Pohvala zaludnosti

"Satan finds some mischief still for idle hands to do..."

"I want to say, in all seriousness, that a great deal of harm is being done in the modern world by belief in the virtuousness of work, and that the road of happiness and prosperity lies  in an organised diminution of work."

"The morality of work is the morality of slaves, and the modern world has no need of slavery."

 by Bertrand Russell 

Ovih dana imala sam asocijacije na temu sweet laziness, eseja  Russella, i još  mnogo čega,  čitajući odlične članke Marisse Bracke , (žena can-do-ologist, žena zmaj!)

Ljudi danas tonu u more obaveza zbog postizanja nekog nazovi uspeha, pa kad se to desi i poslovni uspesi postanu uočljivi, uočavaju se i neke druge stvari - zanemarena porodica i drugi dragi ljudi, koji osvanu u totalno nepovoljnom položaju. Izgleda da je teško naći balans u prolasku između Scile i Haribde, ali kad se jednom uspe u tome da se razdvoji posao i privatan život, slast uspeha na oba polja je velika.

Kad sam bila mnogo mlađa, gledala sam svud oko sebe svet koji radi, od kuće pa na dalje, i smatrala te ljude i ono što rade, jako važnim. Sama njihova zaposlenost govorila je u prilog tome. S druge strane, onaj ko ne "deluje" zaposleno, apriori lenčari i gleda samo kako da krade bogu dane. Tako se to uvrežilo! Mnogo godina posle, dok sam još radila u "državnoj službi", mnogi od ovih tipova koji vole da  deluju zaposleno, išli su mi posebno na živce. Prosto se rasčupaju od "posla",  nemaš gde da staviš olovku kod njih na stolu, a efekat njihovog rada ustvari je bio jako slab. Pri tome, deluju jako "važno", kao ljudi koji ne dižu glavu od posla, samim tim niko ih ne prekida i ne dosađuje im, jer bože moj, to što oni rade rasčupani po čitav dan, mora i može biti samo jako važno. I tako su oni bili ubeđeni da rade ispravno, i da će ih ta njihova "rasčupanost" dovesti pravo do uspeha.

U tom grmu leži zec! To je varka, koja danas još uvek opstaje, jer je danas merilo uspešnosti da si zaposlen od jutra do mraka i samim tim osećaš se važnim, što imaš posao u moru nezaposlenih. Vreme, i njegova raspodela, te kako ga utrošiti korisno i organizovano, su ono najvažnije. Efekti rada se na kraju računaju, a ne sati koji su često bespotrebno provedeni da se dođe do rezultata. Ljudi često ne znaju da uspostave prioritete, rade na nekoliko frontova, i uvek imaju manjak vremena. Pre smo pri susretu s prijateljima na pitanje - kako si? dobijali odgovor - dobro, ide...Danas ako se neki prijatelj udostoji da zastane, kaže - pusti, nemam vremena! Eto to, i još mnogo toga postaje skala po kojoj se kreću naše oslabele duše. Kako imamo vremena i kako ostanemo živi, ako se razbolimo i moramo hitno da odemo kod lekara? Otkud nam vreme? Pa, imamo  ga jer nismo uradili nešto što je manje važno, u odnosu na odlazak lekaru zbog zdravlja.Tako vreme radi sve vreme! Samo to treba navežbati, i ništa više.   

Ljudi koji znaju da uspostave i fokusiraju se na prioritete, da se dobro organizuju i naravno mnogo rade, imaju velike efekte svoga posla i više uspeha. I bogati su, jer imaju vremena za sve druge lepe stvari. Kad sam došla s državnog posla u naš mali porodični biznis kod B. to je bilo prvo što sam učila da procenjujem, pa sam se posle često samoj sebi divila, kao da sam imala par ruku više. Mislim da je to nešto najlepše, kad radiš u ekipi sa dragim ljudima koji se dobro razumeju i funkcionišu kao porodica u svemu. Uradite posao, i onda možete posle da uživate zajedno u "zaludnosti", bogati ste s vremenom. Imate vremena da izađete do vaše omiljene kafane, gde nećete izgubiti kontakt s drugim ljudima koje nemate priliku da viđate svaki dan, da odete u posetu porodici usred nedelje, ili svakodnevno, do pozorišta,  na koncert, na rekreaciju...

Ja sam proredila viđanje sa nekim ljudima koji stalno nemaju vremena. ( finiji način da me otkače!) Umorna sam od pogleda na njih, dobro ih poznajem takve "lost in space" oduvek, i sigurna sam da imaju mnogo manje posla od mene. Nažalost, u suštini stalno tapkaju u mestu.

Meni je  ostalo da naučim da ne zaglavljujem na netu  do kasno noću. Druge gadget-e "smanjila" sam do daske, pa sad uživam u realnom ćaskanju s ljudima, retkim zverovima. Rasčupani roboti i automati me više ne zanimaju. Nemam vremena za takvo šta...