"Jelena, nova ambasadorka Srbije"

Dragi dnevniče, jutros se magla srozavala sa ljubljanskog lišća, već iznemoglo braonskog. Portir iz susedne, poslovne zgrade, zimogrožljivo pogurenih ramena, na unutra, grabuljao je lišće na gomilice, kada sam ja zalepila bunovni nos na prozor. Na nozi mi je visio mačak, zaheftan noktima i pokušavao da me depilira za dobro jutro. Preo je kao freza. Freza i ja smo se odvukli do kupatila, usput smo nabasali na već kravatiranog Žmua u ormanu, upali u kupatilo i tamo nagazili mačku br.2, Maricu. Deca su već otklipsala u školu.

Onda je Žmu otišao da nas 'lebom hrani, a ja sam poizbacivala predući, sada već duet, iz higijenskog čvora i pristupila pranju, friško turenih, nadasve prirodnih lokni, na glavi mi. Taj sukcesivni proces, odvojen od tuširanja, mi uvek izazove slivanje krvi u mozak, pa dok se ispiram 815 put, meni se već u glavi vrti i ljuljuška. Taman sam napipala peškir i nabacila stajling padišaha, kada se, iz pravca kuhinje, čuo očajni zvuk mobilnog.

Dok sam se preko mačaka saplitala do kuhinje, pravcem hodnika zatrpanog loptama (sto puta sam rekla da se to odnese na balkon), telefon je neurotično, već histerično pištao. Turban mi se odmotao, za vrat mi je curkala voda, a seksualni egzebicionisti bi crkli od zavisti da su samo mogli da vide moj nastup. Zrela za fasovanje pneumonije ili bar poštene kijavice, jednom rukom sam držala poluodmotani otomanski modni momenat, a drugom sam, u kuhinjskom, mrklom mraku, pokušavala da napipam telefon.

Kroz mokri frotir i vodu koja je kapala u telefon, začuo se smrtno ozbiljan ženski glas:

- Da li je to gospođa Jelica Greganović?

- Da, izvolite. (oko mene raste bara)

- Možete li da mi date Vašu direktnu liniju?

- Ne, jer ne znam sa kime razgovaram...

- Ovde Jelena ..., bivši ambasador Srbije u Dubaiju i budući ambasador Srbije u Sloveniji.

- Vi ste budući ambasador Srbije u Sloveniji?! (bara se polako upućuje ka dnevnoj sobi)

- Da, budući ambasador Srbije u Sloveniji.

- Zapišite, moj broj je...

Tek kada smo završile, nadasve čudan razgovor, videla sam da je poziv bio sa sakrivenog broja. Na koje se ja, inače, ne javljam. Sem kada sam mokra, u mraku i napada me štraftast peškir.

Uz to, ja kad' provalim da me neko laže (pa još sa sakrivenog boja), bez da znam zašto, a traži moje prifatne podatke, recitujem kao papagaj broj ovdašnje policije. A gospođa Jelena je lagala samo tako...Srbija u Dubaiju nije imala i nema ambasadu, shodno tome ni ambasadora. Novi, budući ambasador Srbije u Sloveniji, već je dobio sve što mu treba i nadamo se da će stići što pre. I ni slučajno se ne zove Jelena. Jerbo je muško. Od Jelene, do Predraga dug je put.Od ove Jelene, do konkretnog Predraga, obaška je dug.

Pravo da vam kažem, nisam baš očekivala pozive izazvane mojim upornim ponavljanjem, pisanjem, da Srbija u Sloveniji još nema ambasadora, iako će Slovenija...da li sam vam to već rekla...od 1. januara preuzeti predsedavanje EU, shodno čemu će se baviti (već je i počela) mnogim pitanjima, koja se posredno ili neposredno tiču srpske unutrašnje i spoljne politike. Još manje sam očekivala da će me, tim povodom, zvati pacijenti i ko zna čime izazvani me lagati, ne bi li dobili moj kućni broj. I to vrlo uporno. Jer, ispostavilo se da je to bio ponovljeni poziv. "Ambasadorka" je bila istrajna i već zvala više puta.

Jedino što sigurno znam je da gospodža Jelena vršlja po sajtu b92 ili ovom blogu. Koristim priliku da je srdačno pozdravim i poručim joj da se slatko ispriča sa ljubljanskom policijom, s' pomoću dobijene "direktne linije". Ljubazni su. Mada, ne znam imaju li vremena da slušaju lažna predstavljanja na stranom jeziku...

Šta sve mili po ovom svetu, čudo jedno...moram da idem da radim, ovakvima se ne isplati predugo baviti.

Gospodžo "ambasadore", dok ne stavite bočno, novinsku kapu na glavu i ruku na čir, ne javljajte mi se više. A ako Vas skleptaju na Elbu, pozovite me da mi kažete kakvo je tamo vreme. Još bolje, javite se srpskom ministarstvu spoljnih poslova, oni bi sigurno voleli da upoznaju Vašu samoproglašenu ekselenciju.