Иако књиге невелике по обиму, и Проклета авлија Иве Андрића и Гробница за Бориса Давидовича Данила Киша јесу дела које бисмо могли сврстати у романе. Док код Андрића то није спорно, за Гробницу тако нешто готово да нико не тврди јер је сачињава седам засебних прича, чије јунаке у једну целину као да спајају тек дух и силе времена обележеног револуционарним заносом и страдањем. Истина је да се судбине тих јунака каткад дискретно преплићу, толико да постају тихи сведоци међусобних погибељи и злочина, али оне Андрићеве авлије, из које све епизоде отпочињу и у њу се враћају, наизглед нема. У ствари, она се код Киша претворила у простор којим, опакије од Андрићевог Карађоза, господари човек чије се име ниједанпут отворено не спомиње. Као сâм нечастиви тај непоменик (како традиција каткад назива ђавола), то јест Јосиф Висарионович Стаљин, управља животима свих Кишових јунака. Његово разуздано лудило, оснажено слепилом и ломном вертикалом људског духа и меса, јесте основни покретач Кишове прозе.
Дало би се наћи још подоста сличности између ова два дела, али нисмо их због тога спојили: Проклета авлија, нама најважније, као и Кишова Гробница за Бориса Давидовича, јесте врхунац вештине њеног аутора али и свести да се вештина поседује. А Данило Киш, насупрот уздржаном Андрићу, није се одупрео искушењу да у Гробници овлаш не назначи и похвалу том сопственом литерарном умећу...
А како то Киш пише? Почнимо редом: најпре, оно за шта су другима потребне странице текста, он успева да дочара у два-три потеза. Као што један Чеховљев јунак примећује, завидећи другом писцу на вештини, довољно је понекад приказати тек месецом обасјане крхотина стакла па да слика ноћи зачас буде готова. Такво начело поштује и Кишова проза, али у њој уместо меланхолично разливене месечине господаре друге боје, од малинове боје чизама тајне полиције до челичних одсјаја реке у коју ће јунак ускоро бити потопљен. Умеће избора детаља, та старински презрена врлина књижевника, код овог модерног писца добила је нову величину. Потом, све судбине његових јунака као да су преписане из једног „божанског архива и записника", из некакве свезнајуће енциклопедије, што значи дате језгровито и кратко, при чему какав уметнути мирис или утисак - смрад рибљег брашна из лучке фабрике конзерви, хладноћа с којом у некадашњој цркви зебу ноге - поништавају сувопарност и хитрину с којом се у свакој енциклопедијској одредници жури ка њеном крају. И најпосле, Киш је композиционо направио чудесни и неумитни колоплет судбина и догађаја, где већ прва реченица Гробнице за Бориса Давидовича, ритуално литерарно заклињање на истинитост приче која ће бити приказана, јесте тек почетак безумног испољавања моћи једне расрђене Историје, неспремне да се заустави до самог краја, до коначног окончања и сâме књиге и живота њених јунака.
Данила Киша, као великог стилисту, ипак је понајбоље описао он сâм. Један од његових јунака из књиге, доктор Карл Георгијевич Таубе, писао је чланке и реченице у којима, како Киш каже, „као да бејаше уграђен детонатор". Други пак, акцији склонији револуционар, сâм Борис Давидович Новски, писац ватрених уводника и виртуозни журналиста, али и занесењак разарања и бомби, стварао је својим убитачним експлозивним направама кланицу која је носила његов властити печат, „као што рукопис", како изриче Киш, „носи печат мајстора". Та идеја да сред реченица треба створити места на којима ће доћи до експлозије - сасвим безазлене, додуше - запретене енергије књижевног текста, у којој ће се активирати претходно створене асоцијације, представе и емоције, стварајући потом нове, сложеније, још снажније, јесте онај жељени печат литерарног мајсторства који је Киш за себе тражио. Ко год поверује да је пишући Гробницу за Бориса Давидовича аутор сасвим случајно унео у опис њених јунака и тренутни идеал властитог прозног стила, зажмуриће на једну незнатну људску охолост: охолост литерарног мајсторства.
(Овај текст био је објављен у књизи есеја 4.000 знакова у априлу 2007. Данас, после две године а двадесет након Кишове смрти, његово електронско издање има само један разлог: почаст великом писцу.)