Pokolj platana na Bulevaru je počeo!

Uzroci propasti civilizacija složeni su i mnogostruki. Međutim, neumerena seča drveća je zajednički imenitelj svih urušavanja dosadašnjih velikih civilzacija. Uskršnje ostrvo je najočitiji primer, gde je sunovrat bukvalno počeo kada su posekli poslednje drvo (o tome ubedljivo piše Džared Dajmond u knjizi „Kolaps“). Samo, slaba nam je to uteha. Kao što nije velika uteha ni to da će naše vlastodršce, nadajmo se, svaki posečeni platan koštati barem jednog poslaničkog manadata na svim nivoima vlasti (pa neka se prebroje). Doći će drugi, još alaviji.

Rekao bih da je motiv za zločinačko sečenje platana veoma dobro raskrinkan u uvodnoj analizi bloga: građevinsko zemljište. Zaista, parna strana Bulevara od Golsvordijeve do Mlatišumine i od Sinđelićeve do Bregalničke, kao i nekoliko lokacija na neparnoj strani oko Đerma, pravi su Eldorado. Nije slučajno da je seča počela baš na delu od Tršćanske i Bregalničke do Batutove, pošto treba brzo, dok se motivi ne obelodane, poseći drveće na lokaciji koja je najspornija (tu se neće ništa više graditi).

Kao sto su komunističke vlasti, poučene sopstvenim robijaškim iskustvom, zidale nove zatvore u kojima se neće moći prevoditi Marksov „Kapital“, igrati šah, niti spremati revolucija, tako su i današnje vlasti - iz sopstvenog iskustva - shvatile da je potrebno ugušiti svaku, makar i najminimalniju medijsku podršku građanskom protestu, ma koliko skroman on bio. Naučili su na Miloševićevim slučaju!

Potrebno je sakupiti što veći broj fotografija posečenog drveća (što više preseka na različitim visinama stabala i grana), s tačnim lokacijama, pošto će doći vreme za tužbu. Znaju to i vlasti i pripremaju se. Zato je Čedomir Marković sedeo onako snuždeno, manji od bubica koje proučava, na sastanku u Zelenilu. Zna da će se čitav teret sručiti na njega. Otud i ona jadna rečenica u elaboratu da on, eto, ne preporučuje potpunu zamenu drveća. Ako oseti da je seča postala veliki politički problem Djilas će reći da je bio obmanut („verovao je struci“), svaliće krivicu na Draškića, a ovaj na Markovića. Naravno, sačekaće pre toga da i poslednji platan bude posečen. Pa će onda slegati ramenima: „Šta možemo, sada je kasno!“

Vlasti pripremaju i odstupnicu za to što neće posaditi nikakvo novo, veliko i lepo drveće, kako sada obećavaju. Već su obelodanile visoke cene sadnica. Mogao bih se kladiti da ćemo negde na jesen, u golom, blatnjavom i raskopanom Bulevaru, slušati sledeću priču: „Pa valjda ima i važnijih stvari u ovoj Srbiji od papreno skupog drvoreda iz uvoza! Nećemo tolike pare bacati da bi zadovoljili besove šačice razmaženih Beograđana, da im se pravi hladovina (ovo uvek pali, pošto motiviše ljude koji ne žive u Beogradu). Taj novac je bolje utrošiti na ...“ (dopuniti prema najaktuelnijem socijalnom problemu, njih nažalost nikada ne nedostaje). Samo, još bi više uštedeli da platane uopšte nisu ni sekli.

Ne vidim kako se mogu spasti preostali platani. Za fizičku zaštitu nemamo logistike, a i front je suviše dugačak. Da su se kućni saveti organizovali i usvojili drvo ispred svog ulaza, proglasili ga zapisom, zaštićenim, svetim drvetom koje se ne sme seći (kao nekada u srpskim selima), okitili ga ikonicama i doveli sveštenika da ga osvešta, možda bi i bilo neke šanse. Lično ne verujem u delotvornost magije, ali verujem u delotvornost straha od magije, koji je itekako prisutan u našem iracionalnom narodu.

Ako u svemu ovome ima tračka nade onda je to, sada već nepobitna, činjenica da drveće nije trulo. Taj argument bi mogao pomoći da se sačuvaju drugi platani, u ostatku Bulevara (od Vuka do Skupštine), kao i u drugim ulicama (Dušanova itd). Svakako, ukoliko se i tamo ne pojavi neko zgodno građevinsko zemljište zbog koga valja prebaciti šine na sred ulice i poseći drvored. Na kraju krajeva i onoliki Tašmajdan prosto vapi za jednim velikim, betonskim stambenim blokom. Nećemo valjda u sred grada tolerisati onoliku travuljinu, šiblje i neuredno drveće s granama na sve strane?

Da, znam za to. Nije vredelo! Ali suština bi bila u tome da građani drvo ispred svog prozora doživljavaju kao člana porodice, ili makar kao simpatičnog komšiju. Očigledno,ja isuviše očekujem. Lakše je spustiti roletne i reći: "šta možemo?" Mnogi Beograđani, čak i stanovnici Bulevara će po prvi put stvarno videti drvored, tek kada shvate da ga nema. Ali, onda će biti kasno. Zapravo, već je.