.

ili Urh Celjski je bio rođak Elizabetin, poslednji grof Celjski, oženjen Katarinom Branković (Katarinom Kantakuzinom), ćerkom Đurđa Brankovića.

Sada je već Ugarskoj pretio građanski rat jer je Elizabeta prikupljala plaćenike, a nekih sukoba među ugarskom vlastelom je i bilo. U tim sukobima je nastradao Ulrih II Celjski. On je pokušao da odbrani grad Đur, ali nije uspeo i pri povlačenju ga uhvate pristalice kralja Vladislava III i kao zarobljenika ga odvedu u Budim.

Ovde nešto nije ok...naime, kada je umro Elizabetin (njena majka je bila iz dinastije grofova Celjskih) muž, Albreht II, Ulrih II Celjski se borio i izborio za tutorstvo nad Ladislavom Posthumnim, njegovim nećakom koji je nasledio češku krunu, Ugarsku i Austriju. Fridrih III Habzburški je dodelio tutorstvo grofu Celjskom, koji je tako postao i ugarski namesnik. Time se celjska dinastija sukobila sa ugarskom dinastijom Hunjadi.
1456. godine, u Beogradu se okupila velika krstaška vojska, koja je trebalo da spreči dalji prodor Turaka u Evropu. U Beograd je stigao i Ulrih II Celjski.
9. novembra 1456. je izvršen atentat, ljudi Janoša Hunjadija su ubili Ulriha II Celjskog, odsekli mu glavu i sa zemunske tvrđave je bacili na ugarsku stranu.
Tako je ugašena dinastija grofova Celjskih, jer su naslednici koje je Katarina Branković rodila Ulrihu II Celjskom pomrli maloletni. Imanja Celjskih su preuzeli Habzburžani. Katarina je iz Slovenije, Celja, otišla u Makedoniju, kod svoje sestre Mare, sultanove udovice.
Tri zlatne Celjske zvezde, koje su na plavom polju bile znak grofova Celjskih, su danas na grbu Slovenije.

da redovno čitam. Retko ima šta da se doda.