pesma nas je odrzala...

polazeci od cinjenice da smo supruga i ja u drzavni zdravstveni sistem srbije proteklih godina investirali milione dinara smatram da imam potpuno pravo da prigovoram. tokom tog perioda "finansiranja" nismo koristili "usluge" tog sistema ni u pribliznoj meri. znam sta znaci osiguranje tako da ne prigovaram tome sto sam skupo placao nesto sto mi (srecom) nije trebalo pa ga nisam koristio. prigovaram tome, sto sam godinama gomile para bacio na upravljanje nekome, od koga se ocekivalo da taj novac upotrebi u kreiranje i upravljanje kvalitetnog sistema zdravstvene zastite (a ne da ostvari sopstvene prihode kojima ce platiti operaciju u nemackoj) a kada mi je "usluga" (na zalost) bila potrebna, istu sam morao da platim iz redovnih prihoda. svaki put. 

pitas se cemu sve one pare date za "doprinos" pa iskljucis lampicu da se ne bi nervirao. priznajem, zbog svoje lenjosti, neorganiozovanosti, mladosti (!), (srecom trenutno) relativno visokih prihoda... nisam preterano azurno trazio alternative finansiranja zdravstvene zastite za svoju porodicu i sebe. nije ni da ih ima u srbiji. zdravstveni sistem je toliko "organizovan" da se svaki pokusaj kvalitetnog finansiranja na kraju svede na "stavi novac sa strane, pa kad zatreba - plati". ("dodatna" zdravstvena se svode na finansiranje hiruskih intervencija - jos nisam natrcao na pravi paket pune zdravstvene zastite). kad kod mi je trebalo, iskesirao sam. i ok. kapiram ja i krize, i raspadnute sisteme, 90te, pa cak i nesposobnost partijskih kadrova. sve ja kapiram. ali mi je pun kurac kapiranja vise. za penzije sta sam novaca dao do sada stan sam mogao da kupim pa da ga rentiram kad se penzionisem (ako dozivim) i da ne razmisljam ni o krki ni o mrki (sa kim se sve inace i ds deklarativno mirio do sada)... ali ok. tu penziju sada primaju i moji roditelji a i tazbina. od tih para sam spreman da se oprostim. odrastao sam u socijalizmu a sem 90ih ostavjeno nam je i nesto solidarnosti u nasledje. kod mene u tragovima ali ipak je ima. da se razumemo, spreman sam da se oprostim i od para koje bacam za "zdravstvo" ali necu da me vise zajebava tomica. samo to hocu. da tomica nestane. da ga ne gledam vise. licemerje da svoje dupe povuce iz sistema za koji je on odgovoran stvarno ne mogu da svarim (a ni do sad ga nisam vario nesto posebno). svoje pare da bacam vise ne zelim. da skratim ja i da kazem i sta zelim. zdravstveno osiguranje koje cu moci da iskoristim kada se razbolim (da ne pominjem optimisticne varijante preventivnih obilazaka lekara). zdravstveno osiguranje sa kojim cu znati sta mi sleduje za novac koji dajem. zdravstveni sistem u kome se za vise para dobija vise muzike - a ne za vise veza. zdravstveni sistem koji me nece uvlaciti u situacije da sa temperaturom 40 cekam 2 sata jer nemam zakazano (kao da sam 2 nedelje ranije znao da cu dobiti toliku temperaturu). zdravstveni sistem u kome necu morati da kupujem materijal za laboratorijske analize. i prvenstveno zdravstveni sistem u kome necu morati da biram da li cu kod lekara specijaliste moci da zakazem pregled za 3 meseca ili "danas popodne cim mi se smena zavrsi". nametanje takve dileme je nisko. moralno nisko. ali sta o moralu zna ministar veciti? a tek ozakoniti takvo ponasanje. to ne umem kvalifikovati. ne znam toliko ruzne reci. i za kraj: svako ima pravo da za svoje zdravlje donosi odluke nezavisno od bilo cijih interesa. i u tom kontekstu u potpunosti kapiram odluku da se zapali za nemacku. ako ti ovde ne valja idi gde je bolje. jos je bata stojkovic rekao da je "nemacka medicina najbolja medicina na svetu". ali ja ne zelim da zivim u filmu "ko to tamo peva". i zato mi ne treba neunistivi covek za vecitog ministra zdravlja. treba mi zdravstveni sistem koji funkcionise i u koji se moze imati poverenja. a to za pocetak podrazumeva da u njega ima poverenja onaj ko ga kreira, ko ga vodi... rekao bih - onaj ko je za njega odgovoran, ali mi je tesko da ogovornost povezem sa tomicom milosavljevicem. jednostavno - ne ide.

 

.......