Balada o crknutoj mački

/ 23.04.2010. u 01:07

Komentari: 148
Čitanost: 50140
/
Preporuke: 17160
/

Branko Kraljić je dobio žuticu. Upoznao sam ga kasnije, dok je sa povišenim bilirubinom sedeo u trpezariji Garnizonske ambulante Črnomelj i očajnog izraza lica pušio. Bio je pristojan čovek, jedan od onih koji vole Idole, naročito njihove spore, plačipičkaste pesme. Tvrdio je da su one imale vidnog učinka na njegov erotski život. U ambulantu je voleo da dođe zbog svog bilirubina o kome je rado pričao, i zbog prijatne mogućnosti nesmetanog kupanja koje je pružao stacionar.

Moje avanzovanje iz biblioteke u ambulantu ostavilo je upražnjeno mesto u vojničkom klubu. Otišao sam kod kapetana prve klase Stojanova i rekao mu da bi moj idealni naslednik bio vojnik Kraljić. «On je opštinski sudija, druže kapetane», rekao sam mu, «ozbiljan je čovek, zna sa knjigama, može da vam bude od pomoći itekako». Kapetan Stojanov je bio mudar čovek i poslušao me je.

Od tog trenutka vojnik Kraljić je preuzeo Dnevnik Tomasa Mana i brigu o razglasu iz koga je dva puta dnevno puštao Hej Sloveni.

I ja sam tada pušio. Najčešće danhil sa koga sam prešao na vinston. Ponekad sam zavijao mirišljavi duvan koji mi je zajedno s mašinicom i hartijom poslao poštom Aleš, bivši vojnik zahvalan što je i posle Barnijevog skidanja mogao da nastavi da se tušira u stacionaru.

Kraljić je imao devojku. Ona je često dolazila za vikend angažujući jednu od četiri sobe u lokalnom motelu. Moja nije dolazila nikako. Najviše zbog toga što me je ubrzo nakon početka služenja vojnog roka šutnula. Uradila je to putem pisma. Najpre tako što mi ih neko vreme nije pisala, a onda je stiglo ono u kome mi je objašnjeno da su se «desile neke stvari koje su za nju bile vrlo zbunjujuće».

Kraljić je (iz razloga koje sam nekada znao, a koje sam u vojsci, zahvaljujući neslanoj šali svoje zlehude sudbine - zaboravio) voleo svoje vikende u lokalnom motelu.

«Oženiću se!» rekao je jednog dana. Sedeli smo na balvanu pored barake u kojoj se prodavalo pivo i napolitanke. Bio je prisutan i desetar Savić sa Umke. Njega je takođe ostavila devojka. Imao je svetlu kosu i rumene obraze. Nikad ne biste mogli da otkrijete kakav se nemir krio u njegovom ranjenom srcu. "Oženiću se", ponovio je Kraljić. Savić s Umke pljucnuo je malo piva. «Koji će ti to kurac?», rekao sam ja.

«Dobiću deset dana odsustva!» poentirao je Kraljić.

I stvarno je tako bilo. Posle deset dana vratio se podjednako nesrećan i sa povišenim rezultatima jetrenih proba, kao i pre.

Nastavio je da provodi popodneva i večeri u našoj trpezariji. Imao sam dil sa par vojnika iz kuhinje. «Dva dana poštede od teškog fizičkog napora» za paket u kome je bilo nekoliko smrznutih pilića, smrznute pite s višnjama, konzerve sardine i paštete, i jabuke. Aleksić, u civilstvu fudbaler, zdravi bolesnik, spremao je te đakonije u našoj kuhinji. Trudio sam se da u ambulanti uvek bude par zdravih bolesnika. Oni su čistili, glancali i bili srećni što mogu da se odmore od atomske s leva. Kraljić nije bio koristan u našoj simbiotičnoj organizaciji, ali svi su se navikli na njega. Pričao je kako se sa svojom devojkom, sada suprugom, šetao Svačićevim trgom u Zagrebu dok su mu prijateljice noći govorile: «Poštovanje, gos'n sudac!». Imao je kasnije muke da objasni devojci da im je prekršajno sudio a da nije bilo nečeg drugog.

Inače, na Svačićevom trgu koji je blizu zagrebačkog kolodvora, stanovao je tada moj prijatelj, reditelj kratkih umetničkih video formi Hrvoje Horvatić, pravoslavac, prva krštena duša u Hramu Svetog Save. Umreće od pneumonije u Londonu, nekoliko godina kasnije.

U vojsku sam krenuo kao apsolvent medicine. Imao sam još hirurgiju, ginekologiju, pedijatriju i sudsku. Sedeći u biblioteci, jedne zimske večeri, okružen sa 6 novih romana Erika Lusterbadera, pomislio sam da nikada neću završiti fakultet i da ću ostaviti kosti u Beloj krajini, delu Republike Slovenije u kome je živelo pretežno srpsko stanovništvo. Onda sam skupio sve te romane, i Knjigu žalbi Mome Kapora, i biografiju žene Ernesta Hemingveja, Meri Velš Hemingvej («Kako je bilo»), i umesto svega toga na svoj uski radni sto, pored pisaće mašine stavio udžbenik Hirurgije (Petković, Bukurov i saradnici). Od tog momenta sam, podvlačeći redove teksta, promenio tok vremena. Umesto tek, svaki mi je dan postao već. Vreme mi se ubrzalo do mere da sam jedva uspeo da završavam sve što je trebalo. Iz vojske sam položio hirurgiju i ginekologiju. I spremio pedijatriju. Nju i sudsku medicinu položio sam već posle mesec i po dana od skidanja. Dok sam se bavio ubrzavanjem vremenskog toka, vojnik Novica Karać iz Zenice trudio se da bude nenametljiv. Dolazio je i nestajao u mraku bioskopske sale i ostave u kojoj su stajali koturovi filma «Sledeće godine, ako sve bude u redu» sa Izabelom Ađani, šahovske table i reketi za ping pong. Karać je voleo Led Cepeline mnogo više nego ja. Meni se tada sviđala pesma «Znam za sve sam kriv» od Halida Bešlića. A Kraljić Branko, sudija iz Zagreba, opet, nije mario za nju. On je voleo «Hajde sanjaj me sanjaj» od Idola. Ispričao sam mu kako smo je Srdjan i ja napisali u bašti kafane Kragujevac, u Beogradu, na Zelenom vencu, inspirisani pesmom «By This River» Brajana Ina, sa ploče «Before and After Science». Dok sam mu objašnjavao, mahao sam rukama unoseći se u opisivanje stvaralačkog procesa. To se dešavalo u mojoj i Popovoj sobici u kojoj sam živeo i radio od kako sam dopao ambulante. Kraljić je sedeo na Popovom udobnom bolničkom krevetu. Levo od njega lavabo. Desno mali pisaći sto. Iza, vrata sa zalepljenom Lonny Chin, Plejbojevom mis januara 1983. Mis je bila ozbiljna, dugačka i crnomanjasta. Na dupetu joj je bio pečat Popovog faksimila: Dr Branislav Popović, stomatolog.

Prozor vojničke sobe imao je venecijaner, vrlo modernu spravicu. Jednim pokretom ruke proizvodio sam da popodnevno svetlo prospe svoje prašinaste prugase zrake po krevetima, lavabou i po mis decembra.

(nastaviće se, možda)

postavite na |

Komentari (148)

Sakrij replike | Pošaljite komentar

Komentare je moguće postavljati samo u prvih 7 dana, nakon čega se blog automatski zaključava

sladomir 23:53 23.04.2010

Re: Po cenu da opet

jaksa scekic
ispadnem glup u drustvu il ovo zal za regrutnom , a protiv profesionalne vojske, videm sve posalica do posalice, svima bilo lepo i krasno

U mojoj jedinici sam te 76 godine imao vojnike, koji nisu mogli da pretrče 100 metara za 20 sekundi. Toliko o komunističkom konceptu služenja vojske, koji je glasio: ajde dodji i ti Alija da je više vojske.
Konsept je bio da se fasciniraju susedi, da mi imamo vojske više no stanovnika, i naravno u praksi 70 % vojnika nije bilo sposobno da pogodi puškom ni mrtvog SLONA, a ne živog čoveka.

Filip Mladenović 23:58 23.04.2010

Re: Po cenu da opet

Moram ponovo da citiram Sidrana, ovog puta zbog osamdesetih i služenja vojnog roka: “Da je Jugoslavija bila sto puta gora nego što je bila, opet bi bila sto puta bolja od svega što je nakon nje nastalo. To što mi živimo, to u čemu živimo, to još nema svoga naučnog imena.”

docsumann 00:45 24.04.2010

Re: Po cenu da opet

Služenje vojnog roka je od svega najmanje pa smješno, ali neka od najsmješnijih sjećanja u životu su mi upravo odatle.

arianna 09:00 24.04.2010

crknute mačke

Pre neki dan dodju u moj kolektiv dva momka na civilno služenje vojnog roka, kažu po prigovoru savesti.
Pa, ljudi moji, ove današnje generacije "vojnika" su kao prave crknute mačke, nit znaju da kažu dobar dan, niti da izvade ruke iz dzepova, doduše izvade ih ponekad da nakucaju poruke ili da se jave na mobilni telefon, dolaze neobrijani, masni, neispavani, imam utisak da i ne znaju gde se nalaze....tuga i jad

a tek kućno vaspitanje, šta je to? Kako li će sadašnja deca i omladinci da se nauče reda, nameštanja kreveta, ranog ustajanja, redovnog brijanja, kupanja i presvlačenja, pisanja pisama , ili bar bilo kakve obaveze i odnosa prema poslu i starijima?

ipak je vojska zakon za mnoge.

dragannalovic 09:55 24.04.2010

Re: Po cenu da opet

Služenje vojnog roka je od svega najmanje pa smješno, ali neka od najsmješnijih sjećanja u životu su mi upravo odatle.

To je sve relativno , čitajući vojne memoare gdina Nebojše, rekao bih da je njemu služenje vojnog roka bilo prilično veselo a da su mu sećanja pomalo tugaljiva i začinjena melanholijom, pogotovo ako se analizira poslednja rečenica i položaj misice okačene na kalendaru u odnosu na prugaste zrake popodnevnog svetla koje se probijalo kroz venecijaner.
Sam način služenja vojske sa idejno političkim usavršavanjem i širenjem bratstva i jedinstva svih društvenih slojeva i narodnosti, koju je vodio neotesani oficirski kadar predvodjen jagnjećim brigatama, bio je prilično anahron i u najvećoj meri zasnovan na mitu o nepobedivosti te naše nekadašnje glomazne i zastarele armade.
Pogotovo je bila revolucionarna ideja o studentskoj vojsci u trajanju od dve nedelje koju sam jedino pošteno i odslužio i još sam naučio da gadjam iz RB-ejca(ko zna, možda jednom i zatreba).
Mada sam pokušavao da sve to negde potisnem, sećam se da smo se te dve nedelje jurili po poljani, upucavali ćorcima i valjali u blatu a da je desetar često urlao kako moramo da naučimo da poštujemo red, rad i disciplinu. Čak smo imali i posete, sećam se kada je moj drug Cigla došao da me poseti tog jedinog vikenda, pa je još sa sobom poveo i jednu cicu, inače bledunjavu i pomalo anoreksičnu manekenku,sasvim izmorenu dugotrajnim dijetama, koja je istog časa kada me je ugledala pala u nesvest, ali stvarno, mada sam za tu priliku šmekerksi zavrnuo kragnu na sivomaslinastoj košulji.
Što se tiče RB-jca naučio sam da ga rasklopim ali ga više nisam nikada sklopio kako treba, pošto je u medjuvremenu, dok sam otišao do kantine da uzmem cigare i popijem malo vode, dežurni redar, koji je bio zadužen za čišćenje dvorišta, istresao, zajedno sa ćebetom na kome smo vežbali, sve sitnije delove.

docsumann 10:46 24.04.2010

Re: Po cenu da opet

To je sve relativno ,

A šta nije ralativno? Ti si vidim služio 2 nedelje. Ovdje su uglavnom iznjeti utisci onih koji su gulili po 12 (9) mjeseci i u svim tim uspomenama humor je naznačen i naglašen kao centralno mjesto otpora besmislu.
Slično kao i danas, u "civilnizovanom" svijetu u kojem živimo.

dragannalovic 20:57 24.04.2010

Re: Po cenu da opet

To je sve relativno ,

A šta nije ralativno? Ti si vidim služio 2 nedelje. Ovdje su uglavnom iznjeti utisci onih koji su gulili po 12 (9) mjeseci i u svim tim uspomenama humor je naznačen i naglašen kao centralno mjesto otpora besmislu.
Slično kao i danas, u "civilnizovanom" svijetu u kojem živimo

Niste shvatili , relativno je gledište, kao i trenutak kada se nešto posmatra a uspomene su uspomene lepe ili ružne, takodje nisam rekao da nisam služio, tako da je to što vidite takodje relativno a da li će neko pružati otpor humorom ili na neki drugi način to je samo stvar ličnog izbora a često i hrabrosti.

tyson 21:10 24.04.2010

Re: crknute mačke

redovnog brijanja, kupanja i presvlačenja

OK, kupanje i presvlačenje u vojsci je sve samo ne redovno (za neupućene: jednom nedeljno u JNA). Ni danas mi nije jasno kako se nisam ošugao u tih 12 meseci.

mostarac 21:17 24.04.2010

Re: crknute mačke

tyson
redovnog brijanja, kupanja i presvlačenja

OK, kupanje i presvlačenje u vojsci je sve samo ne redovno (za neupućene: jednom nedeljno u JNA). Ni danas mi nije jasno kako se nisam ošugao u tih 12 meseci.

A koliko puta su ti se otac i djed mjesecno kupali i presvacili?
Kad si toliki cistunac.

mariopan 22:48 24.04.2010

Re: crknute mačke

mostarac
tyson
redovnog brijanja, kupanja i presvlačenja

OK, kupanje i presvlačenje u vojsci je sve samo ne redovno (za neupućene: jednom nedeljno u JNA). Ni danas mi nije jasno kako se nisam ošugao u tih 12 meseci.

A koliko puta su ti se otac i djed mjesecno presvacili?
Kad si toliki cistunac.

Baš vala, pa nisu nam stari bili šugavi večito, a kupali se jednom nedeljno i u stara vremena, pričali mi stari a i videla sam starce oko mene i niko nije bio ni prljav ni šugav...znači ova primedba je neprimerena..zašto bi se neko ošugao ako ne može dvaput dnevno da se istušira i svaki dan presvuče?

Ko je zaboravio ili nikad nije ni znao ( kao što ja nisam znala dok nisam videla )...imala sam stare ljude kao komšije. Deda je čuvao ovce za gazdu a gazda ga je plaćao vunom, sirom i jaganjcima ili ovcom i nešto malo para za to što je bio kod ovaca cele godine. Nikada nisu radili u "preduzeću" i to je bio način života koji sam ja prvi put u životu videla.

Deda je dolazio kući svake nedelje, okupa se i presvuče a baba je sve to prala ponedeljkom, domaćim sapunom, puni štrikovi veša koji se beli da ne može belje biti.

Ne poznajem čisitiju kuću mada znam mnogo modernijih kuća.
Baba je celu kuću počinjala da kreči još u februaru, sve je moralo da se pomeri, okreči, opere i uštirka, pa da se vrati na mesto. Sve to se ponavljalo i u jesen, jer kuća je bila stara pa je sve to moralo da se održava.

Niko od njih nije bio ni prljav ni šugav a tekuću vodu su imali samo na dvorištu - u kući je nisu imali.

Pozdrav tebi

Bili Piton 23:26 24.04.2010

Re: crknute mačke

mostarac

A koliko puta su ti se otac i djed mjesecno kupali i presvacili?
Kad si toliki cistunac.

Za dedu se nisam raspitivao, ali upravo od oca sam naucio da se gace i carape menjaju svaki dan posle tusiranja, kao sto se sasvim slazem s onim njegovim "ako su nekome prljave cipele ja nikako ne mogu da zamislim da su mu noge ciste".

mariopan 01:31 25.04.2010

Re: crknute mačke

Bili Piton
mostarac

A koliko puta su ti se otac i djed mjesecno kupali i presvacili?
Kad si toliki cistunac.

Za dedu se nisam raspitivao, ali upravo od oca sam naucio da se gace i carape menjaju svaki dan posle tusiranja, kao sto se sasvim slazem s onim njegovim "ako su nekome prljave cipele ja nikako ne mogu da zamislim da su mu noge ciste".

Nisam imala od koga to da saznam pa sam neke stvari videla prvi put tek kada sam se već udala ( to što ti navodiš ja sam naučila pre nego što sam naučila da čitam) i tek tada videla da ljudi mogu da žive i bez kupatila, da se kupaju u koritu a da budu čisti, i bez centralnog grejanja a da im kuća bude čista i td.
Do tada sam mislila da je nezamislivo živeti bez kupatila i radijatora, parketa itd...ali život je nešto drugo za mnoge ljude. Nisu oni manje vredni zbog toga. Volim što sam to saznala.
Nije nam blagodet civilizacije došla svima odjednom istom brzinom i u isto vreme. Što ne znači da su ti ljudi živeli štrokavi i šugavi - samo su živeli u svom vremenu, ne u našem.

mostarac 03:05 25.04.2010

Re: crknute mačke

Raspitaj se i za dedu!
Pa javi!
Ili si i ti jedan od onih sto im je godina dana vojske upropastila zivot.
Da nije bilo tih godinu dana armije, postali bi geniji. Ili bi bar za tu godinu izumili neki tehnicki izum vredan Nobelove nagrade, napisali roman ili muzicko delo ravno Mozartovu.

docsumann 04:03 25.04.2010

Re: Po cenu da opet

Gledište je relativno, trenutak je apsolutan, utisci su lični, bol je stvaran, a smjeh je kao muzika , moguće ga je ponovo dozvati kroz naprslo sjećanje.

Bili Piton 14:39 25.04.2010

Re: crknute mačke

mostarac
Raspitaj se i za dedu!
Pa javi!

Al si se popalio....

Ili si i ti jedan od onih sto im je godina dana vojske upropastila zivot.

Umesto sto nagadjas i razvijas dalje nebuloznu tezu, lepo pitaj direktno pa cu ti reci. Ne, nije mi upropascen zivot za tih godinu dana, ali da je tih godinu dana u osnovi bilo izgubljeno vreme - jeste bilo.

AlexDunja 14:51 25.04.2010

Re: crknute mačke

mostarac

A koliko puta su ti se otac i djed mjesecno kupali i presvacili?
Kad si toliki cistunac.

e, znam ja jednog dedu
kome nikako nije jasno koja je to bagra
koja mora da se skida svaki dan...

kad sam čula tu opservaciju, majke mi, sam
doživela civilizacijski šok.
koji je problem u potrebi da se održava
elementarna higijena?

ono, čisto da ne mirišeš neprijatno...

blogovatelj 20:30 25.04.2010

Re: crknute mačke

Ne, nije mi upropascen zivot za tih godinu dana, ali da je tih godinu dana u osnovi bilo izgubljeno vreme - jeste bilo.

Evo prilike da se slozim sa Bilijem.
I da dodam...

Komandant kasarne, potpukovnik, voleo je da jednom u mesec dana, posle dorucka, odrzi govor najpre celoj kasarni, a onda bi izabrao jednu od jedinica (ostale bi isle svojim poslom) i malo detaljnije pricao sa vojnicima.
Tako je negde u prolece 1987. izabrao moj vod.
Malo pricao on, a onda poceo da nas propituje. Pitao je nekog vojnika da li zna ko je predsednik predsednistva SFRJ i doticni nije imao odgovor.
Potpukovnik se malo ljutnuo, oficir je, to mu je u opisu radnog mesta, a onda pitao ima li neko u vodu ko zna ko je predsednik predsednistva SFRJ.
Jedino moja ruka u vazduhu.
Onda on mene pita a ja sve lepo po PS-u odgovorim.
Sledece pitanje, takodje upuceno meni, posto je ukapirao da ostali ne znaju ni u ludilu odgovor, je bilo da li znam ko je predsednik SKJ. Nisam bio sasvim siguran, lupio sam odgovor. I pogodio.
Drug potpukovnik je bio vrlo zadovoljan.
Trece pitanje je bilo:
- A znas li ti, druze vojnice sta je to memorandum SANU?

Gledao sam ga belo, nisam imao predstavu sta je to.
I odgovorio sam mu da za tako nesto prvi put cujem u zivotu.
Onda me je on ocinski posavetovao, da ako me neko pita sta je to, ja lepo odgovorim da je to stvar koju su pisali velikosrpski nacionalisti.
Meseci su prosli, ja otisao iz vojske, vojska postala secanje. Onda su prosle godine, dosli ratovi, doputovao cirkus i pred moju kucu, pa sam menjao mesta boravka i dosao je novi milenijum.
Poceo da radim kao profesor u skoli.
Dodjem jednog jutra u skolu malo ranije, pijem kaficu, cadim pljugicu. I novine u mojim rukama.
Na drugoj strani potpukovnikova slika.
I vest...
General Sranislav Galic uhapsen u Sarajevu i odveden u Hag. Razlog - nesto u vezi bombardovanja Sarajeva, zaboravio sam tacno sta. Dobio je mnogo godina robije za to.
Moj potpukovnik Galic?!
Isti onaj koji je tako revnosno osudjivao velikosrpske nacionaliste.

Sad da se vratim na pocetak svog komentara...
Kako mogu da mislim da je lepo nesto, gde ti neko komanduje, i taj neko ko je formirana licnost, o jednoj stvari misli jedno u prolece 1987. a nesto sasvim drugo u prolece 1992.
Nikako.
I tvrdim da osoba navikla da misli svojom glavom ne moze da voli vojsku.
Nikada i nijednu.

kviskobg 02:36 26.04.2010

Re: Po cenu da opet

Vrlo lepo je napisao @docsumann ispod....

Izvini, ali ne mozes ti, kao osoba koja je sluzila 2 nedelje da osetis ni radost ni tugu vojnickog zivota nas koji smo ga "gulili" 12 meseci...a nasi stariji rodjaci i duze....

Besmislenost vojnog roka te duzine je nesto sa cim se upoznas jos pre ulaska u kasarnu, i, vrlo cesto da bi sacuvao zdrav razum i ne zapao u melanholiju u koju kazes da je zapao Krle na kraju, pokusavas da svemu oko sebe das neki novi smisao, da trazis priliku da se smejes svojoj i tudjoj muci, i da koliko toliko (relativno) normalan izadjes iz svega toga....

To sto se ti, kao gradsko dete nisu budio pored coveka koji je ceo zivot samo cuvao ovce po planini desno od poslednjeg sela iznad Strumice, prao noge u lavabou i konstantno imao bar 1 promil alkohola u krvi, znaci da ne mozes da shvatis cinjenicu da pokusavas i u takvom bicu da pronadjes nesto simpaticno, ljudski, sto ce reci, najcesce smesno...a on ti mozda sutra moze spasiti zadnjicu....bilo je krizno vreme, `90 na `91....

A i neizbezno je da uz takve osobe i sam postanes makar na momenat fleksibilniji, opusteniji ili jednostavno da osecas manju averziju prema onome sto ti se ranije nije svidjalo...

Secam se da su uvek kad smo isli na veceru sa razglasa pustali pesmu Biljane Jeftic "Uzmi Ago sta ti drago"....ja, koji sam mrzeo narodnjake iz dna duse, sam sebe uhvatio par puta u situaciji da sam poceo da je pevushim u stroju...a nisam bio jedini City Slicker tamo....

Ergo, da bi svom tamnicenju dali neki smisao, i sami smo smisljali razne stvari kako bi nam brze prolazilo vreme...

Tako sam bolesnike na lecenju u stacionaru u 6 ujutru budio uz zvuke "Thunderstruck"-a od ACDC-a iz crnackog vokmena mog ortaka purgera iz Zagreba, oblacio oficirsku uniformu kad mladi vojnici idu iz grada sa tovarima hrane od rodbine i uzimao deo djakonija za nas, i tako dalje....

Sto se tice obuke, imao sam je za kuvara (samo je moglo to u Bihacu i mornar u Puli tog novebra `90), posle presao u stacionar, ali zato amestralno naucio da rasklopim i sklopim M70 sa sve bajonetom i skidanjem svakog dela osim mehanizma za okidanje....21 sekunda....

Oficirski kadar jeste mahom bio neotesan, makar su meni oficiri u stacionaru mahom bili medicinski kadar (vodnik je jedini bio iz nekog sela u Srbiji), ali je isto tako cinjenica da u slucaju neke frke puske se laca onaj koji brani svoju zemlju u fizickom smislu...gradjani se mnogo teze odlucuju da pruzaju otpor mrskom okupatoru....

Sto rece onaj vic, kako beogradjani idu u juris: "Jurish, jurish, jbte..."

uros_vozdovac 09:59 24.04.2010

Tužiću te Krugolini!

Sad su mnoge stvari iz porodilišta objašnjene.

Iz vojske sam položio hirurgiju i ginekologiju. I spremio pedijatriju.

kviskobg 10:59 24.04.2010

Re: Tužiću te Krugolini!

Moze u vojsci fino da se uci ako recimo dezuras nocu u stacionaru, mir, tisina, svi dzonjaju, osim onih pacijenata i nekoliko nas sto gledaju pornice u trpezariji...

Moj otac, ex hirurg sa svojih 86g i danas kaze jos da "ispit nije samo ocena znanja vec i splet specificnih trenutnih okolnosti"......

A kad to kaze covek koji je polagao kod Neshkovica, Sljivica, Koste Todorovica..treba mu verovati....

Ergo, ne branim Krleta, vec stvarno mozes da spremas ispit na MF po 3 meseca i da znas manje od nekog ko ga je spremao mesec dana....

Zavisi od gradiva, koncentrisanja na ispit a posebno da li ti bas taj ispit "lezi" ili ne....

A porodiliste tek je ludnica.....

Apropo porodilista:

Zena jednog poznatog profesora ginekologije se poradjala bas kad sam ja po zelji autora plana i programa Medicine morao da provedem odredjeno vreme teoretski zatvoren u tom istom porodilistu na 7 ili 10 dana, ne secam se...

I lepo, porodi se gospodja, urade joj pritom epiziotomiju - isecanje mekog tkiva vagine radi lakseg izlaska deteta, jelda, i njen suprug, tada vec u godinama, lepo natuce cvikere i krene da zasiva zenu....

U tome dolazi neko od usual uvlakaca poltrona i dusebriznika i obrati se profi recima:

- Profesore, ne mucite se, evo ja cu da zasijeg gospodju !

Nasta ga matori pogleda, spusti djozluke na pola nosa i mirnim glasom mu reche:

- Ne treba, kolega, hvala, ja najbolje znam koliki je kalup......

uros_vozdovac 11:30 24.04.2010

Re: Tužiću te Krugolini!

hej, pa ja bio u stacionaru 6 meseci.U Ljubljani Moste polje. Ja bio poslednja generacija pre no što se vreća pocepala.Više sam mislio na odnos lekar - pacijent, nekako je porodilište baš vojnički.

Ne treba, kolega, hvala, ja najbolje znam koliki je kalup......

cassiopeia 12:03 24.04.2010

Re: Tužiću te Krugolini!

uros vozdovac

kviskobg

Tretiranje žene kao seksualnog objekta namenjenog muškom zadovoljstvu nije smešno ni u vicu. Blog je mesto javnog govora i mogli bi se potruditi da koristimo jezik lišen diskriminacije i uvreda po bilo kom osnovu. Senzibilizacija društva na prepoznavanje verbalnog nasilja prema ženi je prvi korak ka uklanjanju tog istog nasilja i još važnije da onaj ko postane senzibilan na medijsku diskriminaciju žena postaje istovremeno sezibilisan na prepoznavanje svih drugih vidova medijske diskriminacije.

kviskobg 23:55 24.04.2010

Re: Tužiću te Krugolini!

Za damu sa antickim nadimkom,

Niko ne tretira zenu kao sexualni objekt, posebno ne ja, zato sto nisam ispricao vic, nego istinit dogadjaj sa drugim akterima...

Ako je verbalno nasilje sto prenosim tudje reci izrecene u medjukolegijalnoj komunikaciji, onda sam kriv, priznajem

Ali ako mislite da tu istu zenu o kojoj pricate stalno potencirate kao zrtvu, onda pravite kontraefekat.

Nije dobro ni stalno ponavljati zrtvi da je zrtva, jer joj onda ne date da u svojoj glavi odmakne dalje od takvog shvatanja sebe....

Mislim da ste previse senzibilisani sto se tice prepoznavanja zene kao objekta sexualne i medijske diskriminacije, a samim time i previse senzibilni na pojavu istih....

cassiopeia 11:22 25.04.2010

Re: Tužiću te Krugolini!

Niko ne tretira zenu kao sexualni objekt, posebno ne ja, zato sto nisam ispricao vic, nego istinit dogadjaj sa drugim akterima...

Možda vi ne tretirate ženu kao seksualni objekat ali osoba koja je izgovorila tu rečenicu upravo to i radi. Jezik koji koristimo opisuje stvarnost koju živimo i preslikava vrednosti koje zastupamo.

Ako je verbalno nasilje sto prenosim tudje reci izrecene u medjukolegijalnoj komunikaciji, onda sam kriv, priznajem

Moje mišljenje je da prenošenjem tuđih reči koje oslikavaju patrijarhalni model oličen u tretiranju ženske seksualnosti i tela kao predmeta muške kontrole a ne ograditi se od toga jeste upućivanje tihe podrške.

Ali ako mislite da tu istu zenu o kojoj pricate stalno potencirate kao zrtvu, onda pravite kontraefekat.

Ne, ne potenciram je kao žrtvu već skrećem pažnju na modele komunikacije i način preovlađujućeg tretiranja žene kao objekta a čemu nije mesto u društvu koje pretenduje da razvija demokratiju.

Nije dobro ni stalno ponavljati zrtvi da je zrtva, jer joj onda ne date da u svojoj glavi odmakne dalje od takvog shvatanja sebe...

Raskrinkavanjem društvenog modela koji diskriminiše žene i predstavlja sebe kao jedini ispravan model, što nije tačno, pružamo ženama podršku i svest o njihovim pravima koja nisu ništa više od ljudskih prava zagarantovanih ustavom i zakonima koji istina postoje na papiru ali teško dopiru do svesti.

Mislim da ste previse senzibilisani sto se tice prepoznavanja zene kao objekta sexualne i medijske diskriminacije, a samim time i previse senzibilni na pojavu istih....

Previše u ovom kontekstu ne postoji. Ono što bih prihvatila kao kritiku jeste da sam ja procenila neku pojavu kao diskriminišuću a vi smatrate da to nipošto nije diskriminacija i na to ukazujete. E tu bismo mogli diskutovati. Ovako nema mesta dilemi.

Srdačan pozdrav,
Tanja sa antičkim nadimkom

kviskobg 01:32 26.04.2010

Re: Tužiću te Krugolini!

Svaka cast na elokventnosti i koriscenju jezickih termina naseg divnog jezika, skidam kapu, posebno jer sam ja samo doktor a ne lingvista....

Ali, iskreno, mislim da je cela Vasa konstrukcija, sto bi rekao Sekspir "Much Ado About Nothing"...

BTW, posto vidim da odlicno vladate knjizevnim jezikom, Vi se pise velikim slovom...cisto ako Vam je promaklo....

Zaista ne bih sirio temu

Pozdrav

cassiopeia 21:25 26.04.2010

Re: Tužiću te Krugolini!

Zaista ne bih sirio temu

Teško je uhvatiti se u koštac sa samim sobom. Potpuno Vas razumem pa neću ni insistirati.

Pozdrav

anita_darling 12:43 24.04.2010

inspired

wow, koliko detalja, filigranskih momenata i nestvarnih pasaža!
stvarno nema običnih trenutaka.
za onoga ko ume da primećuje.

a vas je neka muza posetila ovih dana?

draft.dodger 14:25 24.04.2010

Re: inspired

a vas je neka muza posetila ovih dana?

MUZA ZUNZARA : )

anita_darling 00:17 25.04.2010

Re: inspired

draft.dodger
a vas je neka muza posetila ovih dana?

MUZA ZUNZARA : )

hm, inspired znači in-spirit.
ako je to draft.dodgeru muza zunzara, all right.
sve što te veseli :)

docsumann 03:04 25.04.2010

Re: inspired

da nema običnih trenutaka pomislio bih da sam poludio

filvas 14:59 25.04.2010

uspomena na jna

Iskreno, razumem nostalgiju za vojnickim danima.

Povrh toga, veoma mi je simpaticno sto Krstic voli Selindzera.

ALI.

Kako nekome u vojsci izgleda kada Savetnik Predsednika, vrhovnog komandanta OS X, opisuje vojsku kao luzeraj? U ovom trenutku, verovatno, u juznoj Srbiji postoji neka vrsta makar i neformalne uzbune. Sigurno su uvedena dodatna dezurstva, nema izlaska, a vojnici moraju da budu dodatno patriotski napaljeni jer ce mozda morati da ulete na Kosovo ako se "Strategija" nastavi. Kako moze da izgleda nekome od njih kad ovo cita...?

Nisam zlurad, bezobrazan, ne nipodastavam. Samo pitam.

mikimedic 19:44 25.04.2010

Re: uspomena na jna

Kako moze da izgleda nekome od njih kad ovo cita...?

zar imaju net u askari?

filvas 22:59 25.04.2010

Re: uspomena na jna

Imaju i 3G.

vishnja92 20:14 26.04.2010

Krle?

samo da proverim jesi li jos tu :)

(hocemo jos

)

Nebojsa Krstic 23:16 26.04.2010

Re: Krle?

samo da proverim jesi li jos tu :)

Tu sam, naravno!

kviskobg 03:33 27.04.2010

Re: Krle?

Izgleda da kolega Krstic ipak mrda....:)

ili sto bi rekao Nusic u Sumnjivom Licu:

- "Hteo sam da uđem kod njega pa rekoh: bolje da mu ne padne u oči! Otišao sam samo do vrata, prislonio uvo i slušao, čujem - mrda."

- Mrda?

- Jest, mrda! Pa rekoh, 'ajde da ja brže-bolje javim vama."

Samo nam ne treba sreski spijun, vidim da se Krle sam javlja...:)))

vishnja92 03:43 27.04.2010

Re: Krle?

spava li iko ikad na ovom blogu?

vishnja92 12:34 27.04.2010

Re: Krle?

ocigledno spava.
danju.

~klik~

Nebojsa Krstic 12:41 27.04.2010

Re: Krle?

ocigledno spava.
danju.

Ja patim od staračke nesanice. Ne spavam ni noću, ni danju.

vishnja92 13:14 27.04.2010

Re: Krle?

a ja od polustaracke. spavam pola noci pa se probudim u 3:30... i tako. nije lose. tiho je :)

mirelarado 20:57 27.04.2010

Re: Krle?

Nebojsa Krstic
Ja patim od staračke nesanice. Ne spavam ni noću, ni danju.

Ја прочитала страначке...

vishnja92 21:20 27.04.2010

Re: Krle?

Mirela...

(dont vori, meni jutros reklo da sam gluva dok sam pricala s Moskvom: kao, derem se. kako da se ne derem kad se onaj tamo dere? mirror rapport, to je taj rad. upisacemo se u isti penzionerski klub za... 50 godina. ne, za 60)

mirelarado 21:25 27.04.2010

Re: Krle?

vishnja92
upisacemo se u isti penzionerski klub za... 50 godina. ne, za 60

Сагласна, за шездесет година, никако раније.

njanja_de.manccini 20:46 27.04.2010

dobro

Krsticu pa ti izgleda ne mozes da doneses jednu sasvim obicnu odluku: kakav avatar staviti na b92 blogu?!

how about this one?

vishnja92 21:12 27.04.2010

Re: dobro

sto, bas je simpa sto stalno menja :))
(ne moze ta, vidi kako mu je seflera u pozadini kljoknula, a i mnogo je ozbiljan)

njanja_de.manccini 21:17 27.04.2010

Re: dobro

imas pravo seflera ne valja uopste, al zato ima photoshop bre vishnja sve se to ocas sredi. eno Pedjica ce da mu pomogne. on je bar majstor!

vishnja92 21:37 27.04.2010

Re: dobro

pazi kad cu ujutru da guglam dok ne nadjem slicku koja meni lici na njega
ovo je mozda najpribliznije, ali ne sasvim:

(covek ima osmeh i vedrinu, to hocu da kazem)

(ps - trol: pola rezultata na pretrazi "Nebojsa Krstic images" je avatar JJbebe :)))

Nebojsa, sori, evo ja vise necu :)

NNN 13:45 29.04.2010

...ili kako sam postao savetnik :)

Kapetan Stojanov je bio mudar čovek i poslušao me je.

Sakrij replike | Pošaljite komentar

Nebojsa Krstic

RSS Feed Saznajte više o autoru

Blogovi autora

Svi blogovi

Balada o crknutoj mački

Re: Po cenu da opet

Re: Po cenu da opet

Re: Po cenu da opet

crknute mačke

Re: Po cenu da opet

Re: Po cenu da opet

Re: Po cenu da opet

Re: crknute mačke

Re: crknute mačke

Re: crknute mačke

Re: crknute mačke

Re: crknute mačke

Re: crknute mačke

Re: Po cenu da opet

Re: crknute mačke

Re: crknute mačke

Re: crknute mačke

Re: Po cenu da opet

Tužiću te Krugolini!

Re: Tužiću te Krugolini!

Re: Tužiću te Krugolini!

Re: Tužiću te Krugolini!

Re: Tužiću te Krugolini!

Re: Tužiću te Krugolini!

Re: Tužiću te Krugolini!

Re: Tužiću te Krugolini!

inspired

Re: inspired

Re: inspired

Re: inspired

uspomena na jna

Re: uspomena na jna

Re: uspomena na jna

Krle?

Re: Krle?

Re: Krle?

Re: Krle?

Re: Krle?

Re: Krle?

Re: Krle?

Re: Krle?

Re: Krle?

Re: Krle?

dobro

Re: dobro

Re: dobro

Re: dobro

...ili kako sam postao savetnik :)

Nebojsa Krstic

Blogovi autora

Najnovije VIP blogeri

Najnovije blogeri

Arhiva

Kategorije aktivne u poslednjih 7 dana

Najaktivniji autori u poslednjih 15 dana