Zapadne vrednosti, anyone?

U stvari naslov je pogrešan, barem iz ugla mog pogleda na svet. Međutim, s obzirom da ta podela, Istok – Zapad, postoji nezavisno od mene, te da jedan segment društva uzdiže te vrednosti na pijedastal poželjnosti, jednostavnu vrednost odgovaranja na e-poštu nazivam "zapadnom".

Možda se sve ovo nekom može učiniti trivijalnim i nevažnim, ali nekako mislim da mnogo promena počinje upravo nevažnim i trivijalnim stvarima, baš kao što put od 1000 kilometara počinje prvim korakom.

Prošle nedelje iz velke želje da postanem plaćenik – da neko i plati nešto što napišem – poslao sam mejl jednom od onoga što se računa ozbiljnim političkim magazinom (onom prozapadnijem) u kome im nudim članak o istanbulskim poplavama koji bi istovremeno pokrio i današnju tursku političku stvarnost. Naime, kroz priču o poplavama i političkom prepucavanju koje je počelo koliko odmah ta se priča može lepo upakovati u jedan tekst. Izričita molba je bila da mi se pošalje odgovor bez obzira da li ih takav tekst zanima ili ne zanima. Kao što ste vi videli odgovor tako sam ga i ja video.

To, naravno, nije ni prvi, a sigurno ni poslednji put da budem ignorisan. Međutim, gorak ukus u ustima je još gorčiji kad to dolazi od onih kojima su puna usta EU i zapadnih vrednosti.

Kada se svojevremeno jedna od Peščanik Ceca (ja ih ne razlikujem, sorry) propisno uneredila (izvinjavam se jezički preosetljivima) u uvodniku emisije (sedmi pasus) veličajući imbecilnom analogijom tursko pravosuđe zato što je stavilo vladajuću partiju na optuženičku klupu, zašiljio sam tastaturu da toj ekipi objasnim "zez". Naravno, nikakvog odgovora.

Kad smo već kod Turske ne mogu da ne digresiram u vezi gorenapisanog. Jooooj kako voleeem što mi i letimičan prelet preko svežeg izveštaja Nezavisne komisije o Turskoj (Indipendent Comission on Turkey) pokaže da je moje čitanje političke stvarnosti ove zemlje blisko onom iz tog izveštaja koji je produkt šoroševaca i Britiš kaunsela i.e. organizacija u koje bi se Cece, pretpostavljam, klele na neviđeno. Pa kaže: ...Ovo (usporavanje EU integracija – prim. prev.) je isprovocirano unutrašnje političkim teškoćama u kojima se vladajuća Partija Pravde i Razvoja (AKP) našla pod ozbiljnim pritiscima ohrabrenih turskih Evro-skeptika koji su, delimično pod maskom odbrane sekularizma protiv pretpostavljenog napretka islamizma, pokušali da odlože političke i socijalne reforme potrebne za EU članstvo. (str 7, naglašavanje moje)

No, ajde da odbacim moje ronzanje i pokušaje da krstim prdeće, kao nebitne i nešto što ne zavređuje njihovih 3 minuta nenadoknadivog vremena potrebnog da se otkuca 2-3 suvisle rečenice. Mnogo ozbiljnije su stvari kad reakcija na emaila nekom može promeniti karijeru/život. Godine 2001. prijatelj i njegov bend su bili pozvani na Womex, najznačajniju manifestaciju takozvane world music u Roterdam. Međutim, jedan član benda nije dobio vizu. Naravno, sve moguće intervencije su probane, a ja sam svoj manje nego skromni doprinos dao poslavši emaila tadašnjem ministru kuture Branislavu Lečiću. Odgovor? Zaboravi...

U stvari ovo i pišem ne toliko ljut na ozbiljni politički magazin (jedan od dva u kojima bi Brajović voleo da vidi moje tekstove), koliko zato što sam danas, žaleći se zetu na tu nelogičnost neodgovaranja na emaile, saznao da je on prošle godine dobio poziv za ovogodišnji Firentinski bijenale. Selektori su ga pronašli preko interneta i kontaktirali emailom. Kad je odgovorio da je (naravno) zainteresovan na analognu adresu su mu stigle propozicije (20-tak kucanih stranica) iz kojih saznaje da mu treba (jebi ga, takve su propozicije) podrška domovine mu. Pogađate... ni na jedan mejl, dopis itd. nije dobio odgovor, a obratio gradu i državi (ministrstvo za kulturu).

Nije baš sve tako crno. Dva (2) puta sam dobio odgovor, kada sam se obratio organizacijama/zvaničnicima u zemlji Srbiji elektronskom poštom. Koincidencija(?) sva dva slučaja su vezana za "slučaj Trivunac". Prvo, da bih uopšte napisao taj blog trebala mi je presuda. Anarhisti su mi je poslali u roku odmah (to sam i prokomentarisao u beleškama na margini). Onda sam po uzoru na Nuneta poslao email zaštitniku građana. E dobio sam odgovor. Zaštitnik građana je dobio emaila 21. maja. Odgovorio je 29. juna. Pa dobro... bolje ikad nego nikad...

*************

Beleške na margini

***

Eeee sad, ne balansa nego istine radi moram reći da u jednom (1) od x slučajeva mi Zapadnjak nije odgovorio na mejl. Bilo je to dosta veliko razočaranje, doduše ublaženo saznanjem da moje pismo nije išlo u njegovo lično poštansko sanduče, nego je trebalo da prođe filter nekog ko mu održava sajt (radi se o novinaru Džonu Pildžeru).

***

Tako propade jedan moj pokušaj da se "prodam".