Plavenkapa

Bila jednom jedna mala slatka bucmasta devojčica. Svi koji bi je upoznali odmah bi je zavoleli. Dobro, ne baš svi, to se samo tako kaže. Nije se znalo ko je devojčicu više voleo, njen prvi komšija i brat od tetke Boki ili njena baka Plavka. Njen brat od tetke Boki voleo je da odvaja od usta svojih bližnjih i da joj daje razne poklone. Isto tako joj je i baka Plavka, dok je još bila na privremenom radu u Švedskoj, često slala poklone. Jednom joj je poslala divnu malu ručno štrikanu plavu kapicu, kako je ne bi zaboravila. Pošto joj je ta kapica tako lepo stojala i po ceo dan je nosila, postala je poznata kao mala Plavenkapa.

Mala Plavenkapa i njena majka živele su u jednom nestabilnoj i oronuloj kući koju su delile s još nekim ljudima, s kojima nisu bile u dobrim odnosima. Jednog dana reče joj majka, „Dođi mala Plavenkapo. Tvoja baka Plavka je najzad uspela da izradi sebi invalidsku deviznu penziju i da se vrati svojoj kući. Evo ti ovaj kolač i flaša vina. Odnesi to baki. Ona je dugo i naporno radila u tuđini i tamo se razbolela i veoma je slaba, tako da će joj prijati da te vidi i da pojede parče kolača i popije čašu vina. Budi fina i kulturna i nemoj da skrećeš s puta jer bi mogla da padneš i razbiješ flašu, pa će baka, kao i svaki alkos, biti tužna". Mala Plavenkapa obeća majci da će biti dobra.

Baka Plavka je živela u šumi, pola sata hodanja od njihove kuće. Mala Plavenkapa je hodala stazom i pevušila:

Dobro veče, bakice, poslala me mama,
Da te pitam kako si, da ne budeš sama.
Da te pitam kako si, šta ti srce dira,
Došla sam ti sada ja s muzikom što svira.
Kako ti je reuma, boli li te sada?
Ja ću da je oteram da mi budeš mlada.

U jednom trenutku iz žbunja iskoči neka žena u crnom. Mala i naivna Plavenkapa nije znala kakvo je zlo ta žena u crnom i nije bila uplašena od nje.

„Dobar dan, mala Plavenkapo."
„Pomaže Bog, ženo u crnom."
„Gde si krenula tako rano, mala Plavenkapo?"
„Kod moje bake. A šta ti radiš ženo u crnom?"
„Evo delim neke antiratne letke po šumi, pa idem na neko stajanje."
„Znači zaludna si od ranog jutra ženo u crnom."
„Mora neko i to da radi, jer ova mračna šuma mora da se suoči sa svojom mračnom i zločinačkom prošlošću. A šta ti to nosiš? Jesu li to neki antiratni leci?"
„Ne. Moja baka je bolesna i slaba, i nosim joj kolač i Kosovski rizling. To će joj povratiti snagu. Moja baka je dugo radila u Švedskoj, gde je zdravlje izgubila, ali se na moju veliku radost najzad vratila."
„Podseti me ko beše tvoja baka?"
„Baka Plavka, najbolja baka na svetu."
„Iju, ta kučka je tvoja tvoja baka?! Ajoj mala Plavenkapo, ona je veliki skot od žene. Ta je ovu šumu upropastila. I ne samo ona."
„Jedi govna ženo u crnom. Nemoj da govoriš tako o mojoj baki. Ona je svetica. Čuješ, svetica."

Plavenkapa šutnu ženu u crnom u cevanicu i otrča put bakine kuće, dok je žena u crnom za njom vikala kako je njena baka kriva za skoro istrebljenje veverica i uništavanje životne okoline.

Žena u crnom ostade s bolom u nozi i mišlju u glavi da mora nešto da učini: „Veštica se vratila u šumu. Neće proći puno vremena a da opet ne krene da vršlja po šumu. Moram što pre da obavestim ostale i da organizujemo protest." I otrča u nepoznatom pravcu.

Mala Plavenkapa je trčala kako je noge nose, ali je nisu daleko odnele. Bucmasta kakva je jeste nije mogla da potrči nekoliko metara a da se ne zadiše. Sela je pokraj staze da se malo odmori i okrepi. Izvadila je kolač i vino, koje je nosila baki, i malo čalabrcnula da povrati snagu. Vino joj je udarilo u glavu, te je pokraj puta zaspala.

Za to vreme žena u crnom je uzbunila ostale i već uveliko planirala protest, pisala transparente i osmišljavala parole. Kad je sve bilo spremno, zajedno su krenule do Plavkine kuće da demonstriraju. Opkolile su njenu kuću, zapalile logorsku vatru jer je bilo veoma hladno i izvadile transparente na kojima je pisalo: „Da ne zaboravimo Plavkine zločine", „Stop plavkizaciji", „Istina o Plavkinim zločinima", „Daleko ti Plavkina kuća"...

Mala Plavenkapa, koju je udarilo vino, najzad se probudila i shvatila da je pojela ceo kolač i popila svo vino, koje je bilo namenjeno baki. Ošamarila je samu sebe i rekla: „Svinjo debela, sve si morala u dupe da nabiješ". I onda se setila žene u crnom i opasnosti koja vreba njenu baku. Opet je potrčala ka bakinoj kući, srce je htelo da joj eksplodira, gušila se, ali nije stajala. Kad je stigla do odredišta imala je šta da vidi. Žene u crnom kako orgijaju oko logorske vatre.

„Spaliće mi baku, spaliće mi baku", cičala je Plavenkapa. „Moram da spasim baku od ovih žena u crnom. Ko može da mi pomogne?! Ko?!"

I u tom trenutku panike na pamet joj je pao lovac. Njegov pokojni otac i baka Plavka su se družili u mladosti i zajedno radili u Holandiji dok baka nije prešla u Švedsku. On će joj sigurno pomoći da spasi baku. Potrčala je prema njegovoj kući koja je bila u centru šume. Kada je lovac čuo da je prijateljica njegovog oca u nevolji, zgrabio je pušku i krenuo zajedno s Plavenkapom da je spasi. Ispred bakine kuće žene u crnom su i dalje orgijale, a logorska vatra je i dalje gorela. Kad je lovac to video skinuo je pušku s ramena i pucao u vazduh.

„Razlaz žene u crnom. Razlaz kad kažem ili će puška da radi", vikao je lovac.

Žene u crnom nemaše kud već su pokupile svoje transparente, ugasile logorsku vatru i otišle u nepoznatom pravcu.

Plavenkapa je bila tako srećna što je uspela da spasi baku. Baka Plavka kad je videla da su žene u crnom otišle, izašla je iz kuće da se zahvali lovcu.

„Hvala ti puno. Pomislila sam da su mi svi okrenuli leđa, ali sad vidim da situacija nije takva. Baš si lepo porastao, ali ostao isti onaj fini i dobri dečak kao što si bio. Samo mudriji. Dragi Ivice, tvoj otac bi bio tako ponosan".

Predrag M. Azdejković

+ Poklon kolumna:

Queeroslavlje: Mršavite zdravo uz Vuka i Borisa