Digitalna Utopija

Zašto pišem blog?
Izabralo me da budem drugi mačići (onoga što je Jakša nazvao prvi mačići), pa sam rekao. Ali, šalu na stranu. Evo šta sam hteo da kažem:
Prema rezultatima jednog istraživanja javnog mnjenja (uradjenog početkom 2009.), oko 57% stanovništva ima pozitivno mišljenje o nauci kao društvenoj aktivnosti, ima poštovanja za naucnike, i misli da nauka doprinosi poboljšanju života običnog sveta. Naravno, tu se na prvom mestu misli o dostignućima u medicini i tehnologiji jer se rezultati direktno tiču svakodnevnog života svakodnevnih ljudi.
Istovremeno, oko 85% naučnika smatra da se najveci broj običnog sveta u nauku uopšte ne razume, da ne umeju da shvate značaj naučnih otkrića, i da su, generalno, neobrazovani kad su u pitanju osnove nauke.
U tom istraživanju ima i mnogo drugih rezultata, pa preporučujem da pogledate stranicu
Javnost hvali nauku, Nauka osudjuje javnost

Očevidno, postoji veliki raskorak u percepciji izmedju naučnika i nenaučnika o tome šta je važno znati. Prema navedenim rezultatima, ukratko, naučnici smatraju da i oni koji cene nauku i naučna istraživanja nemaju pojma o čemu pričaju, i šta je to što oni cene.
Ovo, naravno, nije ništa novo, i često se mogu čuti jadikovke kako običan svet nije naučno obrazovan. Naš blogokolega Ćirković je u više komentara prilično jetko izneo ovu konstataciju, na primer. I bio je, po mom mišljenju, sasvim u pravu.
Ako je sve to tako, a verovatno jeste, kako zainteresovati taj misteriozni obični svet za nauku i naučna istraživanja? Kako ga bolje naučno obrazovati? Pa, odgovor se sam nameće - nauku treba približiti ljudima. Treba je formulisati tako da ona ljudima bude interesantna, uzbudljiva, maštovita, obećavajuća. Naš isti blogokolega Ćirković takodje neumorno radi baš u ovom pravcu - on piše popularne knjige, drži predavanja popularizujući nauku, priča, savetuje, inspiriše. I to je, mislim, jedini odgovor. Ako neće narod nauci, onda će nauka narodu, da tako kažem.
Ja mislim da je elementarno poznavanje naučnog metoda, naučnih zakona i naučnih objašnjenja prirodnih pojava, vrsta elementarne pismenosti koja je neophodna da funkcionišemo u ovoj civilizaciji u kojoj naučni metod dominira. Ta pismenost je neophodna koliko i jezička pismenost, ili kompjuterska pismenost, ili raspoznavanje saobraćajnih znakova. Mi smo, stvarajući tehnološku civilizaciju, pošli ovim putem i to je to.

A, u suštini, savladati naučne koncepte je mnogo lakše nego zapamtiti sve socijalne tračeve, od najnovije mode do poslednjih in dešavanja. Ljudi znaju i nauče ono što sami doživljavaju da im je važno u životu da znaju.

Mnogi ne znaju Drugi zakon termodinamike (onaj o entropiji), ne zato što nemaju mentalne kapacitete da ga nauče, već, naprosto, zato što ih nije briga za takve stvari. Štaviše, učenje bilo čega uopšte ne mora da bude napor. Novo saznanje je nova radost. (Istina, Biblija - Propovednik, konkretno - kaže da ko gomila znanje, gomila i muku. Istovremeno se u Bibliji kaže saznaćete istinu i istina će vas osloboditi.)
Ozbiljno bavljenje naukom nije posao već poziv. You become what you behold, kaže Blejk. I to se meni, i mnogim naučnicima koje znam, desilo. Da li je to dobro ili loše, nemam pojma.
Naravno, cela ideja popularizacije nauke nije u tome da se na svetu odjednom stvori veliki broj naučnika - to je apsurdna ideja kao kad bi hteli da stvorimo veliki broj poštara, ili operskih pevača, ili knjigovodja. Ideja je da se što većem broju ljudi približi koncept nauke kao takve jer im to otvara novi način gledanja na svet, bolje razumevanje naše tehnološke civilizacije, i stvara drugačiju viziju budućnosti. Za razliku od svih sistema ubedjenja - od religioznih do politickih - nauka, ako ćemo i nju uzeti kao sistem ubedjenja, može da se nosi sa idejom da je sama pogrešna i da tu ideju inkorporira u sebe.
Ovo gore rečeno je samo moje lično mišljenje. Opet, nezavisno od njega, u skoro svim zemljama postoje institucije koje se popularizacijom nauke bave. Štampaju se časopisi posvećeni popularnoj nauci, organizuju se tribine, predavanja, snimaju se TV emisije kao Opstanak ili Diskaveri, i ljudi to čitaju i gledaju zato što vole da saznaju. Radoznalost je svojstvena primatima.
Pojavom interneta pojavila se mogućnost da se dopre do još većeg broja ljudi, da se naučne rasprave vode globalno, umesto da se obavljaju u kafeterijama univerziteta ili na seminarima. Trenutno na svetu postoji oko 50 blogova posvećenih pitanjima iz matematike, i na tim blogovima učestvuju najveći matematički autoriteti današnjice. Zamislite da je to postojalo u vreme Pitagore! Ne mogu ni da nagadjam kako bi danas svet izgledao. Nekada je znanje bilo tajno - imali su ga samo posvećeni. Danas je ono javno, i ja sam, pišući blogove o nauci, samo elementarni delić ove aktivnosti koja nas sve, nadati se, vodi istini koja će nas osloboditi. I to je moj koncept digitalne utopije.

P.S. Ovo je, manje vise, ono sto sam hteo da kazem na Sajtovanju , ali to je bilo nemoguce spakovati u jedan minut. Ipak, rekao sam ovo:

 Sajtovanje

(mislim da je prilog o blogu oko 9. minuta ovog klipa).