тјаша

састав на тему . . . . кацмо оно расли  

вода медитерана откида , еноје . баш  ми пријатно овако изваљеном у љуљашки ,у застакљеној тераси над валетом ,а ветрића орканског није да нема ,вазда је он присутан у новембру овде & утом, ............... у ушесима рефрен песмице "дунавом плови јелен срогови" слушане шездесетих века одлепршалог у кафани "плави дунав" унашем Селу. уфалширани вокал коњасте певаљке уистину  је умео да нас одобровољи заљубљене , а младе . . . . . . .дали је носталгија  у питању или само доконо присећање ?успешна у свему Тјаша (и имена посве посебног) све нас је слудила то лето .са родитељима први пут је дошла у посету код наше сеоске докторке мире, рођакејој. отац њезин, са козијом брадицом, самоуверен,вазда је нешто објашњавао уњквим гласом жени му ,једној повученој видно срозаној физички, са којом се свакодневно шетао нуздунав глибавом обалом.

- болесна је ,прочу се по Селу ,јако, на живцима, изнутри.

а Тјаша ,пегава ,са два лепа курјука ,у телу налик пупољку у цвату,одмах нам се прикључила обзиром да је са дуулетом ,докторкиним сином ,ишла свуда ,а он бијо наш нераздвојни пајташ.ми се купамо удунаву ,она испред свих ,стмоглавце  уводу , те изрони камен ,а дубина прилична ,знамо.ми пецамо на ноклу ,а она на глисту ;

резултат : њена вршка нанизана до горе ,а нанашим се тек која беласа.пењемо се надуд - прва је  у врху .чудо једно од физичке спремности.а лепа. фудбал, срамота ме приповедати ,волела је на крилу ,зуји ко спринтер,а голове само забија . кад брани пак ,ма брука за нас једном речју ,немош јој гола завући - па тотије .

причљива ,казивала нам је страшне приповетке које је слушала од баке по матери са којом су живели .бака јој је била из мађарске ,ал из оног дела нуз карпате права енциклопедија тајновитости о ванпирима , нама небаш познатој теми , тада, па стога занимљивој.да се љуби са неким од нас нико није смео ни да је упита јер смо се бојали да је  и утом боља ,па да се небрукамо .

а сви одреда смо баш то једино са њоме прижељкивали. . . .онда један дан објави да јој је рођендан и даћемога прославити у башти докторкине куће зване мендерлеј .позвала нас је све.родитељи су већ припремили закуску, дууле наместио грамофон и донео плоче , а  ми остали  само се окупили .забава поче , предложи  домаћин   да се играмо врући фота ( оно знате,  сљубљењем) 

Опа .

предлог  прихваћен ,папирићи са именима написани ,беше нас замало ,пола пола,

игра крену, дууле  извлачи имена и онда  изабрани  одлазе ушупу  у дну баште . . никад да дођем наред  , ал' ни Тјашу још неизвукоше,па се све надам . . . утом  дууле извуче: моја сека софија  и Тјаша .

безвезе.

но, деси се и тако.одоше њи две ушупу ,  пол енка грми зграмофона ,

кад у једном моменту  моја софија ко да је керови вијају протрча крајнас па насокак док Тјаша достојанствено, без речи оде  право у кућу .ми се само згледасмо , чусмо неко препирање и онда господин њезин тата  нас обавести да Тјаши одједном није нешто добро па се извињава у њено име ,но да ми само наставимо да се забављамо.

наравно сви се спувасмо те убрзо  разиђосмо затечени недореченошћу , бадава је

дууле инсистирао да останемо .

зар без Тјаше ?

уствари само се преселисмо у башту кафане "плави дунав" ту ома заћошком ,

препуну мириса липе  у цвату у којој се неко под напито  друштво ловаца баш  забављало  песмом "дунавом плови јелен срогови " текста  адекватног , и баш заглависмо . . .

враћам се узору кући ,лепо ми ,кад на басамцима ајнфорта седи моја сека софија

сва уплакана:

- шта сте вас две то засрале и растуриле друштво , ја откапије

- ти ћути ,узврати уплакана ,баш си скочијо да ме браниш.

- браним од кога , наслућујем нешто баш неваља

- па оте луде , указује

- ајд лепо редом шта је било ,нико ништ незна - па Она није нормална  ,једва ће сека ,чим смо усле  ушупу Она сврата навали да  ме љуби и дира . . .  чекај да ниси мало избркала , почех је одгуривати- чекај мало ти јер ми се свиђаш , видно узбуђена ће Она ,ја уствари волим женске ,  мушке презирем , ал' о овом ником немој рећи  ,молим те, убиће ме стари.

- у моменту смучило ми се све ,одгурнух је уплашена , те побегох код мајке

  у стару кућу да могу да се исплачем , јебла вас Тјаша ,ни име јој није ко наше.

ко посран ,сећам се ,седох поред ње на басамке и пригрлих је нежно ,тешећи.

у носу одједноми , мирис липе ,  фрушкогорске , и то овде  у сред  Медитерана .

Ха . . . .  беше нас разноразних .

ипак , живот нису дани који су прошли, него дани  . . . . .које смо запамтили .