Rani Eros, čemu?

Pokušavah da odgonetnem drugu zemlju

i ne mogoh.

Pokušavah da odgonetnem drugo nebo

i ne mogoh. (Česlav Miloš)

Da li se sećate da ste se, u ranom detinjstvu, a potom i u daljem odrastanju, zaljubljivali, s najvećom ozbiljnošću, u neku igračku, sliku ili knjigu?

Makoliko ovo pitanje izgledalo naivno, ne mora da bude tako. To u šta smo se zaljubljivali u najranijim periodima našeg života, tvrde neki psiholozi, otkrivalo je naša osećanja prema nečemu ili nekome na način koji će nas kasnije, u daljem životu, umnogome obeležiti. Do dana današnjeg. Jer, sve što jesmo i što imamo izvlačimo iz - detinjstva. Stoga bi svako od nas, dragovoljno, trebalo da malo zagrebe po svojoj memoriji, u ovim dugim, letnjim danima.

Naravno, rana erotska osećanja na koja ja aludiram nemaju, ili ne moraju imati, nečeg zajedničkog sa onim osećanjima koja se ponekad forsirana kod dece od strane odraslih, kada ih, recimo, pola u šali pola u zbilji, naglašeno usmeravaju na suprotan pol kao na nešto što je jedino važno u životu (u stilu «Boy meets Girl»/«Girl meets Boy»). Svi se verovatno sećamo tetaka koje su nas gnjavile pitanjem da li imamo devojčicu (odnosno da li devojčica ima svog dečka) još dok smo bili u - kindergartenu. Zašto su odrasli, ponekad, tako grubi i nametljivi u obraćanju deci?

Sve ovo mi pada na pamet zato što upravo čitam jednu izuzetnu knjigu Česlava Miloša (Czesław Miłosz, 1911-2004), poljskog pesnika i pisca, jednog od najvećih svetskih pesnika XX veka,  dobitnika Nobelove nagrade za književnost, 1980. godine, koji je veliki deo svog života proveo izvan Poljske (najpre u Francuskoj, a zatim i SAD). U pitanju je «Zemlja Ulro» (Ziemia Ulro), u kojoj autor govori, pored ostalog, i o trima svojim prvim ljubavima, od kojih su se prve dve dogodile u ranom detinjstvu, a treća u mladićstvu, s tim što je ova treća ostala da živi u njemu do kraja života.

Prva njegova ljubav bila je, naravno, jedna igračka:

Bilo mi je šest godina i mama mi je kupila na pijaci drvenu vevericu. Životinjica, ili tačnije njen plosnati simbol, bila je izrezana od šperploče i obojena mrko-crvenom bojom. Jevtina igračka. I eto, zahvaljujući njoj dato mi je bilo da upoznam moć Erosa, tako da, nikad kasnije nisam gledao lice lepe žene, mrvljen, raspinjan iznutra ne zna se čak kakvom željom i da li željom... Ili zaljubio sam se, i moje osećanje je bilo tako vatreno, da se sad prema njemu odnosim s najvećom ozbiljnošću, i ni na pamet mi ne pada da se šalim samo zato što je bilo usmereno na smešni predmet... 

Druga njegova ljubav bila je jedna slika:

Tako su jedna igračka i jedna slika umnogome obeležile pesnikovo detinjstvo.

Treća Miloševa ljubav bio je jedan engleski pesnik i slikar, koji je po nekima bio "daleko najbolji umetnik koga je Britanija ikada imala":

Nastavak nije usledio brzo, već negde «na polovini vremena». Naučio sam tada u ratnoj Varšavi engleski, slabo, ali već sam bio počeo da čitam pesnike. U jednoj antologogiji našao sam malo pesama Vilijema Blejka, i prepoznao sam ih: govorile su tačno ono što i ona sveta sličica, ili bile su gotovo identično s njom u harmoniji boja. Nikakve Blejkove slike tada još nisam bi upoznao i nisam ih ni mogao videti, jer su ih počeli reprodukovati kasnije. Danas, kad gledam reprodukcije, moram da priznam tačnost svoje intuicije. Blejk me je tada, u scenama ove zemlje koje slabo pogoduju detinje obožavanoj čudesnosti, vraćao mojim ranim prozrenjima, možda mome pravom ljubavnom pozivu.  

Vilijem Blejk (William Blake, 1757-1827) bio je engleski književnik, slikar, grafičar i mističar.  Ovaj svestrani (samouki) umetnik i vizionar važio je za "plahovitog branioca apsolutnog preimućstva Mašte". U slikarstvu se oduševljavao Mikelandjelom, Rafaelom i Direrom. Pravio je ilustracije starozavetne "Knjige o Jovu" i dela Džona Miltona; naročito uspešne bile su njegove božanstvene ilustracije engleskog prevoda  Danteove "Božanstvene komedije". Pisao je velike religiozne i filozofske poeme, ali je literarnu slavu stekao, i to uglavnom nakon smrti, lakim i neposrednim lirskim pesmama kao što su "Pesme iskustva" i "Pesme nevinosti", kao i grafikama.

Za života, čak i pola veka posle, Vilijam Blejk je smatran čudnim i ekscentričnim, pa čak i ludakom. Svoj svet pretežno je gradio na lektiri Biblije i na delima Emanuela Svedenborga, "proroka Severa". Registrovano je da je tvrdio kako je "video andjele na drvetu jabuke", te da je bio veliki protivnik Isaku Njutnu (Isaac Newton), jer je pronalazača nove fizike smatrao "zaverenikom koji pričinjava duhovni greh".

Zašto ja pišem o ranim zaljubljivanjima Česlava Miloša? Po strani to što mi je on izuzetno zanimljiv kao književni stvaralac, njegova prisećanja su mi bliska, jer mi je mila veverica kao igračka, Bogorodica kao slika i Blejk kao pesnik, graver i mističar, makoliko su moja rana iskustva sa Erosom bila drugačija.

Vremena su se prilično promenila od vremena u kojima je odrastao Česlav Miloš.

Kao i druga deca druge polovine XX veka, ja sam imao obilje igračaka, i teško mi je da izdvojim neku za koju sam bio vezan u meri u kojoj je Česlav Miloš bio vezan za svoju drvenu vevericu, mada volim veverice.

Nisam posebno bio oduševljen ni slikom Bogorodice. Medjutim, primećivao sam da su mi se svidjale neke Bogorodice, iz mnoštva umetničkih radova na tu temu, ali to je uglavnom bila Bogorodica sa detetom - malim Isusom

Vilijema Blejka nisam upoznao tako rano, te su me drugi pesnici više "drmali". Ali veoma me je zaintrigirala vezanost Česlava Miloša za Vilijema Blejka, koja je trajala do njegove smrti.

Da rezimiram još jednom. U skromnom izobilju igračaka koje sam imao, sećam se (a ja se uvek sećam slikovno) jedne figure Indijanca sa tomahavkom. Verovatno je bio plastičan, sada to shvatam jer mi tada nije bilo važno, ali sam se dugo družio sa njim. I još se sećam svoje ožalošćenosti kada bi mi se neka omiljena igračka polomila - ispao točkić sa auta (obično to nije bivao bilo kakav autić, već Porše), skrhala se opruga ili zdrobio materijal tamo gde je trebala biti - duša igračke. Tuge li velike! S druge strane, moja prva video igrica daleko najviše me je uzbudjivala.

Što se tiče slikovnica i lepih slika, postojala su divna raznolika grafička prikazivanja za decu i odrasle, uključujući i stripove, mangu i slično. Iako su mnogi veliki umetnici pravili slike na temu Bogorodice, ona  koju je voleo Česlav Miloš verovatno je bila solo slika Deve Marije. Kako mene privlači Bogorodica sa detetom, to me je najviše bila uzbudjivala predivna slika Bogorodice Odigitrije, iz manastira Hilandara.

Treće, prvi pesnici koji su me istinski oduševljavali bili su Jesenjin i Lorka. Upoznao sam ih oko trinaeste godine i o tome sam već pisao u blogu "Poezija, čemu?". Tu je svakako bilo evidentnog uticaja ranog Erosa, jer sam se mnogima u mom okruženju bio "penjao na glavu" sa pesmama te dvojice. Istovremeno, tada sam počeo shvatati da postoje drugi mladići koji su bili gluvi i slepi za velika dela poezije, dobre romane, veliku umetnost, mada oni nisu nikako bili glupi; iz današnjeg ugla posmatranja, pre bi se moglo reći da su se bili koncentrisali na racionalno, konkretno, osvarivo, unovčivo. Čuće oni za Vilijema Blejka, za Albera Kamija, za Jukija Mišimu, za Tomasa Mana, jer će prilike zahtevati da ne ispadaju ignoranti u društvu, ali će oni pored dela navedenih prolaziti kao pored - turskog groblja. Ona ih nikada neće dodirivati.

Elem, nešto kasnije upoznao sam se sa Alberom Kamijem (Albert Camus), Jukijom Mišimom (Yukio Mishima) i naravno - Tomasom Manom (Thomas Mann). To je već imalo "ozbiljne posledice".

Sećam se kako i kada je sve počelo. Za svoj sedamnaesti rodjendan dobio sam Kamijevog "Stranca" (L'Etranger), jednostavnu, iako neobičnu povest koja objašnjava apsurdnost života. "Stranac" me je toliko oduševio da sam uskoro nakon toga nabavio francuski original, a zatim i prevode na engleski (The Stranger), španski (El extranjero), italijanski (Lo Straniero) i holandski (De vreemdeling). Tu sam stao. Još ih čuvam na vidnom mestu moje police sa knjigama. A za sledeći rodjendan bio sam dobio prvenac Jukija Mišime "Ispovest maske", knjigu "brutalnog lirizma, bez dvoličnosti i preterivanja". Isto, odnosno nešto veće uzbudjenje nego sa Kamijevim "Strancem". A pre svoje dvadesete godine upoznao sam i neka dela velikog Tomasa Mana (uključujući Tonija Kregera). I sa njima, a naročito sa Manom, nosim se i sada.

Koje su bile vaše prve ljubavi medju igračkama, slikama i književnim stvaraocima?

Ili vam se dogadjalo da se u detinjstvu rasplačete - od muzike (kažu da se to dogadja muzički nadarenoj deci)? Naime, za one preosetljive, svaka muzika je manje-više tužna, te može da uzbudi do plakanja.

Ili nešto posve drugo, ali sa prvim Erosovim uzbudjenjima?

Ili ništa.