Sećanja...

E, bzvz... stvarno ne znam šta bih ti rekla... Mene je pogodio film, naravno. Priče i sve ostalo oko filma, pa i komentari na blogu kod Snežane Mihajlović (pogledaj, možda ti bude prijalo). Bez obzira da li je dete i devojka ili žena u pitanju - uvek je to nasilje nad devojčicom u njoj samoj - i to se ne zaboravlja - ali sa tim se živi. I može da se živi čak kvalitetnije nego mnogi drugi bez takvih iskustava.

Najgore što je takvih mnogo među nama, a stid ih sprečava da progovore, a nezainteresovanost ili nesposobnost drugih da čuju ih zatvaraju u sopstvene lavirinte misli, sećanja, potiskivanja, lažnog zaborava.

Svako je u svom iskustvu sam - ali sličnih je mnogo.
Stoga, ipak, nisi baš sama - da znaš.