Zemljo, Srbijo

Pošto verujem da ovo jako kilavo i nedovoljno funkcioniše

E ovo nisam primetio - iskren da budem ne znam kako funkcioniše u praksi, ali s obzirom da retko šta fukcioniše kako valja sumnjam da je to izuzetak...

niccolo

Pošto verujem da ovo jako kilavo i nedovoljno funkcioniše

E ovo nisam primetio - iskren da budem ne znam kako funkcioniše u praksi, ali s obzirom da retko šta fukcioniše kako valja sumnjam da je to izuzetak...

Srecom, ne znas.

...

hajkula1

Sve ovo sto Gordanac pise, svaka rec je na svom mestu.
Aj, sad da se malo spustimo u stvarnost.

Tačno.
Zatvori su prepuni.
Rešenje:
Da pravimo nove zatvore.
Teško.
Biće da nam se društvo raspada po svim šavovima a mi malo žmurimo.

Koji je smisao ovoga?

margos

vidim da si 'Zaključak' stavila kao zaseban blog i zaključala za komentare. Bojim se da će glavna zamerka biti da je to tvoj zaključak, iako si upotrebila komentare različitih blogera.

..i da je to poturanje tj. i nasilje nad svim blogerima koju ovde pisali.
A zamerke neće biti jer se od njih brani zaključavanjem bloga. Jedino kako se može braniti nedobranjivo.

Ali to me manje zanima....

Ako ti nešto znači, a verujem da znači, nekoliko žena koje su pročitale, ali nisu htele da se petljaju u priču - rekoše mi istovetno što je napisao Drug.član - a to je da je priča aktuelna i brutalno realna.

Mogu li tebe pitati za objanjenje ovoga? Iz toga ispada da nasilnika ne treba kažnjavati. A sumnjam da je to problem. Tako se svugde radi. Ovde jedno može da bude da to NIJE DOVOLJNO; već treba još nešto činiti.
Dakle, gde je problem tim mudrim (što mu dođe kao pretpostavka, da su previše pametne da bi se petljale sa budalama) ćutljivim ženama?

Mogu li tebe pitati za objanjenje ovoga? Iz toga ispada da nasilnika ne treba kažnjavati. A sumnjam da je to problem. Tako se svugde radi. Ovde jedno može da bude da to NIJE DOVOLJNO; već treba još nešto činiti.
Dakle, gde je problem tim mudrim (što mu dođe kao pretpostavka, da su previše pametne da bi se petljale sa budalama) ćutljivim ženama?

Maco, bre, kada bi najpre udahnula vazduh pa pročitala - pa onda ponovo udahnila i napisala komentar - verovatno ne bi zvučao ovako kao rafal.

Nigde nisam rekla da nasilnike ne treba kažnjavati - kažem samo da nisu samonikle biljke (ili što reče Filantrop - niko se ne rađa kao nasilnik).

Neću se petljati u Zakon, jer ga ne poznajem, ali mi reci, da li ti se nekada desilo da si nešto loše ili ružno uradila i da ti je to bilo dovoljna kazna? Ili, da si uradila nešto dobro - i da je to bilo dovoljno, nije ti bila potrebna nikakva nagrada?

A žene su ćutale jer se nisu osećale prijatno da komentarišu, što je jedna od zamerki i autorki jer je šturo postavila osnovni tekst -što sam već rekla da pretpostavljam da je skorašnji i istinit, a da je sa što manje detalja htela da ga učini opštijim i da na neki način zaštiti tu porodicu... kažem od te predpostavke sam pošla, što je Arianna posle i potvrdila.

Ok, izvinjenje ženama, a i tebi ako je rafal neprijatan.

Ali ti si rekla da su te žene potvrdile ovo:

drug clan
Trpanjem u zatvor problemi se ne resavaju vec se samo odlazu do izlaska iz zatvora kada ti isti problemi postaju jos gori

Ne vidim kako je to moguće iz svega što sam čula, pročitala, gledala na tu temu. Zato pitam o čmu se radi. Kako to stvari postaju još gore?

A moj odgovor glasi: ja nisam kučni batinaš. Ne znam baš da možemo da uživljavanjem u sebe pronađemo maltitelje porodice koji uvek kukaju kako su oni žrtve.

arianna

U pravu ste obe. Obrisala sam, postavljeni text. Jos je rano za zaključke.

Mislim da me nisi razmela. Ti imaš pravo na svoj zaključak. Samo treba navesti da je tvoje viđenje stvari. A ne pretendovati da je neki apsolut. Samo to.

...i dešava se tu oko nas...

Ubijen osnovac u Boru


B92 Info Vesti Hronika
Ubijen osnovac u Boru
16. januar 2010. | 17:45 | Izvor: B92
"Bor -- Noćas, oko 2 sata iza ponoći, posle tuče osnovaca ispred jednog kafića u Boru, smrtno je stradao četrnaestogodišnji M.Lj. iz Bora.

Kako nezvanično saznajemo, dečak je preminuo na putu do bolnice, a tačan uzrok smrti biće poznat posle obdukcije. Maloletnog M. Lj. kako nezvanično saznajemo ispred jednog noćnog kluba u Boru napalo je desetak osoba, tuklo ga i šutiralo, dok su sve to, kako tvrdi otac pokojnog dečaka, sa udaljenosti od petnaestak metara, posmatrali pripadnici intervente policijske jedinice Bor.

"Interventna je bila odatle nekih 15ak metara. Kada su ih pitali zašto niste reagovali, kažu nisu videli od trske“, kaže otac dečaka Živoslav Ljubisavljević.

Još uvek se ne zna šta se tačno dogodilo. Prema nekim verzijama maloletni M.Lj. je u toku tuče, u jednom trenutku pao i teško povredio glavu.

Međutim, otac preminulog dečaka ne veruje da je to uzrok smrti.

"Kažem on je bio fizički jako napredan, ne verujem da je neko mogao tek tako da ga savlada, bio je fizički jako spretan. Ja ne verujem da se on okliznuo i pao i tako nastradao“, objašnjava Ljubisavljević.

U bolnici su nam rekli da je u toku obdukcija i da ne mogu da nam daju nikakve informacije o uzroku smrti.

U policiji nam je rečeno da će se oglasiti zvaničnim saopštenjem.

Borska policija je u međuvremenu saopštila da je učenik osmog razreda M. Lj. umro ispred borskog noćnog kluba "Monca", posle tuče koja je izbila na proslavi rođendana u klubu. Privredeno je nekoliko osoba koje su učestvovale u tuči. "

Prvo sam pažljivo pročitala sve komentare sa ovog teksta, uz konsultaciju stručnjaka za porodično nasilje, od kog prenosim samo jednu, a dvostruku poruku:
- svim ŽRTVAMA nasilja, svedocima ili slušaocima priča o nasilju preporuku da potraže ODMAH pomoć u mestu koje im je najbliže ili kod odgovarajuće nevladine organizacije ili savetom porodičnog lekara koje je porodica izabrala
- svim potencijalnim NASILNICIMA da sasvim ozbiljno shvate i zakone i propise koji se odnose na ZABRANU nasilja, bez obzira na sve "sistemske manjkavosti" koje imamo kao država koja svoj odbrambeni sistem protiv nasilja tek gradi.

Vest koju stavljam u svoj komentar je tragičan, užasan dokaz o - volji za nasiljem. Vršnjačko nasilje je još jedan od oblika nasilja blisko vezan uz - porodično, i protiv njega se vodi sistemska borba, tek od nedavno. Za dečaka iz Bora i one koji su ga ubili - kasno, zauvek, ali za neke druge možda ta borba će dati rezultate koji će pomoći da još neko ne strada, smrtno, povredom ili gubitkom šansi za život na samom početku života.
Nasilje je svestan čin kod osoba odgovornih za svoje postupke, ponavljam to, bez nade da će mi iko poverovati, ali s nadom da će se bar neko, bar ponekad toga setiti i - zapitati se...zašto trpi nasilje verujući da je samo splet okolnosti i da će - proći...

maca22

Ali ti si rekla da su te žene potvrdile ovo:

drug clan
Trpanjem u zatvor problemi se ne resavaju vec se samo odlazu do izlaska iz zatvora kada ti isti problemi postaju jos gori

Ne vidim kako je to moguće iz svega što sam čula, pročitala, gledala na tu temu. Zato pitam o čmu se radi. Kako to stvari postaju još gore?

Maco, nisam rekla da su žene TO potvrdile nego

margos

rekoše mi istovetno što je napisao Drug.član - a to je da je priča aktuelna i brutalno realna.

Strasno!
Nadam se da me niko neće pogrešno shvatiti, ali stvarno ne razumem zašto su deca od 14godina u 2 sata posle ponoći van kuće???

zar radno vreme noćnih klubova nije do ponoći?

Nije. Ali nisam sigurna da je dozvoljeno puštati maloletnike? I ako jeste, smatram da ne bi trebalo da bude.

Mislim da vreme nema veze sa nasiljem, ali da, mislim da bi zakonom moralo da se to reguliše. Ovako vas kafedžije i sredina prisiljavaju da počinjete posle ponoći da živite.

Nadam se da me niko neće pogrešno shvatiti, ali stvarno ne razumem zašto su deca od 14godina u 2 sata posle ponoći van kuće???

I meni je to bila prva misao.

Ne vidim kako je to moguće iz svega što sam čula, pročitala, gledala na tu temu. Zato pitam o čmu se radi. Kako to stvari postaju još gore?

tako sto u zatvoru okruzeni jos brutalnijim nasiljem kao svojom svakodnevicom, osudjeni nasilnici postaju jos nasilniji a u isto vreme dok je nasilnik u zatvoru niko ne vodi racuna sta se desava sa zrtvama - kako one prezivljavaju i fizicki i psihicki.

I jos jednom da ponovim mada izgleda ovde svako procita samo ono sto mu je milo: Ja nisam rekao da se nasilnici trebaju podrzati i opravdati vec se pre ponizavanja na sudjenju i zatvaranja trebaju ispitati sve druge uspesnije mogucnosti pomoci narocito u slucaju kada se nasilje desi u ovakvim okolnostima (prvi put i u stanju velikog stresa i moguce pomucene svesti). Ako ovoga coveka posalju u zatvor na tri meseca ili godinu on tamo sigurno nece postati manje nasilan, vec ce mu nasilje postati svakodnevnica tj. normalno stanje stvari.

u norveskoj cini mi se postoji zatvor gde cak i neke ubice mogu da izadju iz zatvora i odu do grada, i potpuno suprotno od ocekivanog takvi zatvorenici imaju najvecu stopu uspesne rehabilitacije i najmanju stopu ponavljanja zlocina.

.

Ja sam potpuno saglasan s ovom porukom i neka njeno ponovno citiranje bude moj poslednji komentar na ovu temu

- svim ŽRTVAMA nasilja, svedocima ili slušaocima priča o nasilju preporuku da potraže ODMAH pomoć u mestu koje im je najbliže ili kod odgovarajuće nevladine organizacije ili savetom porodičnog lekara koje je porodica izabrala
- svim potencijalnim NASILNICIMA da sasvim ozbiljno shvate i zakone i propise koji se odnose na ZABRANU nasilja, bez obzira na sve "sistemske manjkavosti" koje imamo kao država koja svoj odbrambeni sistem protiv nasilja tek gradi.

margos

Maco, nisam rekla da su žene TO potvrdile nego

A izvinjavam se, nisam tako razumela. Mislila sam da se odnosi na post iznad.

Kako se na blogu nisu pojavili stručni ljudi koji bi komentarisali, smatram da je dati polustručno objašnjenje, gore nego ćutati

Blog je moćan medij, ja ga tako doživljavam, no nije za očekivati niti da će se žrtve ovde 'otvoriti' niti da će im stručnjak mnogo (ovde, ponavljam) pomoći. Napisah negde u komentarima da je dobar lakmus društvenog razmišljanja.

Navesti taksativno uzroke nasilja ili šta treba uraditi je jedan deo rešenja, a drugi, stvoriti bezbedno okruženje da žrtve mogu da izađu iz začaranog kruga, prepoznavati nasilje u sitnicama, obučavati, (edukovati, edukovati, edukovati - decu, roditelje, babe, dede, prosvetne radnike... sve!), mudro koristiti medije - i svakako, primenjivati i poboljšavati Zakone.

I to verovatno nije sve.

arianna:
ono što ću ovom prilikom da napišem kao zaključak, a što se ponavljalo kroz
ceo blog jeste rečenica nasilje uvek radja nasilje

Arianna, tvoj zaključak, ti na njega imaš pravo - smatram da je neispravan i netačan, a pokušaću da ti dam dokaze:
Porodično nasilje:
Roditelj besomučno mlati dete (šamari, šiba, kaiš,...biraj sredstvo) ili ga zlostavlja na bilo koji drugi način.
Ako je tvoj zaključak ispravan - i nad roditteljem je vršeno nasilje, fizičko ili bilo kakvo drugo, ne zna drugi obrazac ponašanja, nalazi se u "vrzinom kolu nasilja".Znači - roditelj je nasilan prema ljudskom biću koje NI NA KOJI NAČIN ne može provocirati nasilje, biti nasilno, ili učestvovati u "nasilje rađa nasilje" krugu. Jer ti kažeš da nasilan roditelj NEMA IZBOR bilo koje druge vrste nego da na sopstvenom detetu "vraća nasilje" koje je i sam / sama doživeo /la.
Ne, arianna, roditelj ima slobodan izbor hoće li ili neće svakodnevno (ili jednom ili više puta ili sporadično) izmlatiti svoje dete do lakših ili težih povreda, ili do - smrti (a biva i to). Ili muž ženu ili žena muža, ili sin starca ili staricu ili brat brata ili....dodaj po volji.
Vršnjačko nasilje:
Grupa osnovnoškolaca ima dogovor da dočeka nekog "jednog" ili "dvojicu" i da ga / je - izmlati, šutira, izudara...
Ako je tvoj zaključak ispravan - cela ta grupa je doživela nasilje u porodici ili od strane neke slične grupe, bez svoje volje je usvojila obrazac nasilničkog ponašanja i nema DRUGOG IZBORA nego da, "brojčano nadmoćni" taj svoj doživljaj nasilja "prenese" na nekog ko njima samima ne može nauditi, ko je brojčano ili fizički - slabiji.
Ne, arianna, oni donose ODLUKU o činjenju nasilja, svesnu odluku, ako odgovaraju za svoje postupke i inače.
Verbalno nasilje:
Govor uvreda, ponižavanja, ruganja, omalovažavanja, potcenjivanja, govor kojim se izražava mržnja prema nekome (nečemu), govor kojim se "gradi" verovatnoća da se iz verbalnog "pređe" na fizičko nasilje, ako je tvoj zaključak ispravan može da dovede SAMO I ISKLJUČIVO do istog takvog govora.
I taj zaključak - nije ispravan, a dokaza o tome ima na blogu koliko hoćeš, neko BIRA isti takav govor, neko BIRA da ignoriše takav govor, neko BIRA nenasilnu komunikaciju kao odgovor na verbalno nasilje, neko BIRA tehnike razgovora kojima se eliminiše verbalna agresija, neko BIRA duhovitost kao odgovor - skoro pa da je "koliko blogera/ki toliko i različitih odgovora". Biraju svoju reakciju PREPOZNAJUĆI verbalno nasilje, čine svestan izbor svoje reakcije taman toliko koliko i onaj/ona koji/koja BIRA verbalno nasilje za komunikaciju.
Nasilje nepoznatog počinioca:
Dok hodaš ulicom, nepoznato lice te metalnom šipkom udara po glavi i otima tašnu, dok voziš auto nemajući gde da se skloniš vozač iza tebe te psuje, na semaforu izlazi iz svog auta, prilazi ti i udara te, izvlači na pločnik i šutira,...
Ako bi tvoj zaključak bio ispravan - ovi nepoznati počinioci NEMAJU DRUGI IZBOR osim da počine ova dela jer su i sami usvojili, bez svoje volje, nasilnički obrazac ponašanja...
Ne, arianna, oni BIRAJU da te opljačkaju, udare, da te psuju,...a ti BIRAŠ hoćeš li U SAMOODBRANI takođe primeniti NASILJE ili ćeš uspeti da pobegneš ili će te strah i šok tokom nasilnog napada blokirati, pa ćeš doživeti teže ili lakše povrede ili smrt...Ako bi tvoj zaključak bio ispravan - moralo bi da počneš da činiš ista takva dela, a to se ipak ne dešava.

Jedini zaključak koji ja imam (imajući na njega pravo kao i ti na tvoj) je - mi se, arianna, nikako ne uspevamo razumeti i dubina našeg nesporazuma potiče (verovatno) od moje nesposobnosti da jasno razdvojim da tema NASILJA ima dva jasno odvojena toka kojima se razgovor može voditi:

PRVI je psihologija nasilnika i njegova /njena volja da nasilan čin učini.
DRUGI je državni sistem borbe protiv nasilja, društveni sistem borbe protiv nasilja, društveni modeli nasilja i - stanje institucija, mehnaizama i sredstava kojima se protiv nasilja bori u želji da se smanji, svede na podnošljivu meru, kontroliše u okvirima u kojima je to moguće.

Svako moje pisanje na tvom postu jasno razdvaja ta dva toka:
PRVI tok je odgovornost lica koje nasilje čini, ako je svesno svojih postupaka i - mora da postoji kazna u pravičnom i nepristrasnom sudskom postupku kojim se cene okolnosti u kojima je delo učinjeno i na osnovu toga odmerava kazna.
DRUGI tok je spisak onoga što je do sada učinjeno ili se čini da se izgradi dovoljno dobar državni i društveni sistem kojim se protiv nasilja bori, uvek sa naznakama o (ne)sposobnosti, manjkavosti, neefikasnosti, propustima, ....

Zato ne mogu da se složim sa tvojim zaključkom da "nasilje rađa nasilje".
I nikada nisam mogla da se složim s takvim stavom.
Da jesam - ne bih videla nikakvog razloga da godinama učestvujem na raznim mestima u - borbi protiv nasilja. A vidim dovoljno razloga da tu borbu nastavim, sa svešću da se ona nikada ne završava.
Taj zakljućak "nasilje rađa nasilje" je - razumevanje i opravdavanje nasilja jer u sebi sadrži poruku da se i ne može ništa učiniti, to je "zatvoreni krug", nasilje se i - ne može prekinuti.
Može.
Prvi korak je suočavanje sa istinom i činjenicom da NASILNIK BIRA ČINJENJE NASILJA, koliko god ta činjenica mnogima "smetala" i izgledala kao "osuda unapred" za počinjeno nasilje.
Delo nasilja NEMA nikakav drugi uzrok i za to DELO - ljudsko biće koje ga je počinilo mora da odgovara.
Ljudsko biće koje je DELO počinilo UVEK se s nečije strane "razumeva, objašnjava, opravdava,..." ko god i kako god hoće i to ljudi i čine, kažu "ali on je bio tako fini čovek, ko zna šta mu bi, ali ona je tako vredna žena,kako joj se to desilo, ali moj sin je dobro, bezazleno dete, nije to svesno učinio, ali moj muž je inače tako pun ljubavi i za mene i za decu, samo kad se napije poludi, ali moj brat ne bi ni mrava zgazio, mora da je bio strašno izazvan,...".
Neprijatna činjenica koju saopštavam je - advokat brani čoveka, a ne delo, a svi mi ostali, kad to činimo - branimo I DELO I ČOVEKA KOJI JE TO DELO POČINIO.
To je promocija stereotipa "siroti mali siledžija".
I - ja sam protiv toga.
U središtu zaključka "nasilje rađa nasilje" je - taj stereotip.
Ne biva.

U središtu zaključka "nasilje rađa nasilje" je - taj stereotip.
Ne biva.

zato jedini odgovor na nasilje koji drzava i oni koji je ovde podrzavaju, je bas nasilje
vi ovde na blogu kazete da se resenje problema nasilja gradjana prema gradjanima moze postici tako sto ce drzava da praktikuje nasilje nad nasilnicima. kako li se tu krug nasilja prekida voleo bi znati.

e pa ja kazem da nije tako i kao argumet imam statistiku koja kaze da to nije uspelo ni u jednoj drzavi gde se taj metod resavanja tog problema primenio do sada

...da bismo izbegli zabune:

Krivična dela nasilja Krivični zakon razlikuje, naravno, i na osnovu te razlike određuje kolika, kakva i koja kazna je zaprećena za učinjeno pojedino krivično delo.
Porodično nasilje, je tek nekoliko godina uvršteno u Krivični zakon kao - posebno krivično delo.
A i sve druge vrste su, po težini i kaznama, sasvim različite - od nasilja koje se čini iz nehata, preko nasilja u stanju sužene svesti (ili afektu) do naročito okrutnog nasilja, ili udruživanja i zavere za vršenje krivičnih dela...

Kako (i da li) institucije države funkcionišu u primeni ovog zakona (i drugih propisa) je jedna tema (o kojoj s mnogo razloga i blogerska i druga javnost treba da vodi dijalog), a sasvim druga tema je ponašanje, psihologija i ličnost onoga ko nasilje čini.
Moj pokušaj da na to ukažem se pokazao (izgleda) sasvim bezuspešan, ali - nije mi prvi put.
U vreme kada je porodično nasilje uvrštavano u zakonodavstvo kao krivično delo rečeno mi je da "izmišljam problem tamo gde problem ne postoji i da su odnosi u porodici - porodična stvar".
Nisu.
Nasilje nije ni privatna ni porodična stvar, nasilje je zakonodavstvom ZABRANJENA stvar, a činjenice da suzbijanje teče sporo i da se društveni modeli menjaju previše sporo i da postoji ogromna sklonost "razumevanju" i porodičnog i drugih vrsta nasilja, kao i da postoji neznanje, nespremnost, neobučenost institucija da štite svoje građane doslednom primenom zakona, sve te činjenice ukazuju na samo jednu stvar - ljudi na javnim poslovima moraju mnogo više da rade da bi bilo poželjnih rezultata u smanjenju nivoa porodičnog nasilja i smanjenju ukupnog nivoa drugih vrsta nasilja u društvu.

drug.clan

U središtu zaključka "nasilje rađa nasilje" je - taj stereotip.
Ne biva.

zato jedini odgovor na nasilje koji drzava i oni koji je ovde podrzavaju, je bas nasilje
vi ovde na blogu kazete da se resenje problema nasilja gradjana prema gradjanima moze postici tako sto ce drzava da praktikuje nasilje nad nasilnicima. kako li se tu krug nasilja prekida voleo bi znati.

e pa ja kazem da nije tako i kao argumet imam statistiku koja kaze da to nije uspelo ni u jednoj drzavi gde se taj metod resavanja tog problema primenio do sada

Ne, ne kažem ništa slično.
Vaša volja da učitavate tekst koji ne postoji je - vaša slobodna volja (i pravo koje vam niko ne može oduzeti).
Moja slobodna volja, pravo i izbor je - da u takvim slučajevima ne komuniciram uopšte ili samo jednom - da bih jasno rekla ZAŠTO ne komuniciram sa ljudima kojima i ne trebaju sagovornici, jer sami učitavaju šta im je želja.
Neproduktivna je, takva vrsta "komunikacije" je - neproduktivna.

ja cekam vas argument

Možemo li se složiti da je primarna prevencija nasilja najvažnija?

Svakako da je prevencija najvaznija.
I to nikada i nije bilo sporno, jos od vremena kad su se setili da je bolje spreciti nego leciti.
Pravo pitanje je da li je i zatvor za naslinkie i neprihvatanje NICEG kao opravdanja, izgovora, razumevanja ili bilo sta slicno, prevencija nasilja.

arianna

Bilo koji zaključak i bilo koju teoriju u objašnjenju fenomena nasilja da uzimamo u obzir i da prihvatimo kao vlastiti zaključak (nasilnik bira činjenje nasilja, nasilje radja nasilje,neku treću ili četvrtu teoriju), po meni je manje bitano od onog šta treba raditi na suzbijanju i sprečavanju nasilja.
Zaključci su na papiru, dela su vidljiva.
Možemo li se složiti da je primarna prevencija nasilja najvažnija?

Arianna, već sam napisala:
primarna prevencija nasilja je - donošenje zakona
Kad društvo, kroz državne institucije kaže NE nasilju, kaže "ako činiš nasilje - ideš u zatvor".
To je osnovna stvar oko koje imamo dubok nesporazum.
VEĆINA ZAKONA JE - PREVENCIJA, to je srž zakonodavstva, skoro bilo koju oblast da pogledamo i da počnemo da je uređujemo zakonima.

Vrednosni sistem nekog društva kaže:
"OVO ponašanje je nepoželjno i neprihvatljivo, OVO ponašanje je štetno, OVO ponašanje je zasnovano na predrasudama, OVO ponašanje NE ŽELIMO u našem društvu - i zahtevamo da zakonodavac članovima TOG i TOG zakona ZABRANI takvo ponašanje, da suzbije takvo ponašanje, da odredi KAZNU za takvo ponašanje".
Paradoksi "najboljih" zakona je da - nikad i ni na kome (ako propisuju kazne) ne bude i - primenjen.
Tome služe zakoni (većinom) i zato je ideja zakona da "uredi ponašanje, uredi prava i obaveze, da zabrani, da propiše, da SPREČI neprihvatljivo delo zaprećenom kaznom".

Ti u donetim zakonima NE VIDIŠ prevenciju, ti (tako mi se čini) gledaš u KONTEKST u kojem se dešava neko (bilo koje) nasilje i očekuješ - ŠTA?

Logično bi bilo - striktnu, neselektivnu i doslednu primenu propisa, institucije države koje rade posao zbog kog su napravljene, sudstvo, policiju, obrazovanje, socijalne službe, pedagoge, savetnike, medije,....očekuješ da ih vidiš efikasne na PRIMENI zakona i propisa koji se donose da bi se eliminisalo nepoželjno i neprihvatljivo ponašanje.
ALI IH - NE VIDIŠ, naravno, kao ni ja, kao ni mnogo nas drugih koji pratimo samo jednu ili više ili sve oblasti za koje se donose propisi.
Jer što-šta od svega toga ne radi kako treba, jer što-šta ne funkcioniše. jer što-šta ima paralisanog od neznanja, nesposobnosti,....sama nastavi spisak.
I to pokušavam da ti objasnim, bezuspešno.
Ali ti kažeš "nasilje uvek rađa nasilje", ti nasilje, DELO NASILJA jednog ljudskog bića "objašnjavaš i razumevaš" kontekstom u kom je delo učinjeno.
Netačno, arianna, netačno i - ne biva.
Nema tu nikakve ni moje ni tvoje teorije - ima samo nedostajućeg napornog rada ljudi na javnim poslovima, ljudi u javnim službama da obavljaju svoj zakonima propisan posao, da bi i ti i svi mi drugi mogli da VIDIMO sistem koji funkcioniše umesto sistema koji ne funkcioniše.

Tako se menjaju društveni modeli, a promene SU proces i od neverovatne je važnosti da se o toku tih promena vodi - dijalog, blogerski ili bilo kakav. Bez obzira na dubine nesporazuma koje delimo, dijalog je takođe - proces i sve dok postoji volja i želja (a čini mi se da i kod tebe i kod mene postoji) ima itekako smisla. Obe možemo nešto naučiti, obe možemo smisliti još nešto čime bi doprle jedna do druge (ili obe do nekih drugih) jer nam je cilj (čini mi se) - ISTI. Borb aprotiv nasilja, suzbijanje i smanjenje nasilja, prevencija i pomoć žrtvama.
Posedujemo (verovatno) različita prethodna znanja ili različita iskustva u vođenju ovakvih dijaloga, ali i od toga, ako se deli - samo dobra može biti.

Ako mogu da predložim da se manje koristi naziv 'borba protiv nasilja' jer po nekom mom iskustvu, borba protiv nečeg dodaje snagu tom nečem. Možda 'iskorenjivanje nasilja', 'sprečavanje nasilja', 'onemogućavanje nasilja'... nemam pojma... 'stvaranje zdravog društva'... smisliti neko ZA.

arianna:
Pored jasne zakonske procedure -donošenje zakona i njegova primena, moj dodatak u prevenciji bio bi i izrada preventivnih edukativnih programa koji imaju za cilj humanizaciju društvene sredine u širem smislu, podizanje kvaliteta uslova života, rad na promovisanju i jačanju porodičnog života, rad na jačanju vaspitne,a ne samo obrazovne uloge škola, aktivno učešće medija i angažovanje gradjana kroz gradjanske inicijative u rešenju problema nasilja, razvoj neophodnih službi za pomoć svim žrtvama nasilja...

(o "bold" citatima)

- edukativne programe radi Ministarstvo prosvete na osnovu Zakona koje donosi Narodna skupština.Ministarstvo taj posao obavlja uz nadzor Nacionalnog prosvetnog saveta (kojeg bira Narodna skupština), a može (i poželjno je) i uz saradnju nevladinih organizacija i međunarodnih organizacija (jedna pd takvih, edukativnih programa je i "Škole bez nasilja" ). O svemu tome podnosi izveštaj nadležnom Odboru ili na sopstveni zahtev i plenarno.
- medij koji nam je ustupio ovaj prostor za "blogovanje" B92, ima već nekoliko godina vrlo aktivnu ulogu u suzbijanju raznih vrsta nasilja i pomaganju žrtvama (i nikako nisu jedini, ali jesu prvi)
- u svom prvom komentaru sam rekla da bi "bez angažovanja nevladinog sektora do sada" bilo nemoguće doneti i novo zakonodavstvo i izmene i dopune i osposobiti (koliko-toliko) neke vrste sredstava i mehanizama pomoći žrtvama nasilja na nivou lokalnih samouprava (savetovališta, sigurne kuće, pomoć ženama, incest trauma centar,...)
- neophodne službe svih vrsta se formiraju na osnovu zakona (ili odgovarajućih propisa) odlukama odgovarajućih skupština ili izvršnih organa vlasti

O ostalom što si napisala "humanizacija društvene sredine i promovisanje porodičnog života" zalazi se u oblasti koje su samo posredno tema zakona i propisa.
O "podizanju kvaliteta života" radi se o ekonomskom napretku pre svega, o smanjenju siromaštva, nezaposlenosti, ...i sve su to teme zakonodavstva, odnosno kontrole rada izvršnih organa.
I ima puno razloga za kritiku i analizu manjkavosti u svakoj od ovih oblasti koje si navela. I to je (skoro sve) ta DRUGA TEMA o kojoj pričam i čini mi se da počinjemo da se sporazumevamo...
Da li je učinjeno dovoljno ?
Nije, nikako nije. Mora mnogo više da se radi - i to sam napisala nekoliko puta...

arianna

Predlog



Molila bih predstavnike medija da barem jednom mesečno, uvrste u redovan televizijski progam, u večernjim najgledanijim terminima emisije koje će za temu imati prevenciju nasilja.
Pozovite za goste psihologe, sociologe, lekare, pravnike ,stučnjake iz oblasti za porodično nasilje,i napravite emisije bez nekog posebnog povoda. Nemojte da čekate da se dogodi veliki incidant, pa da onda govorite o njemu. Delujte prevntivno.


moj predlog za gosta: Dobrivoje Radovanović-direktor Kriminološkog Instituta

ili da bar jedno vece ne pustaju emisije (filmove, serije, vesti itd.) koje podsticu nasilje

ili da bar jedno vece ne pustaju emisije (filmove, serije, vesti itd.) koje podsticu nasilje

Na žalost, jako nam je teško da se usaglasimo po pitanju toga koje su to emisije (filmovi, vesti, sadržaji) koji podstiču nasilje.

Nedavno, na blogu Bojane Maljević, neko je komentarisao da je u filmu ''Bulevar'' u kom je glumila početkom devedestih promovisano nasilje - na šta se ona usprotivila, smatrajući da je baš taj film jasna osuda nasilja.

Vremenom se i senzibilisanost društva na nasilje menja, a da ne pričam o individualnim razlikama.

Danas imamo čitavu subkulturu mladih kojima je samopovređivanje i neosetljivost na bol inicijacija u društvo. I za razliku od vremena mog odrastanja, kada je to bila karakteristika najsiromašnijih osoba iz kraja, danas su pripadnici te subkulture često deca veoma imućnih roditelja.

Ne tako davno, zainteresovala sam se za emo-decu, ali one koji se samopovređuju, pa sam pitala klince, osnovce sa kojima imam dobar kontakt da mi kažu nešto o njima - pa mi kažu ima onih koji fejkuju, samo izgledaju kao emosi, a ima onih koji se stvarno zasecaju žiletima i samopovređuju na različite načine.

Jako malo znam o njima, a informacije na internetu su raznorazne - od subkulture kroz odevanje i muziku do pripadnosti uskim grupama, kako ti kažeš, sa raznim tragičnim ishodima. Ne znam da se kod nas neko time bavi, kao fenomenom i stručno, kroz pomoć toj deci i njihovim roditeljima.

Ako nešto više znaš, interesovalo bi me da me uputiš na neke linkove i adrese.

šta ako me banuju ?

Ko bre?!? I što bre?
Nije mi jasno...

Ok, šalji mi na pp - baš me zanima - tema koju ni pomenuli nismo nikad.
Hvala unapred:)

Ok... onda nemoj sada... ostavi kao zasebnu temu - zaista me zanima.
Trolovanje 's muziku' je u redu, ali s takvim 'materijalom' nije.