno širenje fan baze baš iznenadilo ... Otvorim da vidim ko su, šta su, kad ono sve sama imena na ćirilici (hey, not that I am opposed, on the contrary!), članovi fejs grupa tipa "menjamo Tadića za Mladića". A, to je znači!

Krajnje ljubazno i strpljivo, u maniru Joan Crawford za koju kažu da se trudila da lično odgovori na svako fan pismo, krenem da odgovaram na poruke ... "bojim se da ste možda pogrešno shvatili ... itd, itd", sve misleći kako će posle "Nije Srbija šaka pirinča" sigurno nabasati i na "Noć je vedra nad Srbijom" (posle koga je takođe zabeležen nagli priliv facebook friends requests), ili ne daj bože "Pitajte pastira" ....
Bio sam tek na drugoj poruci kad sam se odjednom osetio nešto nenormalno zbog čitave situacije, ispada da se nešto pravdam a ne znam za šta se pravdam i takoooo ... odustanem uglavnom.
Uključim onda mobilni, kad ono poruka za porukom ... "idi na sajt vidi ovo", "idi na sajt vidi ono", "ostavio sam ti link" ....
Čekaj bre, šta je ovo?

Znao sam da smo šizofreno društvo, ali ovoliko baš, stvarno nisam imao pojma! Prosto visi u vazduhu neka atmosfera nabijanja kompleksa i krivice, sistematskog i organizovanog urušavanja osećaja za nacionalni ponos i identitet i neverovatno je koliko ljudi ne vide kako je ta rabota potpuno kontraproduktivna. Meni, recimo, a imam osećaj da nisam jedini, pitanje nacionalnog identiteta u životu ne igra neku ključnu ulogu. Međutim, drastično se aktuelizuje svaki put kad neko hoće da ga zgazi i pljune na njega ... Ne dopuštam da me neko kao ličnost poništava na bilo kom nivou, pa ni na nacionalnom. Na stranu to što su mi simpatije uvek instinktivno bile na strani oklevetanih i poniženih. Istovremeno, užasno mi na nerve ide taj kolektivni trip prihvatanja i mazohističkog uživljavanja u ulogu žrtve.

Uzgred, nemoguće je ne primetiti kako je samo srpski nacionalizam loš dok su ovi koji se sa njim graniče sve odreda afirmativni i prosto posebnim konvencijama zaštićeni. A bode oči koliko im je zajedničko to da se temelje i grade u odnosu na osporavanje, klevetanje, falsifikovanje, i na kraju, i krađu srpskog. A neka neurotična potreba da se sroza sve srpsko zaista poprima patološke dimenzije i govori mnogo toga.
Dakle, nije da nisam imao pojma kako stoje stvari, teško je biti Srbin čak i u Srbiji (zapravo posebno tu) ... Ali, da je napisati da si Srbin i još uz to i da si ponosan na to, tolika jeres, ni u ludilu nisam sanjao.

Među brojnim reakcijama, koje su sve od reda bile polarizovane, od stojećih ovacija do slanja linka bloga istražiteljima u Hagu, izdvajem dve web stranice koje su ga prenele. Vredi baciti pogled na komentare. Najpre e-novine (http://beta.enovine.rs/comments/srbija/srbija-tema/27559-Pravoslavna-ria.html) gde su me bez da trepnu proglasili fašistom i šovinistom. Dodaci od strane anonimnog "novinara" fantastična su ilustracija kako nedostatak integriteta može da odvede u psihozu i histeriju. Sem toga, uvek sam tvrdio da je nedostatak smisla za humor odraz neinteligencije.
Blog je preuzeo i sajt "Nova srpska politička misao", evo linka:

http://www.nspm.rs/prenosimo/nije-srbija-saka-pirinca.html 

Negde sam usput pokupio da ih drže za nacionaliste a moje simpatije bez pokrića imali su samo zbog toga što sam jednom čuo Kandićku kako ih proziva. Znam za Đorđa Vukadinovića čiji sam fan jer se divim njegovim nervima i staloženosti u svakoj raspravi u kojoj sam imao prilike da ga zateknem. Otuda sam i to preuzimanje primio kao kompliment.

Neki crkveni forum bio je urnebesno smešan. Opalili su po hvalospevima, sve dok neko nije pročitao i moje ostale blogove i zaključio da sam "sumanut" (zbog ateizma).

I, tako ... u ovoj zemlji ima nekoliko mentalnih kalupa i ako se ne uglaviš ni u jedan od njih, nadrljo si. Ako si Srbin i još si na to i ponosan, onda si fašista, ako si ateista onda si komunista, ako braniš prava žena i seksualnih manjina onda si bestijalni mondijalista .... labels, labels, labels ...

Što bi rekla Madonnica:

You tried to shove me back inside your narrow room
And silence me with bitterness and lies

You took my words and made a trap for silly fools
You held me down and tried to make me break

Ah, da ... Did I say something true?

Oops, I didn't know I couldn't speak my mind ....

ps. Mnogi su mi rekli da su bili ubeđeni da će B92 moderacija ukloniti moj blog a možda i da ću popiti ban ... palo je i meni na pamet ... ne bih zažalio ni trenutka ... Vajld je jednom genijalno rekao "U takvim prilikama, kada se radi o cenzuri, reći šta čovek misli postaje više od moralne obaveze. To postaje zadovoljstvo."