Trojka Episkopa bačkog Irineja u poslednjoj sekundi?

Šut izgleda odlično. Jeste upućen dve sekunde pre kraja napada, ali izbačaj iz ruke izgleda perfektno, putanja je visoka i dobra, i sada se lopta vrti oko obruča i možda upadne gde treba, a možda i ne. Da li će upasti zavisi od toga da li će neko sa strane mučki zadrmati koš ili čak javno i bezobrazno skinuti loptu sa obruča.    

* * *  

Два дана пред највећи празник у Македонији, Илиндан, Српска Православна Црква је издала саопштење за јавност, потписано од стране Епископа бачког Иринеја, у којем се јавност обавештава да ће ове године посета званичне македонске делегације манастиру Прохору Пчињском бити дозвољена. 

Да подсетимо. На Илиндан 1903. је подигнут устанак против Отоманске Империје у неким областима данашње Републике Македоније и на северу Грчке. Овај устанак је брзо угушен, али не пре ослобођења неколико омањих градића и проглашења Крушевске Републике, која је трајала свега 8 дана (4.-12. август). На Илиндан 1944. је у манастиру Прохор Пчињски, одржана прва седница Антифашистичког Већа Народног Ослобођења Македоније (Антифашистичко Собрание на Народното Ослободување на Македонија - АСНОМ) и тиме утемељена модерна македонска држава у границама у којима и данас, после 65 година, опстојава. У част ова два догађаја Илиндан је Дан Републике у Македонији. 

Централна прослава Дана Републике се увек одржава у Крушеву, између осталог и зато што је манастир Прохор Пчињски на територији Србије, па масовна посета и прослава у и око манастира не би била ни могућа, а вероватно ни примерена. Оно што је свакако могуће и примерено је посета званичне делегације Републике Македоније манастиру, с циљем да се и ту, на самом месту, бар некако обележи празник и историјски догађај. 

За овакву посету, наравно, потребна је обострана добра воља, договор, и екплицитна сагласност Српске Православне Цркве. Напоменимо само да је у последњих седам година (а чини ми се и дуже) македонска делегација ушла у манастир и пригодно обележила празник само у 2004. Како год се тумачили прави разлози за ово, не може се одрећи да је свакако један од фактора и несугласица између Српске и Македонске Православне Цркве и око имена потоње цркве и око њене самосталности.  

Управо због свих ових околности веома радује саопштење СПЦ којим се посета ове године дозвољава, а оно што посебно радује је и тон овог саопштења. Исто се састоји од три пасуса, која овде цитирам и коментаришем посебно. 

Део Први

Саопштење за јавност 
31. јул 2009 - 15:05 

Српска Православна Црква, као домаћин и власник велике православне светиње, манастира Светог Прохора Пчињског, одлучила је, како на нивоу подручне Епархије врањске тако и на нивоу Светог Архијерејског Синода - на предлог Његовог Преосвештенства Епископа бачког др Иринеја, члана Светог Синода и овлашћеног заступника Епархије врањске по питању прославе Илиндана у манастиру Светог Прохора Пчињског - да искрено, срдачно, братски, без задршке и било какве задње мисли, пружи у манастиру гостопримство и више од тога, братски пријем, високој делегацији Собрања Републике Македоније за 65. годишњицу АСНОМА-а за Илиндан ове године. 

* * * 

Паметном и добронамерном човеку би ово било сасвим довољно. Не могу да замислим бољи начин за пружање руке. Да поновим. Искрено, срдачно, братски, без задршке. И не само гостомпримство, већ и више од тога, братски пријем. Ово, наравно, не решава ниједан проблем између две цркве, али у околностима у којима је отворен улог добре воље већ предуго недостајао, представља огроман корак.   

Део Други 

Ту делегацију ће у манастиру најпре, као надлежни епископ, добродошлицом поздравити надлежни епархијски архијереј, Његово Преосвештенство Епископ врањски г. Пахомије, а затим и изасланик Његове Светости Патријарха српског г. Павла, Патријарховог заменика Његовог Високопреосвештенства Митрополита црногорско-приморског г. др Амфилохија и Светог Архијерејског Синода, Његово Преосвештенство Епископ бачки г. др Иринеј. 

* * * 

Овај део је, на први поглед, сувопаран и јавности непотребан протоколарни детаљ. Али овај детаљ представља још један огроман корак напред. Подсетимо да је, када је 2004. последњи пут македонска делегација на челу са тадашњим Председником Македоније Црвенковским ушла у манастир, иста била дочекана од тадашњег Премијера Србије Коштунице, Епископа Иринеја и Епископа Пахомија, али и изненађена присуством некадашњег Епископа МПЦ, Јована, световно име Зоран Вранишковки, који је само око годину дана пре тога рашчињен од стране МПЦ (он је прихватио црковно и канонско јединство са СПЦ и духовну јурисдикцију Партијарха Павла над територијом Републике Македоније, а од стране СПЦ био проглашен егзархом Православне Охриске Архиепископије). 

Дакле, чини се да је са овом наизглед неважном протоколарном забелешком Епископ бачки Иринеј јавно обећао да неће доводити македонску делегацију предвођену Председником Скупштине Вељановским и Министром за Спољашње Послове Милошовским у неугодне ситуације. Тиме оно ”без било какве задње мисли” из првог дела добија у овом другом делу и мало конкретне тежине.  

Део Трећи

Све друге или другачије приче јесу или недобронамерне или незналачке спекулације. У првом реду, није истина да висока државна делегација из Скопља долази на основу договора са државним властима Србије. Она долази само и искључиво на основу одлуке, добре воље и љубави Српске Православне Цркве. Држава Србија, са своје стране, признаје слободу и ингеренције Српске Православне Цркве, као и верску слободу уопште, а Српска Православна Црква искрено уважава увиђавност и потпуно демократско држање српске државе у питањима вере и савести. 

Епископ бачки др Иринеј

* * * 

Овај део је једини који ме збуњује. Први део је имао очигледну поруку, упућену и разумљиву свима с обе стране границе. Други је додао мали слој, додатни залог, за оне упућеније. Коме је намењен овај трећи део? Које је његово значење? Наравно да македонска делегација не може доћи у манастир само на основу договора са српском владом. Коме се ово посебно објашњава? Некима унутар или око СПЦ, или унутар или око државних власти Србије, да не би непотребно таласали и устали у одбрану ”угрожених” ингеренција и интереса СПЦ и тиме потпуно упропастили учињен гест? 

И ту негде ћу прећи на спортске метафоре. Коме се поручује да не тресе обруч? 

Саопштење Епископа бачког Иринеја је шут за тројку. Не није меч између добра и зла, није дотле дошло, ради се само о мечу између добре и зле воље да се проблем годишње посете македонске делегације манастиру одвоји од свих осталих проблема, обостраног и једностраног условљавања и окривљавања, и сведе на оно што јесте. 

Прилика за малу свечану церемонију, обележавање историје, и демонстрацију људскости. И то је све. 

Проблем у овом политичко-државно-црквеном натезању између добре и зле воље је што, за разлику од световне кошарке, играчи нису јасно подељени у два тима, већ су сви играчи измешани, носе исте дресове и тврде да играју за исти тим. А није тако, јер да је тако меча не би ни било.  

На шут се, као и увек до сада, непотребно чекало и време за напад је скоро истекло. Уопште није јасно зашто се одлука увек, амам баш увек, доноси пар дана пре празника. На крају, сваки пут, добра воља мора да избрза ствари и у последњем тренутку буде грубо одгурнута лактом, направи грешку у корацима, или једноставно промаши из неизграђене позиције. 

Али овај шут изгледа одлично. Јесте упућен две секунде пре краја напада, али избачај из руке изгледа перфектно (први део саопштења), путања је висока и добра (други део сапштења), и сада се лопта врти око обруча и можда упадне где треба, а можда и не (трећи део). Да ли ће упасти зависи од тога да ли ће неко са стране мучки задрмати кош или чак јавно и безобразно скинути лопту са обруча. 

Видећемо данас. На Илиндан. Славу мог деде. 

Ако све буде у реду моћиће сви да дигну три прста. Тројка, човече.