SLOBODA ili Lanac

Polako razmicem trepavice, tiho, da mi kapci ne zaskripe, da je ne probudim.

Trepnem da oteram pesak iz ociju, njen jastuk, kao lenjirom iscrtan, vraca me u stvarnost.

Zbilja je otisla.

"Avionu, poljubim ti krila..."

Sta cu sad, sa ovolikom slobodom?

Ili, sta cu pre?

Cerka je otisla na svoju stranu jos pre deset dana pa nema dramskog dijaloga kroz vrata kupatila:

"Je l` ima vode"?

"Tople vise nema a hladne je, valjda, nesto i ostalo"!

Od juce, ni Gospodja mi nije zainteresovana za stanje u bojleru, ima za sebe ceo istocni Mediteran, valjda ce joj to biti dosta.

Rat za vodu, koji se, u svetskim razmerama, predvidja za naredne decenije, poceo je na mojoj adresi, da ostane zapisano za Istoriju. Ja sam trenutni pobednik ali znam, protivnik nikad ne spava...samo se, privremeno, povukao, da pregrupise snage...

I u ratu oko hrane koji, u Globalu, traje od kad je sveta i veka, na Lokalu sam privremeni pobednik.

Stavljam u rernu najmasniji komad mesa, od svinje koja je upokojena na human nacin, holesterolom.

Domace kobasice cu da bacim na rostilj tek sutra. A vagu cu, elegantnim pokretom noge, da gurnem pod krevet, i taj pokret noge ce da predstavlja svu fizicku aktivnost koju planiram.

Sad, kad je telo, kolikotoliko, zbrinuto, imam ja i dusu o kojoj moram da brinem.

"Softly..." sapuce mi Brenda Lee, zena koja razume moje meko srce i moju potrebu da se odmorim od teske elektrike koja, inace, tresti u ovoj kuci. Posle cu, kad se malo priberem, mozda biti u stanju da predjem na klasiku, neku laksu, koja ide lepo uz onu svinju koju sam pominjao malopre.

Zatim cu da izaberem drugaricu kojoj cu da posvetim paznju, ima ih nekoliko za koje nisam imao vremena, nije vazno da li je obucena u kozu ili platno, stroga ili sarena, samo da je pametna i duhovita, da moze da me nasmeje, nije vazno da li je debela ili tanka, samo da su krupnija slova.

A posle, malo i na blog. Da zadovoljstvo bude kompletno.

Srecom, kod mene u goste dolazi samo fini svet, onaj kome razlike u misljenju sluze da se nesto nauci a ne da se vade oci.

Ne lici bas na psa koji je pusten sa lanca.

Uostalom, dobro dresiranom psu lanac i ne treba.

Pitanje je, samo, koliko je dresure potrebno? Mislim, sta zelis od svog ljubimca, kucnog ili zivotnog?

Od pudlice nema dobermana, od kockara nema domacina. Tu dresura ne pomaze, mada, mnogi gaje ludu nadu da mogu nekog fensi pticara da obuzdaju, ali, kad poleti prva raspoloziva ptica...

Zato, ne pitaj se da li je bolji deblji ili duzi lanac, najbolji je onaj koji ti ne treba.

Zbilja, sta ocekujemo, i kako biramo svoje zivotne...?

Kako da nam ne zatreba lanac?