Tetka u krizi na benču skače

Mrzim zimu. Mrzim leto. Ja bih nešto između, niti mnogo vruće, niti mnogo hladno. Ako može za poneti. Sneg i hladnoća me nimalo nisu obradovali, ali na svu sreću nije potrajalo. Zato sam iskoristio ovaj polu topli period da malo prošetam. Volim da prošetam Tašmajdanskim parkom i da uživam u zelenilu. Šetao sam se polako, nogu pre nogu i uživao u svakom koraku. Kad u jednom trenutku iz žbuna iskoči razbojnik.

- Iju, silovanje, ciknuh glasno.

- Nije bre silovanje, reče razbojnik.

- Što? Šta mi fali? Šta ti hoćeš da kažeš?!, rekoh uvređeno.

- Ćut bre, derpe. Ovo je pljačka. Daj tu Louis Vuittone tašnu.

- Šta si rek'o? Louis Vuittone?

Te reči su u meni izazvale neverovatan bes. Toliki bes da sam razbojniku raspalio takvu šamarčinu, da nije znao šta ga je snašlo.

- Louis Vuittone!!! Stoko jedna neobrazovana. Ovo je Gucci tašna. Kakav si ti to razbojnik kad ne znaš da razlikuješ tašne. Ti si sramota za svoju profesiju. Hajde sad marš odavde da te moje oči više ne vide i da se vratiš tek kada naučiš šta je Gucci, a šta je Vuittone. Marš.

Razbojnik se pribrao od šamarčine i počeo da beži držeći se za obraz.

- I sledeći put kad te uhvatim da kradeš tašne, da si naučio da ih razlikuješ. Jel jasno?! - dovikivao sam za njim i pretio kažiprstom.

Upropastio mi je šetnju. U kakvoj mi to državi živimo kad ni razbojnici ne umeju da razlikuju Gucci od Vuittona. Strašno, apsolutno smo propali kao društvo. I mi hoćemo u EU?!

Stigao sam kući sav iznerviran i razmišljao kako da se smirim. Možda da smotam nešto? Ali sve sam potrošio, bio mi je stresan period. Uzmem telefon i okrenem Belog. Zvoni telefon, zvoni, zvoni i javi se neki nepoznati glas. Tražim ja Belog, a nepoznati glas mi reče da je uhapšen. Ups, bolje da pozovem Simketa. Zvoni telefon, zvoni, zvoni i javi se neki nepoznati glas. Tražim ja Simketa, a nepoznati glas mi reče da je i on uhapšen. Kuku, šta se ovo dešava. Zovnem ja tako Gogija, Raleta, Čombeta, Krezu, Mileta, Žiku, Božu... i svi oni uhapšeni. Strašno. Odustanem ja od daljeg telefoniranja, a i ponestalo mi kontakata i počnem da razmišljam čije li je ovo maslo. Nešto mi ovo smrdi na onog malog debelog. Šta da radim, šta da radim, baš me drma kriza. Kud ću, šta ću, seo sam za komp i naručio malo trave preko eBay-a, na Amazonu ponestalo, ali dok to stigne do mene ja ću da poludim.

Šta se u Srbiji tradicionalno radi kad ti nešto fali? Odeš kod komšije i tražiš da uzajmiš. Zazvonim ja tako kod prve komšinice a u ruci držim šoljicu od kafe. Otvara komšinica i upitno me gleda.

- Komšinice draga, jel imate možda malo trave na zajam. Ponestalo mi.

- Oh, dragi komšija, vrlo rado bih vam pozajmila, ali i kod mene ponestalo. Baš sam htela da svratim do vas da tražim na zajam. Kakva koincidencija.

Nasmešim se ja i vratim u svoj stan. Kučka, laže. Sigurno ima nešto u šteku, ali ne da.

Šta da radim, šta da radim, šta da radim? Pomagajte drugovi, hoću da se uradim. Preko televizije uvek govore da kažemo NE drogama, tako što ćemo kazati DA sportu. Ali koji sport da izaberem koji će mi izbiti drogu iz glave? Mom senzibilitetu odgovara neki gej sport, kao što je ragbi, fudbal, vaterpolo, rvanje, gde ima dosta golotinje i vatanja. Ili možda sport nije rešenje? Bolje da se okrenem religiji, odem u Crnu Reku na seansu spenkinga i rešim problem? Savršeno rešenje bi bila kombinacija religije i sporta. Dugo sam razmišljao šta bi bila ta kombinacija i onda sam se dosetio - teretana.

U mnogim serijama i filmovima često se čuje da su teretane gej svetilišta. One to zaista i jesu, jer sve što je vezano za teretanu je pre svega homoerotsko (kao i za svaki sport) i podsećaju na verske objekte. Teretane su mesta gde se slavi muškost, muški izgled, telo i fizička snaga.

Naravno, svako svetilište ima svoje predvorje, a to bi u slučaju teretana bila svlačionica, gde se muškarci grupno skidaju i pripremaju za vežbanje. Vrhovni bog ovog svetilišta je Narcis i svi zidovi imaju ogledala kako bi se posetioci što više zagledali i uživali u pogledu na svoje telo koje svakog dana postaje sve lepše. Verski obred grupnog zagledanja i upoređivanja ko ima veći biceps, triceps ili kvalitetnije pločice se naravno ohrabruje. Nema ničeg lepšeg no kad se trojica frajera poređaju pored ogledala, zadignu majice i upoređuju ko ima veće mišiće, sa sve momentima „a viđu ga kako je lijep" i međusobnim pipkanjem. I naravno da bi se uvredili kad bi im neko rekao da je to što čine totalno gej.
Svetilište ne bi bilo svetilište da nema horskog pevanja, što je u slučaju teretane stenjanje i ostali neartikulisani zvuci koji se ispuštaju tokom dizanja preteških tegova, a koji neodoljivo podsećaju na zvuke koji se mogu čuti tokom seksa.

Na kraju sam odlučio da svoje loše zavisničke navike zamenim dobrim zavisničkim navikama i postanem član ove „verske zajednice" i odlazim na „molitve" minimum tri puta nedeljno. Pored toga što ću najzad postati sportista, dobiću lepo mišićavo telo što će direktno uticati na poboljšanje mog seksualnog života.

U jednoj epizodi serije Will and Grace, Barry, koga Will i Jack treniraju da na velika vrata uđe u gej svet, pita Jacka da li su gej muškarci tako površni da ih zanima samo telo i lice. On mu na to odgovara: „Apsolutno ne. Gej muškarce zanima samo telo. Lice se može prekriti šeširom ili kožnom maskom".

Predrag M. Azdejković
www.gayecho.com