Dobri stari Toma i neprolazna večna loža...

Obožava Luvr

Ono što je meni privuklo pažnju, mada me nije mnogo iznenadilo, jeste iskaz da su od oktobra 2007. godine, pa na dalje, u Pariz nekoliko puta dolazili Toma Nikolić i Aleksandar Vučić, te se tamo sastajali sa Stankom Subotićem, Milom Đukanovićem i Miomirom Marićem... Nije mi izneđenje ni to da je u toj priči i za tim stolom Marić. Tamo gde je Marić, stalno se kuva neka čorba. Od "Dece komunizma" pa na ovamo. I kakav je to događaj ako ga sutra neko poverljiv "loži", hroničarski ne pomene.

Reagujući na ono što su "Vijesti" objavile, Toma Nikolić je vrlo iskusno iz "prve priznao" da je bio u Parizu. Da bio sam, zajedno sa Vučićem, kaže Toma, kao da je u njegovom političkom mentalitetu i javnom odrazu potpuno podrazumljivo da dnevno pohodi "mrske" zapadnoevropske prestonice.Pa još,  nije svraćao do Le Pena. Bio sam, kaže, u hotelu Ritz, napominjući za svaki slučaj da to nije nikakvo tajno mesto. Tamo je, zamislite, sreo Mila Đukanovića u velikom društvu. Onda Toma kreće da objašnjava sebe kao čoveka koji se uvek svakome javi i sa svakim pozdravi, pogotovo u Ritzu, pa je u skladu sa svojom prirodom "minut do dva" proveo u razgovoru sa Đukanovićem. Vučić je valjda čekao da oni razgovor završe jer su išli, pazi sad ovo, na razgovor sa "stranim investitorima" vezano za elektranu u Novom Sadu. Ima ovde više "slatkih" stvari. Najpre, mogu zamisliti na šta bi ličili pregovori Tome Nikolića i Vučića vezano za energetiku. Drugo, oni su ljudi koji su tada bili u "žestokoj" opoziciji, a ne službenici ministarstva energetike. Treće, ako bi mogli naći izgovor da su to radili u ime Maje Gojković koja je bila tadašnja gradonačelnica Novoga Sada, svakome pažljivome posmatraču je poznato da je u oktobru 2007. bilo objavljeno da su u sukobu i da je Maja Gojković otišla od radikala. No, i da nije tako, gradonačelnici nemaju u nadležnosti energetska postrojenja. To je u sistemu EPS-a. Naravno, da lukavi Nikolić zna da njegovi birači nemaju veliki osećaj za nijanse i da je za njihove uši to sasvim dovoljno. Njemu je bilo nužno da izbegne svaku mogućnost priznja kako je video Caneta. To bi već moglo preterano golicati maštu "radikala bez bedža", jer bože moj "Toma je taj od koga oni očekuju da se obračuna sa kriminalom i korupcijom". Zato je pitijski kazao "da je sa Milom bilo veliko društvo, ali da on ne zna ko je tu sve sedeo". I naravno, ide lakši deo..kao došli ujutro, vratili se popodne, a među investitorima bilo i Rusa...

Nije danas lako biti u političkoj koži Tome Nikolića, bez obzira koliko on ima urođene seljačke lukavosti. Ova priča nije otvorena tek tako.Možda je sada neophodno malo srezati njegov veliki uspon, možda istraživanja javnoga menja pokazuju da je skočio više nego je bilo planirano....ajde ti znaj...Knežević, čini mi se ne voli raditi volonterski. Niti pričati.

No, nisam hteo o tome, što bi rekao moj blogerski drug Domazet. Hteo sam o nečemu drugome. O tome, što je meni znano, ali što je ljudima jako teško objasniti. Srpska politika je neviđeno čudo. Tu se stvari događaju na tako prevrantski, švercerski način i jako je teško znati ko njome stvarno upravlja. Još je,Pera Todorović, krajem 19. veka pominjao "nevidovnu ruku". Da je ovde pre samo koji dan neko govorio o partnerstvu Tome Nikolića sa Milom Đukanovićem i Canetom Subotićem, taj bi od strane blogo - javnosti bio proglašen nezdravim.

Prepustiću vama teme na koje su mogli raspravljati Milo, Cane, Vučić i Toma u Parizu. Ja znam posledice. Toma je iza toga počeo priču o kući sa "sto vrata", računajući i nesvrstane. Dotle je postojala samo "majka Rusija". Ako se sećate, prvi sam u Srbiji javno pisao kako će se "genije iz Bajčetine" odvojiti od Šešelja. Uspeo je, nakon toga, da u Bajčetinu i pred svoju kuću dovede asfalt, da postane "omiljeni Tadićev opozicioner" i da ga,na kraju balade, primi Oli Ren. Toma sada govori kako je "beli Šengen" njegova zasluga. Dobija vlast u Zemunu i na Voždovcu i sprema se da bude sledeći premijer Srbije. Naravno, Tadić će biti Predsednik države u trećem mandatu a Dačić ministar policije. Jeremić, ono što je i sada. I praviće se sasvim uspešno privid ideoloških, etničkih, klasnih i ne znam sve kakvih konfronatcija unutar i spolja, ali će se gurati priča o "spašavanju Srbije sa Kosovom u preambuli". Ljudima će se "ćuškati razne koske" gložiće se oko dva slova u novoj crnogorskoj abecedi, gložiti i balantati oko "rasrbljivanja", paliti  na priču o nesvrstanima, i tome je li to dobro ili loše, a "loža" će, kao i do sada raditi svoj posao. Upravljaće našim životima posmatrajući nas kao podanike kojima treba dati "hleba i igara", po nešto da preživimo, činiti masu "bitnom" u vlastitim očima samo pred izbore, mašući omamljujućim simbolima i ponavljajući omamljujuće parole, nemilosrdno oblikovati masu i modelirati je po meri svojih džepova, gurati po potrebi u sukobe i mržnju, potkupljivati kad treba i lagati do besvesti. Sarađivaće u tome poslu najviše baš onda kad budu pravili najveće svađe. Jer, nisu oni protivnici. Oni su partneri.