Šansa za novi život

 - o transplantaciji i donaciji organa -

Na svojoj poslednjoj sednici Narodna Skupština je donela odluke o velikom broju zakona i od svih izdvajam tri:

Zakon o transplantaciji organa

Zakon o transplantaciji ćelija i tkiva

i

Zakon o lečenju neplodnosti postupcima biomedicinski potpomognutog oplođenja

Sve što znam o transplantaciji i donorstvu organa sa stručne tačke gledišta (osim čitanjem svih meni dostupnih informacija) saznala sam od dvoje novosadskih lekara koji se time bave - Zorana Miloševića i Jelice Alargić.

Sve što znam o regulacijama i uporednim pravnim okvirima koji se bave transplantacijama i donorstvom, saznala sam od predstavnika vlade (ministra Tomice Milosavljevića i njegovih saradnika) tokom rasprava na skupštinskim Odborima i u plenumu.

Čini mi se da naša javnost o temi transplantacije i donorstva još uvek malo zna i to je bio razlog zašto prostor za tekst o raznim informacijama o toj temi ustupam - Jelici Alargić i njenim koleginicama i kolegama iz "Donorske mreže".

Promocija transplantacije i donacije organa

„ŠANSA ZA NOVI ŽIVOT“

TRANSPLANTACIJA U SVETU I KOD NAS

Transplantacija ili presađivanje organa danas je u svetu i kod nas prihvaćen i uspešan način lečenja bolesnika sa teškim i terminalnim oboljenjima, posebno organa kao što su bubreg, jetra i srce.U poslednjim decenijama na taj  način se  organi čija je funkcija prestala, mogu zameniti drugim, od drugog čoveka davatelja ili donora.

Sumornu prognozu kod bolesnika sa terminalnim i teškim oboljenjima, program transplantacije uspeo je  da izmeni, i ovim pacijentima omogući duži i kvalitetniji način života,kao i njihov ponovni povratak na radna mesta.

Organi se mogu dobiti od živog donora ili od preminulog  u stanju moždane smrti. Dijagnoza moždane smrti danas je moguća i bez najmanje greške, a predstavlja stanje u kome je mozak nepovratno mrtav, a rad srca i pluća održava se uz pomoć aparata.

Transplantaciona medicina u jednoj zemlji je uspešna ukoliko se presadi dovoljan broj organa. U čitavom svetu postoji nesrazmera između rastućih potreba za organima i broja organa na raspolaganju. Razvijene zemlje Zapadne Evrope i SAD pokušavaju organizovanjem unutar zdravstvenog sistema, promocijom, kao i obaveštavanjem šire javnosti, povećati broj organa od umrlih na raspolaganju, kako bi se lečili mnogi teški i na drugi način neizlečivi bolesnici.

 Najbolje rezultate u svetu u prikupljanju organa postigla je Španija, a to je postignuto zahvaljujući dobro planiranoj organizaciji, mnogo uloženih napora i motivacije zdravstvenih radnika, uz podršku ministarstva zdravlja, sudstva,medija i iznad svega španske javnosti i društva.Ovo je jedina zemlja u svetu u kojoj se lista čekanja neprestano smanjuje, a nagalašena je i  velika ekonomska korist, koju donosi transplataciona medicina.

Transplantacija organa i tkiva je najzahtevniji vid pružanja zdravstvene pomoći, jer se ogleda u ispunjavanju  najsofisticiranije  kadrovske, opremne i prostorne spremnosti ustanove u kojoj se obavlja transplacijska medicina, te vrhunske organizacione povezanosti unutar zdravstvenog sistema u državi.

Razvoj kadaverične transplantacijske medicine u državi, predstavlja ogromnu preporuku za međunarodne integracije, jer odražava organizacioni sistem zdravstva, civilizacijski razvoj države, i pružanje najvišeg nivoa zdravstvene zaštite u jednoj državi .

Trenutno u Evropi 65 000 ljudi čeka na transplanataciju organa.

Svakih 11 minuta u svetu nova osoba se stavi na listu čekanja za neki organ.

Dok svaki dan 18 osoba u svetu umre čekajući novi organ.

Za Srbiju je godišnje potrebno oko:

·         400 - 500 transplatacija bubrega

·         100 - 150 transplatacija jetre,

·         20 - 30 transplatacija srca

U  Srbiji trenutno se nalazi više od 1000 pacijenata koji čekaju  nove organe.Trenutno u Vojvodini se nalazi 180 pacijenata na listi čekanja za presađivanje bubrega, a 10 na listi čekanja za transplantaciju jetre, mada su ove liste dinamične i svakog dana se povećava broj.

Verujemo da je podizanje nivoa svesti o važnosti donacije i transplantacije organa  specifična i zbog sledećeg -  i pored specifične hirurške i tehnološke osnove, ovaj proces zahteva od samih ljudi da odluče da li žele da postanu donori organa. Moramo priznati da je za  zdravu osobu vrlo teško da razmišlja o nečemu tako apstraktnom kao što je donacija organa.

DONACIJA ORGANA

Donacija organa je znak čovekoljublja, plemenitosti, kojom jedna osoba iskazuje svoju želju i nameru da nakon smrti pokloni bilo koji deo tela radi presađivanja, kako bi se spasli životi  teških bolesnika.

Svaka osoba je potencijalni davalac organa ako se nije tome izričito protivila za vreme života.Medicinski uslov za to je da su organi i tkiva u datom trenutku osobe pogodni za presađivanje.

Kada osoba za vreme života odluči da daruje organe i tkiva nakon svoje smrti, u želji da se spasu životi teško bolesnih ljudi, poželjno bi bilo da tu odluku potvrde pismenim putem, tako što će popuniti donorsku karticu.

Ovu svoju odluku treba da prenesu svojim najbližima prijateljima i porodici jer će oni biti prvi kojima će lekar saopštiti konstatovanu moždanu smrt.

ZAKLJUČAK

Ni medicinski napredak, ni poboljšanje ekonomskog rasta, ni savršena tehnološka opremljenost, ni promene u zakonodavstvu, ne mogu doneti povećan broj transplantacija organa od umrlih osoba bez visoke društvene odgovornosti i visokog stupnja građanske solidarnosti...

Tajna uspeha je neprekidno, oprezno,dozirano ali iskreno informisanje javnosti i edukacija.