Društvo| Eksperimenti u blogovanju

Intervju koji je obećavao

marco_de.manccini RSS / 10.05.2010. u 22:56

Srećna zvezda ili šta, ali jedini čovek, osim mene i jednog asistenta na fakultetu, koji je znao da upravlja takvom aparaturom je pobegao preko granice čim je ugrabio priliku. U stvari, nisam razumeo, možda je i umro. Državi se to svakako svodi na isto. Onom asistentu nije padalo na pamet da se otkaže od posla koji se uglavnom sastojao od kafe pauze, surfanja na mreži i igranja ping-ponga u podrumu fakulteta, tako da sam bio jedini kandidat. Pokupio sam uverenje o diplomiranju sa studentskih pitanja (diploma će doći kasnije) i rekao onom asistentu da može slobodno da ide dođavola jer više neću morati da ga moljakam za pristup u laboratoriju, dobiću ja sad svoju. 

Технички Директор ме примио лепо. Одмах ми рече да мисли да су сви разговори само формалност и да је више него јасно да ће ме примити јер је Агенција за Слање Података и основана као тело чија је једина функција да врши мерења том апаратуром и да шаље извештаје Агенцији за Обраду Података, која их онда, после неопходних исправки, шаље даље Агенцији за Прикривање Података. Без мене тај уходани механизам не може да ради како је замишљено. Додуше, Агенцији за Обраду је успело да некако премости период од два месеца колико су без икаквих нових података, али се њихови запослени жале да су на издисају креативних снага. 

- Знаш како је, рече ми Технички поверљиво, комбиновање половине старог извештаја са половином још старијег се може направити укупно на два начина, а два месеца је већ прошло.

Ја ту одмах успем да одглумим заинтересованост за њихову муку (златно правило за интервју – покажите интерес и ентузијазам!). 

- Али зашто нису могли да комбинују половину још мало старијег извештаја са половином још још више старијег? Број нових извештаја који се тако могу саставити расте са квадратом броја месеца из којих се користе стари извештаји, размећем се ја оштрином ума и досетљивошћу, да би се видело да бих стварно био невероватно користан на новој позицији, а и да се види да сам ја у ствари свакако паметнији од оног асистента (о пинг-понгу да и не говоримо, тукао сам га левом) и да Агенција нема за чим да жали. 

- А, не може, стари извештаји нису доступни јер је све што је старије од два месеца већ код Агенције за Прикривање Података, а она  добро и одговорно ради свој посао. Не ради ни Агенција за Обраду лоше, напротив, али ипак, њихова експертиза није у обезбеђивању података већ у … хммм … како би се рекло …  разради… досети се он са радосном искром у очима на рачун свог дискретног објашњења система. 

Разумео сам. Хитно им требају подаци. Било какви, али нови. Па добро, зато сам ту. Технички петља нешто око телефона. 

- Сад ћемо да убрзамо ову процедуру, јавићу се Генералном, он највероватније неће имати времена да те види, па да то прескочимо … халооо … хеј, хајде, цуро, ја ти га нагуро ... хе, хе, па немој одмах да се љутиш, шалим се, бре, хајде позови две кафе овамо … јесте, али прва се већ охладила ... хајде буди срце па ме повежи с Генералним … еееј, кућо стара, нисмо се видели три месеца … ма не, наравно, без штрецања, нема никаквог проблема, нема потребе, све функционише … еј, овде имам оног момка што уме с уређајима, да га шаљем и теби на разговор или … ма јесте, одобрено је, Коалициони већ са свима разговарао, па не би ја губио ни моје ни твоје време, наравно … ма неће бити никаквих пиздарија, видим момка, ту је код мене, момак на месту, пун идеја … не, не, знам да нам идеје не требају, не бој се, све је у реду, неће бити никаквих идеја …  не знам зашто сам то рекао. 

Преврће очима док спушта слушалицу. 

- Страшљивог ли човека, увек се боји да ће нешто да поремети његов зимски сан. Иди ти сад код Коалиционог Директора, напоменуо је да недостају неки подаци у твојој апликацији. 

- Каквог директора?

- Ма то ти је Персонални, него ми га тако од милоште. Ту је он одмах, суседна канцеларија, ту смо сви близу, свих осам директора и двадесет и два референта и секретарица, јеси ли видео како оне, безобразнице, са мном разговарају, две кафе куварице, чистачица и три возача. У овом тренутку немамо канцеларију за тебе, она што је пре држао онај мазгов што је знао с опремом су узели референти за годишњи одмор, а ја се на твом месту не бих шалио са њима. 

- Па можда би могло тамо где је апаратура?

- Хммм, не знам … нисам ја ни сигуран где је та скаламерија … хмм … можда ипак треба да погледам и тај инструментј некад … та мерења су нам на крају крајева основна, да не кажем и једина, сврха. Види с Коалиционим, можда он зна, али не верујем, па и он има важнијих ствари. 

Одмах с врата код Коалиционог сачекује ме питање. 

- Добар дан, добар дан, реци ти мени, младићу, у којој си партији? Није попуњено овде у твојој апликацији, а без тога не можемо да мрднемо даље. 

- Па нисам у ниједној, одговарам несигурно. 

- Не ваља нам посао, дечко, никако. Видиш, да би попунили радно место, овде морам у компјутеру да унесем, ево, види, има питање ”у којој партији запослени пропада?” и сад са падајућег менија морам да изаберем у којој. Хеееј, па тек сада видим да имају штампарску грешку, оно ”у” треба обрисати. 

- Па што мора, ево упишите да нисам у ниједној. 

- А то не може, синко, није предвиђено у програму. Ево, не могу да мрднем с овог екрана док се то не попуни, ево, ентер, ништа, синак, ништа. Можеш да бираш, али не може да остане празно, нема такве опције. Хајде да те ставим у исту у којој је био онај главоња пре тебе? То би свима било најлакше. Коалициони баланс би одмах био намирен. 

- Какав баланс? 

- Па коалициони. Ово ти је, синовац, државна агенција и морамо да балансирамо запосленост по партијама онако како је предвиђено споразумом. Рекоше ми да си бистар, ето разумеш се у ону шклопоцију, али није то једина машина коју ми овде по агенцијама подмазујемо, пуно је ту, дете моје, шрафчића. Хајде поједностави свима, упиши се у исту партију као онај претходни па да свима опет буде лепо. 

- Па чекајте, шта се дешава ако сам ја већ био члан неке друге партије? Или ево ако сад одлучим да ми је нека друга симпатичнија? 

- Е, морао бих, мило, онда да радим коалициони ребаланс, а што да се мучимо, све ти је то, сине, исти ђаво, узми исту ко и онај тикван, променићеш касније ако ти затреба. Ево, има дана кад и ја не знам у којој сам, морам да погледам овде на компјутеру у персоналном картону.   

- Коалициони ребаланс? Али како се то ради, избацићете неког с посла? 

- Шта ти је, шта причаш глупости, какво избацивање с посла, ово је државна служба. Има ту, синко, систем, имамо неколико запослених балансера и свако од њих има различиту партијску књижицу, па кад се поремети стање код нас ми прекомандујемо неког од балансера у неку другу државну службу, а запослимо неког из неке друге, коме су већ какви кадрови најпотребнији и најкориснији у том тренутку. Додуше, због кризе је уведена рационализација овог система, па се сад сви ти балансери из различитих државних агенција и не селе тамо вамо, то је било много скупо, већ су сви у истој згради, такозвана Балансирана Рационална Управа Кадровске Апанаже, односно БРУКА. Седе до телефона и чекају да буду обавештени са које линије буџета треба да подигну плату следећег месеца. 

- Али, тако ниједан од њих не ради ништа, зар није лакше да свака агенција ипак држи своје балансере код себе, који би још нешто успут можда и радили, и само им мења партијску припадност по потреби, сваког првог, пред плату? 

- Хеј, који добар фазон, окреће телефон, халооо … Генерални  … овај нови момак ми даде фантастичну идеју … молим … добро, добро, ништа онда, пренећу. Каже ти Генерални ако још једном чује да си имао неку идеју доћи ће лично у твоју канцеларију да те, ногом у гузицу, извини, сине, али тако је рекао, избаци кроз прозор, па макар морао сам да научи то око опреме. 

- Али ја још и немам канцеларију. 

- Средићемо то, можда за почетак можеш код уређаја, сад је наважније да средимо баланс. 

- Е то сам и хтео да питам, а где је апаратура? 

- Откуд ја знам, видиш да имам важнијих ствари. Ево пробај са Технолошким Директором, ту је суседна врата, ваљда он зна где је то, а можда ће знати и како може да се среди ово да се некако избегне ова програмски решена обавеза пропадања запослених по партијама, он је и наручивао овај усрани софтвер. 

- Мислите са Техничким. 

- Ма није, синовац, лепо ти кажем са Технолошким, одмах ту доле, лево, преко пута просторије у којој чувамо старе куцаће машине и сломљене столице. Технички је десно, преко пута просторије у којој су старе столице и сломљене машине за куцање. 

Технолошки је одмах почео да врти главом. 

- Нема шансе. Програм је правила фирма која је у … како бих рекао … блиској сарадњи са једном партијом, а због баланса је бизнис око одржавања дат другој партији. 

- Мислите другој фирми?  

- А? Јесам ли рекао партији? Омакне ми се, извињавам се. Фирми, наравно. И сад је немогуће учинити било шта смислено око програма. Она прва фирма не да ништа од документације другој, а и кад им да онда је све намерно погрешно, па ови из друге партије онда само још горе зезну ствар кад пробају да нешто промене. Оно ”у” у питању око партијског пропадања запослених никако да обришемо. А кад смо хтели да променимо опцију која је датуме на извештаје стављала аутоматски, уписујући текући датум, у много практичнију и прикладнију опцију по којој би датум био стављан ручно, сходно реалним потребама, шест месеци је на екрану све изгледало добро а на финалном извештају је уместо датума стајало 35.18.34. Свињарија се открила тек кад је Технички једном приликом унео грешком тај датум уместо салда у дигитрон на свом столу, а бивша  секретарица му, кад је пришла с кафом, звизнула шамарчину. 

Пробам ја да нађем неки излаз. 

- А можда може, пошто је програмом искусно предвиђено стварање нових партија и фракција, да се отвори кроз опцију као нека нова, измишљена, партија коју би сачињавали ванпартијци, рецимо назваћемо ту партију Фиктивна Асоцијација Радника у Службама и Агенцијама, ФАРСА, па да се тамо пријави ко хоће. 

- Хеј, која необична идеја, чекај сад ћу да зовем Генералног да предложим …

- Немојте, немојте! Никако Генералног, ако може некако без тога, завапим ја. 

- У ствари, у праву си, ово је сувише битна одлука да би се оставила Генералном. Иди ти лепо код шофера, оног најмлађег, што је увек у оделу, па види с њим. 

- Чекајте, зашто код шофера? Какве везе има он? 

- Ма он и не зна да вози, он ти је, у ствари, високо углављен у истој партији с Генералним, спремају га за неку јаку функцију, само се чека да му рад буде написан и да му се додели диплома, његова је последња овде у Агенцији. Зато Генерални и шета на прстима и гледа да углавном не буде ту, да га случајно неко не пита о нечему, а он не зна шта шофер о томе мисли. 

А шофер је био неумољив. 

- А, не, тај филм нећете гледати. Ти би, бре, да на мала врата, на цаку, поново уведеш запошљавање ванпартијаца. Један ’вамо, један онамо и тако и тако, али шта ако се та појава рашири и драстично смањи број места на којима се може вршити балансирање? И замисли да дође после неки поштен човек, што је стварно у некој партији, и да, ни крив ни дужан, не може да буде угуран у Агенцију. 

Помирен са судбином, и размишљајући у коју партију да се учланим, упитам

- А да ли бар можда знате где је апаратура? 

- Е, то не знам, види с Финансијским, ја мислим да то има само на факултету код оног асистента у лабораторији, треба с њим фино, иначе зна да зајебава, не да приступ. 

Мораћу изгледа у партију оног проклетог асистента, да некако загладим ствар, помислих кроз сузе. 
 


Komentari (103)

Komentare je moguće postavljati samo u prvih 7 dana, nakon čega se blog automatski zaključava

njanja_de.manccini njanja_de.manccini 21:28 14.05.2010

Re: intervju

moram

100
mirelarado mirelarado 21:29 14.05.2010

Re: intervju

njanja_de.manccini
moram

100


Ово си освојила преко партијске (мужевљеве) везе.
marco_de.manccini marco_de.manccini 21:41 14.05.2010

lost in translation

шта ћеш, свуда важи life is a party

Arhiva

   

Kategorije aktivne u poslednjih 7 dana