Nepisana pravila ljubavi

svi mi živimo u svetu sreće / sreće koja je opisana u knjigama
sreće koja je zapisana na divnom mekom papiru
koji čini da se cveće razigra / drveće njiše / i ljudi smeju
svaki put kad otvoriš tu knjigu / osetiš ljubav i nežnost
sigurnost i toplinu / toliko si obuzet tim malenim slovima
ona boje slike u tvojoj glavi / i kada su surove
sliku muškaraca i žene / dva različita stvorenja koja
vole jedno drugo / muškarac i žena
ali sevne ti misao / besno počinješ da grebeš
grebeš taj papir pred sobom / papir postaje crn, slova postaju crna
reči počinju da se preobražavaju / preobražavaju u pravila
pravila o tome kako i šta bi / sreća trebalo biti
žena i muškarac / muškarac i žena
lagano tvoja glava počinje da se puni
muškarac i žena / žena i muškarac
muškarac i žena / žena i muškarac
postaješ zbunjen / shvataš da sreću čine pravila
pravila koja određuju sreću
padaš u agoniju, osećaš se prevarenim
zašto? jer sve što želiš / da radiš
jeste / da / voliš
tada stvoriš nenapisano pravilo
muškarac i muškarac / žena i žena
muškarac i muškarac / žena i žena

nepisana pravila ljubavi, P.Ć, 2001.

Blog na blog, ali situacija je urgentna. Guru porno portala od prošlog petka nije kliknuo ni jedan porno short-cut raspoređen po folderima u svom pretraživaču (teen, razvaljivanje, orgije, twins, itd), tj. već prepunih sedam dana. Zašto? Naravno, u pitanu je žena. Izbegavam lične priče i trudim se da skratim postove, ali ovoga puta su objašnjenja zaista neophodna i u njima će se videti da sam ja u ovom slučaju bio loš pa imam pravo da pričam, a ova mi je priča, i njeni detalji, bitna da je imam baš u ovoj blogoteci i nigde drugde (koga mrzi da čita sve neka potraži niže poglavlje Srž bloga, ili obrati pažnju na boldirane momente, i razmisli o njima).

Uvod

Subota, ponoć, par vikenda unazad, gasim računar i na putu do kreveta dobijam poruku da dolaze da me voze na neku žurku. Spavam mahom pet sati dnevno i jasno je na šta ličim i šta mi je u glavi kad za vikend ležem u ponoć. Obučem prvo pod rukom i desetak minuta kasnije tamo sam. Stotinak ljudi, desetine ih poznajem, više ili manje, čak su i neke simpatične žene tu okolo. Ali, jednu primetim odmah...

Sumnjam da bi ikome od mojih drugara zapala za oko. Ja imam par, ljudima često bizarnih, fetiša, neke od njih nikada nisam uspeo ni verbalno/pisano da opišem, ali... u njoj ih je bilo sadržano nekoliko: visoka je, ima divnu kožu, dermatološki problem na rubu obraza ka bradi (posledica neke letošnje infekcije), kratke lepe nokte, lepe šake, ozbiljna stopala, i ono najteže opisivo - meni zanimljiv telesni sklop.

Međutim, onako mrtav, sa crvenim suvim očima na pola koplja i već pivom u ruci, samo sam stajao sa strane, razmenio par reči sa poznanicima i gledao, jedva, u njenom pravcu. Nisam imao pojma o njoj mada obično na par pogleda mogu pola života nečijeg da opišem. Znao sam samo da ima oko 25 godina, da mi je erotična i... to je sve. Bio je to onaj jedan put godišnje kada imam izraženu želju za seksom, tad i tu, i koji se svejedno neće dogoditi, pa sam rešio bio da je ugušim pivom. Njene ostatke iskoristiću tokom nedelje sa nekim drugim, mislio sam.

Drugo sam pivo pio kada mi je prišla i obratila mi se, baš ona, i baš meni, u celoj onoj gomili. Ja sam stajao kao stub, zarobljene želje duboko ispod otanjene kože od raspalog stila života koji me je stigao te večeri. Oči su mi se, suve, same sklapale, crvene. Čak sam i pivo naslanjao na šank prihvatajući rizik da ga neko uzme ili mi ugasi pikavac u čašu. Mogao sam da rodim snagu samo da se povatam tad i tad, tu i tu, sa njom i ni sa kim drugim. Nisam mogao da smognem snage za razgovor i rekoh joj, umorno: Ja sam malo mrtav, al inače pričam puno i zanimljiv sam, pa ti počni a ja ću se već priključiti, pričaj bilo šta... I ona je počela...

Nije sad to bila neka priča kakve retko srećem, vremenom je i pivo počelo da me radi, razvezao sam i ja, povremeno smo stajali sa nekim drugim ljudima pa se ponovo, nekako prirodno, vraćali našem razgovoru. Ja to inače ne radim, umara me to sve, ali pomenula je da je odrasla u Švedskoj, i to tek kada sam konstatovao da se ponaša malo čudnovato za naše društvo, u globalu... o jea, pomisli Mladen, malo sreće i za mene, ali, to je bio tren, jer...

Kredit prilaska kod mene se teško prokocka pa sam nastavljao da pričam sa jednom ženom kako to ljudi inače rade: satima, i bez da liči da ćemo se pipnuti... jea rajt, prihvati Mladen svoj krst, to je od Švedske sve što ćeš videti... proganjaš stereotipe a sad ga želiš, izvoli pa živi kao mudrac, ima Švedski i Švedski al ova je Švedska za tebe. Doup. Rešio sam bio bar da ispoštujem taj prilazak.

Ne znam da li neko satima ume da razgovara kako treba a ne kako to inače radi, ja ne umem, niti nameravam da naučim. Ona je prelazila preko svih mojih prezira, besova, nadrealnih postavki sveta, uspevala da razdvoji ton od značenja, da ga ignoriše, ili tek usput konstatuje, i razgovor je bio relativno pristojan. Ja sam naravno bio smoren kao pas i bilo mi je malo dosadno, nisam imao čemu da se odvojim od nje pa sam ostajao, a moja želja za seksom, tu i tad, i samo sa njom, i dalje je stajala u meni, bez nadanja. Nije ga bilo, ne želim da mislite o tom, slušajte priču.

Rekao sam joj da mi je erotična. Mislim da je prešla ćutke preko toga. Prošlo je bilo već tri sata, ja sam sutradan imao nekog posla, shvatio sam da je potpuno aseksualno raspoložena, ili čak da je takva, i okrenuo sam se da odem. Palo mi je napamet i da sam prosto budala kojoj je upravo erotično to da u nekom budi želju za bludom. Rekla je da je nađem na Facebook-u, rekao sam da je neću naći i otišao. Nisam joj znao ni ime, a sve i da jesam - nisam je imao tu i tad, ne treba mi ni online.

Sutradan sam preneo bar pet tona cigle, blokova, crepa i kamena, i pitao se odakle u meni toliko snage, od ponedeljka sam ponovo bio na poslu, i ne znam tačno koliko je dana prošlo kada sam dobio poziv za prijateljstvo na FB-u, od nje. Prihvatio sam, ali, šta god... Hteo sam je ono veče, OK mi je, ali slabo ja imam živaca za nove priče. Imam za nove skečeve.

Izašli smo jednom, nekako od centra stigli u šetnji do Ade. Mozak mi je tih dana bio na pola koplja, posao se zalaufao, ja slabo jeo, i prijalo mi je sve to, sa njom. Rekla je u nekom online razgovoru da ne misli da je erotična, rekao sam joj sestro to nije na tebi da određuješ, ti si samo objekt mog posmatranja, posle mi je uživo rekla da je tad poginula od smeha, koliko joj je to dobro zvučalo. Rekao sam da je zaista šteta tog tela, i što je ona tako nezainteresovana i previše fina. Rekla je da sebe ne gleda tako. Zastao sam, gledao po njoj, uzdahnuo čežnjivo i ponovio da ima ko da gleda i da to nikad i nije bio njen posao.

Informacije koje izbacujem u razgovoru često preplaše ljude. Ona se podsećala da imam 30 godina i da je to zato. Bila je toliko pristojna da nisam insistirao na 29. Kaže prišla mi je zbog kose. Bilo mi je lakše zbog toga posle, kao, ima i ona bar neki fetiš, prema meni. Ne gleda me samo kao osobu.

Izašao sam drugi put. Sedeli smo slučajno sa mojim drugarima, nisam ih video dugo, a oni su pričali kao da sam sam. Otišli smo dalje na još jedno piće, reče da joj je prijala njihova otvorenost, konstatovala je da smo ozbiljno surovi u priči o ženama, ali da stoji sve i složila se da ja OK što ne čuvamo to samo kad nijedne nema pored. Dok smo čekali noćni dodirnuo sam joj šaku, nije kao da su takve stvari sa mnom nešto neočekivano, rekla je rano je, i ništa. Naprasno sam izašao iz njenog i ušao u moj bus. Ne spavam ionako, ne volim da nekog maltretiram pred zgradom, prosto nisam imao snage ni da stojim. Bio mi je potreban feedback, bar malo.

Rekla mi je u chat-u da bi ponovo izašla sa mnom, posle par dana mog ignorisanja, nenamernog, zapravo odustajanja. Rekao sam da uglavnom ne izlazim sa nekim treći put ako se ništa do tad ne dogodi, a sa njom eto već jesam. Rekla je da je izašla iz duge veze, može li gore, pomislio sam, jebala me moja Švedska, veliki sam protivnik dugih veza, napisao sam, i dodao kratko zašto. Ona je odgovorila da joj je sad lakše, da je mislila da sam u fazonu, sa svojih 30, da napravim dete i da se ženim, pa je bila neodlučna. Rekla je i da imam kratak fitilj, na šta sam, naravno, popizdeo i prestao da pišem, onda je prešla i preko toga bez daljih komentara, i skontao sam da nije zapravo zamerka nego konstatacija... mislim, nije kao da se slažem, ali verovatno može i tako nekad da se kaže...

U četvrtak, pre sedam dana, bio sam na sastancima po gradu i krenuo na svadbu, u knjižari sam je sreo kupujući kovertu, ona je kupovala prazan CD da preda pa da posle kaže kako je snimila rad za faks na njega i da ne zna zašto ne može da se otvori. Dogovorili smo se da se čujemo kasnije tog dana pa se možda vidimo. Došao sam pravo sa svadbe pred njenu zgradu, posle par flaša belog, ali najavljenog, mada sam ja više-manje isti u svim agregatnim stanjima. Nekako smo se uzeli za ruke na Keju, malo kasnije i poljubili. Ja se ne ljubim pijan, ali bilo je hladnjikavo, kiša je pala, osećao sam svoje telo i usne pa mi je bilo lepo. Seli smo na piće, otpratio sam je do zgrade i to je bilo to. Rekla je da baš volim da se ljubim. O devojko, da znaš koliko.. ne.

Obično se ne javljam par dana. Ne bih da neko pomisli kako ga podrazumevam, da smo zajedno i to. OK, bilo je lepo, ali, možda je tom nekom bio trenutak pa ne želim da mu ga kvarim grižom savesti il nečim, ako pomisli da sam se ja koznačemu ponadao. Ja ionako retko imam stav šta zaista želim. Ipak, njoj sam poslao poruku, spisak stvari koje imam za vikend nadolazeći i da možemo da se vidimo eventualno to veče ili tek od nedelje. Na chat-u mi je poslala pitanje da idemo u bioskop, smorio sam se ko pas. Ne volim bioskope jer imaju šaltere, a o tom tripu sa nekom ribom u bioskop i da ne prič... Ima u 23 Život i smrt porno bande, izlazi red od nje... Pomislio sam da me neko od drugara zajebava. Mislim, OK devojko, druge teme su se pojavljivale, pa ne znaš trenutno koga i šta pitaš...

Tako je Mladen otišao u bioskop. Nismo se ljubili jer je imala karmin, ja sam se naravno otvoreno smorio i naglasio da se ionako ne primećuje. Nije kao da mi se ljubilo nego ne volim karmine. Rekla je da se devojke šminkaju bez zrna ljutnje, objasnila mi nemarno, usput, kao detetu. Posle filma reče da je mislila da je malo smeliji... Ja sam rekao da sam pio sa ljudima iz filma, često, i da nisam imao pojma, i da sam upoznao likove iz filma, i da mi je film više nego OK.

Onda me je odvela u klub u kom nisam slučajno do tad bio. Malo smo pričali, ja sam se trudio da ne zijam okolo u ribe kao obično, a bilo ih je, dobrih. Uhvatio sam je za sisu onako, da mi nešto drži pažnju dok priča. Spustila je pogled za tren, ruke nije mrdnula niti je odskočila, samo je mirno rekla da se to ne radi pred ljudima, i nastavila gde je stala.

Pogledao sam u lutku iznad nas i konstatovao kako ne volim te kao seksi čarape najlonske, progutaju pola butine i ništa mi od njih ne ostane. I čipku ne volim, dodao sam. Šta voliš, pitala je. Rekao sam belo ili crno možda, obično, pamučno, i čarape do kolena ili tek malo iznad. Rekao sam da mrzim sav šareni veš, da mi je odvratno to. Pitala je gde ima drugačiji. Rekao sam da kupujem sam i rekao gde, i kako: dobar dan, imate li najmanje gaće na svetu, samo bele, pamučne, bez gluposti po sebi... i tako sam ih našao. Zaboravio sam da pomenem da je jedino šareno što volim - šara leoparda. Nazovite me kičastim, ali na to se ložim bez da znam uzroke (osim ako nije zbog Lepe Brene moga detinjstva).

I tako, stajali smo, popili po dva pića i krenuli kućama. Rekao sam da bi bilo lepo da sat vremena iskuliram kod nje dok mi ne krene jutarnji. Rekla je da sobarica uči i da ne bi bilo fer. Pitao sam, onako, hoće li do mene, kao da ne bude pos... Hajde, rekla je.

Dok sam sipao vode i popeo se u potkrovlje već je izula starke. Onda je sela na krevet. Ljubili smo se pa je skinula majicu da joj ne razvučem ranflu okovratnika jureći bradavicu (ko joj je kriv što se casual oblači pa nema dekolte, a više volim sa te strane da joj priđem, na bradavicu mislim). Skinuli smo se onako, prilično. Mislim da mi je tad već bilo glupo da joj kažem da volim šaru leoparda, kad je ugledah na njoj. Možda sam i pomenuo, ne sećam se. Sedeo sam nad njom.

Pričam i ovo jer je važno. Nisam želeo seks. Lepa mi je, želeo sam da budem pored nje gole, da je gledam, i da uživam u dužini njenih butina i stopala, leopard šari na njenoj tamnoj koži. Skinuo sam sebe samo iz pristojnosti, jer nije pošteno, mada me je ona sama načela. Pričali smo sve vreme. Rekla je da nije obrijala noge što do tad nisam ni skontao. Nisam je puno dirao ali je rekla da nije fer. Kada je pomislila da počinje seks, a nije, što se mene tiče, tražila je zaštitu. Rekao sam ma jok, samo lezi, spavaj, lepo mi je ovako. Dirao sam je još malo kako mogu i mene da diraju pa da mi ne bude ništa. Rekla je da nije fer. Šaputala je nije fer, toliko lepo, odsutna, bez prebacivanja, pre zabrinuta za sebe nego ljuta na mene, sebično, da tako kažem, iskreno.

Za tako nešto potreban je stav. Ja poštujem stav pa sam otišao po kondome. Pričala je sve vreme, ja sam ćutao, uglavnom. Ja ne umem da pričam tad i tako. Tako prirodno i divnim glasom. Nisam znao. Ja ne umem da imam takav seks, pa sam samo pratio njen trenutak. Ja volim da budem grublji. Nisam ni svršio, mislim nije kao da mi se to događa retko, ali ona jeste, ne zahvaljujući meni, ili bar ne samo.

Onda nije mogla više, peklo ju je pa je pitala imam li lubrikante. Bedno je zvučalo moje opravdanje da sam imao ali da sam bacio (jedared kad sam skontao da će dugo proći do sledeće s kojom ne moram da se ubeđujem da je to OK). Složili smo se da je to keva, osušena sa lubrikantima. Onda je uzela vlažne maramice iz torbe da obriše lubrikant kondoma sa oboje. Doup, priznajem, nikada mi ne bi palo na pamet a logično je.

Legli smo i... iako je putovala već sutradan, u Švedsku, autobusom, na deset dana, ostala je da spava (to mi se toliko retko dešava da mi je suza iz oka ispala kada sam prvi put čuo Odakle ti bože ovi drumovi). Ujutru se otac drao iz prizemlja da idem na posao, ni on nije navikao da je ujutru još uvek neko tu. Inače ne radim vikendom al sam mu najavio da želim ići. Nisam otišao. Onda sam se nešto glupirao i rekla je kao da si mlađi od mene, nekako nezreo. Rekao sam da sam primetio, ali da nemam problem sa tim.

Ispratio sam je posle šolje čaja. Pisao sam malo uvodnu reč za novi broj časopisa, postavio status na FB-u, nezavisnu posvetu drugu, i otišao na svadbu drugarima. Dva i po sata sna. Tamo sam se držao podalje od jedne druge divne i, prvi put u životu, pored još dve sjajne priče koje zru u glavama, tuđim, tamo negde, i samo ih posredno čujem i u svojoj glavi odlažem, imam utisak, ne da ima previše divnih žena koje nikad neću imati, nego da ih ima previše divnih da stignem da za svaku učinim ono što želim ako već i ona želi. I bilo mi je žao što nema više Mladena u ovom gradu. Zaista su divne žene. Trudio sam se da ne mislim na nju previše, kao što ponekad umem, pa da sjebem sve.

Par sati posle rastanka, dok sam čekao za svadbarskim stolom da padne mrak i da mi se oči malo otvore pa da možda zaigram, stigla mi je poruka od nje: I da, izvini ako se osećaš da si uradio nešto što nisi planirao. Ja sam stidljiva, ali ponekad i... nisam. Ona  je mene tešila, da mi ne bude neprijatno, iskorišćenom.

Srž bloga

Junakinja je otputovala. Zapravo, otputovala je Junakinja, da ne bude zabune zbog pravopisa. Pomenula je jednom svoju pesmu, ovu gore iz uvoda. Pisana je na švedskom, sinoć sam je porukama cimao da mi prevede i pošalje. Rekla je da bolje zvuči u originalu pa će mi prevesti uživo kada dođe. Rekao sam da joj mi je potrebna odmah jer želim da pišem o njoj pa mi pesma treba. Rekla je da će mi poslati prevod ali ne zato da bih pisao o njoj. Rekao sam da ću ja napisati svoje pa joj poslati pa nek vidi mogu li da objavim. Rekla je: Nikako! Piši ono što ti se piše! (prevod pesme sa engleskog na srpski je moj, njoj se na srpskom nije činila verodostojnom).

U još poruka koje su prešle preko Srednje Evrope rekao sam joj da porno-apstiniram. Rekla je da su joj porno i droge užasni, ali da porno ima poneki lep. Rekao sam, da me je pitala pre tri dana, odgovorio bih: a koji to nije lep? Rekla je da mislim na sve one koje sam zaista dodirivao i koje sam voleo da dodirujem pa ću videti da će mi biti bolje. Uplašila me. Tako nekad, uplaši me... Možda me i secne, možda mi padne na pamet da bih voleo da je ljubomorna, mada, kakav sam bio one noći i nema na šta.

Zašto vam pričam sve ovo? Zato što postoji toliko njenih divnih momenata koje je zaista teško izvesti kada je neko toliko odsečan i prek i nestrpljiv i neprijatan kao što sam to često ja, i zato što je ta pesma jedan od razloga zašto je ona u stanju da to učini... Pisala ju je kada je imala 15 godina, u školi, na zadatu temu o homoseksualizmu, svim učenicima. Njena je majka bila ubeđena da je lezbejka, a ona je samo napisala pesmu. Pesma je zatim objavljena u lokalnim novinama.

Pišem zato što mi pišemo o Gilgamešu, Antigoni i jesenima u tim godinama, a na kraju znamo tako malo o sebi (Gilgameša, Antigonu i jeseni da ne pominjem). Pišem zato što je potrebno takvo obrazovanje i odrastanje u društvu koje ima takav obrazovni sistem pa da možeš biti žensko, mlađe, i da se ne plašiš jedne povremene budale i neotesanog lika kao ja što sam, iz dosade, često, koji ne zna šta hoće sa sobom, pa radi prvo što mu padne na pamet, i priča, koješta, i da ti bude jasno da te ne zajebava, da te ne laže, da ti nije rekao samo ono što nije stigao da ti kaže, i da, bez obzira na sve grubosti, da su ti potrebne njegove iskrenosti, da su ti jasne njegove nesigurnosti, i ne igraš po njima, niti zaključiš da ih se stidi ili krije, i da se osećaš sigurnim pored onoga kog se, mahom, plaše... A pored svega toga da budeš prirodan, da tvoje želje nisu uzrokovane onim što si video na TV-u ili čuo da tako treba, da se ne dodvoravaš, da se ne diviš, da ne zamišljaš svog džepnog umetnika, mudraca, vilenjaka, dobrog Will Hunting-a kog si svima isped nosa otkrila, da imaš svoje, da tražiš, da odbijaš kad nisi spreman, da kažeš izvini kada iscimaš nekog... Hej! Da se skineš neobrijanih nogu, u šarem vešu, prvi put, nekom, ko je upravo izgovorio da to ne podnosi! Za to nemam reči... niti bih imao muda, iskreno.

Ne znam šta će biti, i da li će biti, nešto, kada se vrati. Manje mislim o tome nego o onome što se već dogodilo. Što mi se dogodilo. Trebaće mi ionako verovatno i više od ovih dana dok nije tu da usvojim sve ovo do sad što sam učio od nje, ovako... mlađi.

Radiš onako kako misliš da treba da se radi, ne zaboravljaj se Mladene, sebe: uvek imaj lubrikante, nikad ne pristaj na kondome, osim kada neko svojom iskrenom željom zaista zasluži da se iscimaš, pričaj onako kako se priča, ponašaj se kao da živiš negde drugde, u svetu u kom misliš da je lepše živeti, i... jednom ćeš imati zrno Švedske pored sebe, onako kako ta zemlja zaista izgleda, ne kako su te učili od malena, i naučićeš da imaš još toliko toga da učiš, ma koliko bilo teško da nađeš nekog novog sa njim to da podeliš.

Otvorena priča o seksu nije ono što ja radim na ovom blogu. Nepostojanje te priče u ovom društvu stvara s vremena na vreme likove kao što sam ja. Kada ja pričam o seksu, i često kada ga imam, zapravo reagujem, zato što nisam imao često prilike da sretnem nekoga ko će me naučiti, ili pustiti, da akcijam, i na kraju zaključim šta me to zaista dotiče.

Čini se kontradiktorno, ali, kada se otvoreno priča o seksualnosti – onda imaš Junakinju, a kada imaš samo onu hrpu nesreće što je srećem oko sebe, pametne i nežne i pristojne i smerne i ju ju ju i kva kva kva, a zapravo samo dosadne i smešne – onda imaš mene koji zna da to nije sve, da može bolje, pa mu je, ispravno, čak i porno iskrenost, ono čemu teži.

Da, ima bolje, ali tek za one koji u ovakvom društvu prođu porno kurseve i tu nauče osnovne stvari, slobode i otvorene želje. Sa ovim okruženjem, a bez te škole, ja nikada ne bih dotakao slobode koje su njoj na meni bile zanimljive, naravno, pored kose. Hoćeš ili nećeš. Hoću ili neću. Tražim ili traži. Ne daj ili neću dati. I da se niko ne ljuti, da zna da ovaj drugi želi i radi to što želi i radi zato što želi ili ne želi da radi, a ne zato što misli da nije vreme ili treba nekako drugačije, čuo je. Pristani, ispoštuj, kaži, pa prihvati ne, i prihvati razloge, kada se razlozima mogu nazvati. Niko nije lud i bezobrazan i ne gleda te kao predmet. Gleda sebe, jer, lepo je, to je sve (jer pisano je: Ko uzdiže samoga sebe - biće ponižen, a ko unizi samoga sebe - biće uzdignut – Mat. 23:12,))). Pozdrav pametne, ima i pametnijih, od mene. Možda će ih opet biti, za mene, kad se vrate.

Ah da... jesam li vam pomenuo... pogrešno sam bio procenio njene godine... ima dvadeset i dve.