Navika, odvika, slatka muka...

Kažu mudri ljudi da nas naše navike čine onakvim kakvi smo, ustvari. Mislim još da nas naši izbori čine takvim kakvi smo, da nas umeće korišćenja slobode izbora (raznih) koji su pred nama - najbolje objašnjava i opisuje. Ali i za pravljenje izbora treba nekako i negde izgraditi - NAVIKU - da se ta veština stekne i neguje. Izgleda lako, ali samo na prvi pogled.

 Navike često, svesno ili nesvesno, delimo u grupi kojoj pripadamo, ne čine nas takvim kakvi smo samo naše male, privatne, individualne navike, već živeći u društvu usvajamo, prihvatamo i navike koje to društvo čiji smo deo, smatra poželjnim i prihvatljivim, često tako da uopšte i ne mislimo o tome ŽELIMO li za sebe takve "opšteprihvaćene" društvene navike. Kao da duboko u sebi osećamo nekakav strah da, ako ih ne usvojimo, može lako doći do toga da nas naša grupa odbaci, da nas etiketira, da i sve naše druge navike smatra - neprihvatljivim, jer se po "društvenim navikama" nekako "ne uklapamo" u sliku koju nekakva većina ima o tome ŠTA su poželjne navike. Tako obično počinju "morality plays", proces kojim se (a bez pravog prava i razloga) "osuđuje", "procenjuje", "morališe", "vrednuje" nečiji karakter i nečiji postupci bez obzira što taj/ta o kome je reč ne čini ništa nezakonito, samo se ponaša (ili postupa) shodno nekim svojim - navikama.

Tanke su linije između navika, rituala, mentaliteta i karaktera, bilo da gledamo SVE TO   na samo jednom ljudskom biću ili da gledamo neko društvo, u celini.

Dug spisak postoji, raznih "navika" (radne, kulturne, komunikacione, saobraćajne, jezičke, navike ishrane, kupovine, štednje, dnevne, poslovne, ...) koje (pomalo licemerno) većina nas smatra "lošim", ali manjina nešto i radi da dođe do "odvike" od tih loših navika, ili tačnije rečeno - proces "odvikavanja" od kog bi društvo u celini imalo koristi sticanjem "novih, dobrih navika"  teče naizgled - baš sporo.

 Da li?

Koliko je lako ili teško - menjati sopstvene navike?

Koliko je zahtevno i naporno sam doneti odluku o "menjanju navika" i koliko otpora ima u nama ako nam neko drugi (ko god) pokaže, zahteva, "naredi", obaveže nas na - menjanje navika?

O odvikavanju se na raznim mestima mogu naći razni dobri saveti. Definicije se mogu sasvim lako naći o tome ŠTA su ustvari naše navike kao pomoć ako donosimo odluke o tome da ih se - oslobađamo, da ih menjamo, da sami sebe naučimo drugačijem ritmu i načinu života. Stephen Covey ima (već odavno čuvenu) knjigu o "7 dobrih navika efikasnih ljudi" (i kako ih steći) koja se (mahom) odnosi na naše poslovne neuspehe i uspehe, na našu "radnu efikasnost", ali je primenjiva i za naše male privatne navike, takođe.

Ponekad naše navike "prelaze" u zavisnosti, u skoro opsesivno ponašanje koje nikako ne možemo kontrolisati, te navike umeju da smetaju našoj okolini, umeju da "prozvode" probleme koji bi trebalo da su otklonjivi, jer proističu IZ NAS, iz naših stečenih navika koje ne želimo da menjamo, a - možemo, sasvim sigurno je da možemo, ako našu volju suprotstavimo korenu svog tog nesvesnog koje učestvuje u stvaranju naših navika. Na takvoj "listi" su poznate "loše navike" poput pušenja (kažu ljudi da je tako, ja naravno - ne verujem :)), alkohola, upotrebe bilo kakvih "narkotika", prekomernog, "utešnog" jedenja svega i svačega, nemara o sebi, aljkavosti, sitnih, malih, ružnih navika kojima umemo da zagorčavamo život i sebi i drugima.

 Slično je, neverovatno slično i sa društvima u celini, bez obzira na zakone, na propise, na moralne vrednosti koje su (kao) prihvaćene, bez obzira na bilo koja i bilo kakva pravila koja bi trebalo da podstiču odvikavanje od loših i stvaranje - dobrih navika u celom društvu.

 Da bi se proces "odvikavanja" eventualno ubrzao, mora se imati znanje o tome ŠTA i ZAŠTO od navika menjati, mora se imati ŽELJA da se to učini i moraju se razviti VEŠTINE kojima se proces odvikavanja čini - uspešnim.

 Izgleda jednostavno i - jeste jednostavno. I - retko se dešava. Ljudi će pronaći milione razloga zašto je tako jednostavan proces - nemoguć. Kad god se ŽELI promena traži se NAČIN, kad god se promena ustvari NE ŽELI, za to se traži - RAZLOG.

 I tako sve naše loše navike opstojavaju mnogo duže nego što bi trebalo...jer niko nas tako dobro ne može sprečiti da se menjamo kao - mi sami.

Posebna tema su navike između prijatelja, u brakovima, među ljudima koji su "dobrovoljno vezani" bilo kakvim vezama. Naše male, ružne navike koje odjednom "počinju" da se "primećuju" da postaju "teme, dileme i sredstva" besmislenih razgovora ni o čemu, koje umeju da "tope i kopne" i prijateljstva i ljubavi, kakve god. I koje se, najčešće, teško ili nikako - menjaju.

Mesecima me već zasmejava, serija "Californication" i način na koji se u ovoj seriji "pričaju i slikaju" opštepoznate "loše" navike. Ko god da piše dijaloge u ovoj seriji - radi izvanredan posao.

David Duchovny kao Hank Moody u seriji "Californication". radi izvanredan glumački posao, tako da je sve to zajedno razlog da duh Hank Moody-ija preporučim bez rezerve, ako bilo ko traži zabavno parče vremena tokom svoje navike gledanja TV ili DVD.

Nije baš skroz kao meni omiljeni Georg Carlin ili Eric Bogosian, koji se takođe bave navikama koje ljudi imaju, ali to je kao kad bih birala šta je najbolje od tri potpuno različite vrste ljudi koji me zasmejavaju, ma koliko ličilo da se njih trojica bave sličnim ili identičnim poslom.

 Olakšavaju i ulepšavaju one neophodne trenutke kad se, s voljom i dobroćudno, podsmevamo sami sebi zbog sopstvenih loših procena, loših navika ili odsustva volje za odvikavanje, svoje naivnosti, zabluda, tlapnji, "belih laži" koje ponekad "gutamo" ne trepnuvši...Trenutke kad u svemu ozbiljnom tražimo one najsmešnije strane, jer znamo da postoje ili baš zato što postoje...To mi je oduvek ličilo na najbolji početak za menjanje bilo kojih i bilo čijih loših, ometajućih, ružnih, nikom potrebnih - navika...