Krst sa obrazloženjem

Kragujevac ponovo biva predmet znatiželje javnosti, ovoga puta po krstu, projektu koji je osmislio gradonačelnik Veroljub Stevanović  i uz saglasnost  Episkopa Šumadijskog Gospodina Jovana. Ova zamisao, sada već projekat, već se  sprovodi, doduše preko reda i ne baš u skladu sa zakonom, ali krst je krst, pa nećemo se valjda kao Srbi i pravoslavci  oko toga sporiti. Jeste da građane niko nije pitao, jeste da je javna nabavka išla pre odluke koja još nije usvojena, jeste da je izdata lokacijska dozvola bez potrebnih  saglasnosti, jeste da se troše budžetske pare, ali će biti i donatora koji će verovatno  izvoditi radove na krstu, pa će se već nekako uklopiti......Ćute partije, ćute odbornici, ćute poslanici, ćute Ministarstva, ćute Putevi Srbije,ćute inspekcijske službe, ćuti Uprava za javne nabavke...samo još građani glasaju na portalu www.sumadijapress.co.rs ali anonimno. Za svaki slučaj!

A krst se već sprema kako bi se postavio na sred autoputa prilikom ulaska u Kragujevac, a za Dan grada, 06. maj - Đurđevdan.U međuvremenu je stiglo i obrazloženje, kome nije potreban komentar:

krst

Obrazloženje

Podizanje samostajaćih, slobodnih krstova, jedna je od najdužih i najrazvijenijih hrišćanskih tradicija zapadne civilizacije, u kojoj naša nacionalna kultura ima zapaženo i karakteristično mesto.

Tradicija podizanja krstova u Srbiji odomaćena zahvaljujući delovanju Sv.Save. Domentijan u njegovom žitiju pripoveda:” Gde ne dospe crkve satvoriti, tu krst postavi”. Ovde izričito govori o podizanju krstova na istaknutom mestu izvan naselja kako bi se obeležio ceo krajolik.

O ovoj crkvenoj, društvenoj i simboličkoj praksi postoje brojna pisana svedočanstva, tumačenja i propisi još od svetootačke starine, preko srednjovekovnih spomenika do u savremeno doba.

Značajan dokument predstavlja izvesna Epitimijin zbornik sa “Zapovedima sv.oca našeg Jovana Zlatoustog”, gde su opisani i mesta i funkcije ovakvih krstova u prostoru “On se nalazi pored lokalnog puta i pri njemu se vrši liturgija, a treba ga sačuvati od skrnavljenja životinja, kao pas i svinja”.

Takođe pisanje Vladislava Gramatika govori o stvaranju svetog mesta u profanom okruženju a koje nije crkvena građevina.

Običaj podizanja krstova naročito je zaživeo kod Srba i Bugara, a

od zapadnih

naroda, češće se javlja jedino kod Španaca.

Ovaj običaj su bezuspešno pokušavali da iskorene i Turci strogim zabranama i kaznama.

Sam Kragujevac, kao i njegova šumadijska okolina, prepoznatljiv je po kulturnom nasleđu postavljenja krstova.Smatra se da je Miloševim podizanjem takvog krsta u Kragujevcu, simbolički, označen početak moderne Srbije i kraj dugotrajne okupacije, pa je u Godini moderne Srbije u Kragujevcu podizanje krsta logičan, prigodan i dodatno svečan aspekt ovog čina.

Podizanje krsta u Kragujevcu samo je produžetak jedne plodotvorne i duge tradicije, karakteristične za brojne urbane centre sveta, ali i za naš grad. Time se sakralizuje i obeležava jedan prostor koji, koliko juče, nije ni bio inkorporiran u urbano biće grada.

Stojeći na kapiji Kragujevca, koju će budući naraštaji pomerati i dalje, on nedvosmisleno svedoči o graditeljskoj volji ovog naraštaja i njegovom opredeljenju da napreduje i da se usavršava , s obzirom i na duhovni horizont.

(Napomena: Tekst prenosim kako je napisan, bez bilo kakvih ispravki, a pročitao ga je Saša Milenić, narodni poslanik i predsednik Skupštine grada Kragujevca na sednici Gradskog veća, održanoj 15.03.2010.godine, pre nego što je prihvaćena odluka o podizanju krsta na sred autoputa, prilikom ulaska u grad Kragujevac)